Vodozahvat "Suvo Rudište": Pretvaranje površinskog kopa u vodenu akumulaciju

Prilog 15353

Dugi niz godina postoji ideja da se napušteni površinski kop na Suvom rudištu pretvori u akumulaciju koja bi se koristila za vodosnabdevanje Kopaonika, zatim kao nepresušni izvor za pravljenje veštačkog snega ali bi omogućila i smanjenje opasnosti od požara kao i niz drugih prednosti. Još 2007. godine JP "Skijališta Srbije" su razmatrala ovu mogućnost i kao rezultat toga izrađena je Studija opravdanosti izgradnje vodozahvata "Suvo Rudište".

Više na InfoKopu...

Po meni je ideja odlična, verujem da je investicija u ovakvu ogromnu akumulaciju daleko manja od ulaganja u 20tak manjih, garantuje dovoljno vode za osnežavanje celog skijališta u isto vreme (i to čak 4 puta!) a Kopaonik najzad dobija i pitku vodu :cug:

Gde tacno treba da bude ova akumulacija? Jel nije to sa druge strane gde izlazi zica Pancic expres?

Izgleda da sam u pravu:

https://www.google.rs/maps/place/%D0...34713f1e6cbf22

jel to ovo?
https://youtu.be/haRYrnh5SyU?t=37s

Da, to je to, jedina "rupa" na Kopaoniku ;)

Do napuštenog rudnika postoji put kojim može da se dođe do njega (naravno kada nema snega)...

(a ne zove se džabe "Suvo Rudište" :))

"nepresusni" izvor sa 12 l/s bas i nije ali da bi bila dobra ideja, mislim da jeste.

Kao rezervoar samo za osnezavanje, sa punim kapacitetom, resava sve probleme. Racunam da Kopaonik ima cistih 50km staza i puteva (bez dupliranja), neka su u proseku 25m siroke, sa 50cm snega i jedno 10cm gubitaka zbog vetra itd, treba oko 300 000 m3 vode. Naravno, treba mnogo vise pumpi da moze ovo da se izbaci u nekom razumnom roku.

Gledajuci druge clanke on infokop-u, ako se nisam zabrojao, kapacitet pumpi za vodu je 220 l/s sto bi znacilo skoro 16 dana neprestanog osnezavanja da se pokrije cela planina (totalno bez prirodnog snega). Ne znam da li ima dovoljno kapaciteta za vazduh za zirafe. Ako bi svi topovi mogli da rade istovremeno, pod idealnim uslovima recimo -10 bez vetra, koristili bi preko 1000 l/s sto bi znacilo cela planina osnezena za manje od 4 dana :sm019:

a sad nazad u realnost...

Prvo: ovo je infokop izvukao negde iz naftalina (to i piše u članku) i nije zvaničan stav skijališta da se oživi taj projekat.
Drugo : studija je iz 2007. godine i cilj je bio vodosnabdevanje naselja (zato je i rađeno ispitivanje kvaliteta vode - dobra je za piće) a nije uopšte razmatrano povezivanje u sistem veštačkog osvežavanja.
Treće: cena je još tad procenjena na 6.8 miliona eur, bez dodatnih troškova koji bi mogli nastati kao i bez povezivanja u sistem za sneg (i bez dodatnih kapaciteta pumpe itd). To znači da bi sad bilo preko 10 miliona.
Četvrto : nema od toga ništa u narednih 20 godina (kao ni od gondole).

Uzgred, razmišljao sam dok sam bio prošle nedelje na Kopaoniku o stazama oko Krčmara . Nikad ih neće proseći zbog stava NP Kopaonik o ugroženim vrstama. A onda čovek pogleda i shvati da je 99% drveća tamo zaraženo nečim i da će za desetak godina svako drvo da se osuši (pre samo 3 godine procenat zaraženih stabala je bio manji od 50% - sad sam jedva našao par koja nisu) pa ćemo imati golu planinu ali zato nećemo imati Krčmar.

To "nešto" ti je lišaj, koji prosto napada četinare u uslovima povećane srednje godišnje temperature. Ili drugačije rečeno - povećava se kota iznad koje može da opstane zimzeleno rastinje.

Nije ništa specifični za Kop, eno ih celi Alpi u istom problemu. Mnogo bliže i očiglednije, a čak i možda tragičnije od situacije sa glečarima, pa kada vas sledeći put right-wingeri ubeđuju da globalno zagrevanje ne postoji - eto je tužna i očigledna manifestacija, praktično pod dupetom svakog ko sedne na žicu...

Lepo kaže moja gospođa - ljudi su virus. Razmnožavaju se nekontrolisano, i uništavaju domaćina u procesu...

Interesantno je da u članku InfoKopa sve informacije postoje, zato je i obiman - ali da ste slabo čitali ;-)

Misko: da li si računao koedicijent 1:10 voda vs sneg? Za kompletno osnežavanje skijališta potrebno je 60000 kubika a cela alumulacija ima 4 puta toliko.

Pumpe su mnogo manji problem kada je akumulacija na vrhu planine nego (kao sada) na dnu tj. Ispod staza.

gio: zvaničan stav Skijališta je da nisu odustali od tog projekta i da je problem kao i uvek novac. Da si pogledao studiju video bi da nije samo za pijaću vodu, studiju je poručula SS a pijaća voda je uključena.

Ljudi se često "sprdaju" sa pitanjem lišaja na Kopu zato što se pokreće pitanje svake godine - a odgovor se zna godinama. Možete ga pronaći i na ovom forumu. Stručnjaci imaju odgovor i ne brinu se pa zašto bi mi?? Hint: simbioza.

(slična je priča kada se zimi vidi prvi put listopadni četinar i zaključi da se šuma osušila ;))

Pročitao sam na Infokopu gde piše da je na zahtev SS urađena studija, pominje se voda za piće (analiza je pokazala da je voda dobra), piše o potrebnim količinama snega i vode za pokrivanje skijališta veštačkim snegom a onda ide rečenica:

Predmet studije nije bilo povezivanje sistema veštačkog osnežavanja, tako da su nepoznati troškovi cevovoda od akumulacije do spoja sa sistemom VS, kao i načina spajanja, rešenje pumpne stanice i ostalo.

I dalje u tekstu se pominje ekonomska računica i opravdanost. Tada je opravdanost ulaganja procenjena na tek 11 godina.

Citirati:

---

Originalno postavljeno od wlad

Interesantno je da u članku InfoKopa sve informacije postoje, zato je i obiman - ali da ste slabo čitali ;-)

Misko: da li si računao koedicijent 1:10 voda vs sneg? Za kompletno osnežavanje skijališta potrebno je 60000 kubika a cela alumulacija ima 4 puta toliko.

Pumpe su mnogo manji problem kada je akumulacija na vrhu planine nego (kao sada) na dnu tj. Ispod staza.

---

To je za prirodan sneg, u zavisnosti koliko je vlazan. Za vestak se uzima 1:2.5 jer su "pahulje" mnogo manje tj imaju mnogo manje krake. Zato je i bolji za donji sloj i zato bolje drzi. Po mojoj pretpostavci, treba osneziti 125Ha umesto 40 i sa vise snega. Na zalost, ne znam kolika je stvarna povrsina staza

Da, deo pumpi bi trebalo da se napravi gore, ako se vec radi. Problem sa pumpama gore je sto je pritok jako mali i ako je akumulacija puna, to je ok. Ako nije, nemaju sta da bacaju. Izgleda mi kao realnija varijanta da se sa vrha prirodim padom pune MK i Crvene Bare, znaci kombinacija.

Piše u tekstu negde da za punjenje do punog kapaciteta treba 232 dana (ili tako nešto). Sad, da bi napravili sneg na svim stazama, ne bi potrošili ni pola tako da mislim da nije problem u tom delu projekta. Problem je što oni (ss) nikad neće praviti sneg za sve staze jer se troši struja, onda moraju da otvore sve staze i da troše struju i za žičare, pa gorivo za mašine za tabanje staze, pa još i dodatni radnici itd. Skijališta imaju tu "lepu" praksu da već posle trećeg vikenda u martu gase Gobelju i još po neku stazu (bez obzira na stanje sa snegom) tako da oni mole boga da im stanje bude kao ove godine. Svi turisti uplatili, radi im mane od pola skijališta, prihod skoro maksimalan a trošak minimalan. Ovi što ne dođu vikendom im nisu značajan finansijski gubitak. Važno da smo tu mi koji uplatimo unapred i Rusi i Rumuni.

@gio: predmet studije ne obuhvata povezivanje na sistem veštačkog osnežavanja (pošto Rudarsko-Geološki fakultet nema veze sa time) ali obuhvata izradu akumulacije za veštačko osnežavanje o čemu je ovde reč.

@Misko: studija obradjuje tu tematiku i proračun je da je potrebno 60000 kubika vode da se osneži celo skijalište skijalište. Ne bi se upuštao da sam računam pošto nisam stručan ali poenta je da sa tom akumulacijom može 4 puta da se osneži celo skijalište i zato i punjenje iste traje toliko.

Ne vidim poentu da se od gore presipa voda dole ne bi li se opet pumpala gore do topova (ako se dobro sećam reč je o 200bara pritiska da bi se došli do topova sa dovoljnim pritiskom)...

Što se tiče povrata investicije - ne znam kako će povratiti uloženo u silne žičare bez veštačkog snega. Ja lično bi pre spucao pare u akumulaciju nego u novu žicu Marine vode koja će da košta toliko pošto pored žice treba praviti staze, tunele, pasarele i sl...

Povraćaj sredstava će napraviti poskupljenjem ski pasa. Ove godine su već podigli 10 do 20% u zavisnosti od vrste karata a ništa im od ulaznih troškova nije povećano (struja koju oni plaćaju je na istom nivou, dizel je jeftiniji, smanjili su plate radnicima).

Svojevremeno sam imao puno vremena pa sam čitao onaj master plan kojim je bilo izračunato da za razvoj skijališta (sa smeštajima itd) po tom planu treba ukupno u svim fazama oko 450 miliona evra. To je predviđalo i rešenje za marine vode i za jaram. I povezivanje crvenih bara sa vrhom Gobelja.
Meni se to širenje skijališta na tu stanju dopada. Samo što ta strana Gobelja gleda direktno u sunce.
Još bolji deo je desno od vrha (kad se gleda odozdo). Čini mi se da ima ok nagib a u senci je.
Kad sam već kod tako dalekog planiranja, ne znam gde bi još moglo da se širi skijalište. Krčmar je no no (kažu iz NP) a ovo što planiraju oko gvozca je ipak malo. A i moralo bi pod hitno da se montiraju topovi na novom, donjem delu staze.

Citirati:

---

Originalno postavljeno od wlad

Ja lično bi pre spucao pare u akumulaciju nego u novu žicu Marine vode koja će da košta toliko pošto pored žice treba praviti staze, tunele, pasarele i sl...

---

Od žice Marine vode koja bi sa novim stazama teoretski trebala da počinje ispod drumskog puta, nema ništa.

Mislim da je infokop početkom sezone objavio dokumenta u kojima su odgovori nadležnih institucija na zahteve SS za nove staze. Staze ispod Marinih voda ne dolaze u obzir jer bi zahtevale krčenje guste šume na vrlo osteljivm terenu što bi dovelo do erozije tla, a sam početak žice je planiran na zaštićenom tresetištu.

Pišem napamet jer sam čitao dokument pre par meseci, ali manje više većina novih staza je odbačena iz istih razloga. Sa kojima se ja slažem - iako bih voleo nove staze na Kopu.

Nažalost i meni kao laiku je bilo jasno da je zahteve za nove rute staza sačinio neko ko nije posvetio dovoljno vremena tom zadatku. Jer mnoge rute prolaze kroz najgušću šumu ili očigledno prozlaze kroz zone prve zaštite prirode.

Koliko se sećam od bitnih stvari odobrena je nova staza na Gvozdcu, gde je sad staza Lavina, a na Krčmaru je odobrena staza paralelno i desno od postojeće gledano sa vrha ka dole.

Što se tiče jezera. Leti može biti sjajna turistička atrakcija na krovu Srbije, a zimi svkako korisno za osnežavanje ili kao izvor vode za piće.
Mada vidim na infokopu da neki navodno ing. tehnologije tvrdi da je Kopaonik rešio sve probleme snadbevanja vodom sa novom fabrikom vode(priv put čujem)...

@gio: oni računaju da ako se izgradi sistem sa velikom akumulacijom koja bi garantovala da celo skijalište radi punu sezonu mogli da privuku mnogo gostiju koji sada ne dolaze van udarnih termina. Svi znamo da gledamo "u nebo" (tj. prognozu ;)) pre nego što odemo na skijanje - ovako bi mogli da garantuju...

Citirati:

---

Originalno postavljeno od Sinisha

Od žice Marine vode koja bi sa novim stazama teoretski trebala da počinje ispod drumskog puta, nema ništa.

---

Ja sam Marine Vode pomenuo upravo zato što je to najveći prioritet za sledeću izgradnju:

http://www.infokop.net/investicije/i...e-gobelja.html

(samo što je sada zovu "Vučak", a pokriva Karaman i Marine Vode)

Po meni bi veći prioritet trebao da bude ovaj projekat velike akumulacije - računica je prosta:

Citirati:

---

Poređenja radi trenutne veličine akumulacija na Kopaoniku su: akumulacija na Malom Karamanu 11.000 m3, akumulacija na Krčmaru: 4.500 m3 i akumulacija na Crvenim barama 9.500 m3. Dakle vodozahvat Suvo Rudište bi imao 10 puta veću količinu akumulirane vode u odnosu trenutne akumulacije!

---

Ta akumulacija bi svakako mogla bitno da unapredi nezavisnost skijališta od padavina i doprinese većem broju ski dana na celom skijalištu. To nije sporno i mislim da bi svi mi koji idemo na Kop voleli realizaciju takvog projekta. Plašim se samo da je to isto kao što bi svi mi voleli da živimo u normalnoj zemlji Srbiji...
U ovom godinama štednje, ništa od bitnih stvari se neće desiti. Kao ni gondola iz podnožja, kao ni ski bus, ni rešavanje komunalnih problema...

Siniša: taj tehnolog priča bajke o pijaćoj vodi na Kopaoniku ;). Pogledaj odgovore na njegove tvrdnje...

Voda koja se "pije" na Kopaoniku, tj. koja ide iz cevi, to je atmosferska voda koja se skuplja iz slivova i nažalost u sebi sadrži sve što se sliva iz Turističkog centra. Onda se ta voda prerađuje i dobija pitka voda, nekada se loše prerađivala (tj. nije ni rađena prava prerada), sada su to malo poboljšali ali je pitanje koliko će to da traje.

I na kraju se postavlja potpuno logično pitanje zašto piti kišnicu sa primesama otpada i fekalija koja se prerađuje a ne koristiti čistiji izvor vode na planini (i dovesti ga u red koliko treba)?

Čak i da je rešen problem pijaće vode (i da pijemo izvorsku vodu ;)) ostaje za Skijalište Srbije mnogo važnije pitanje osnežavanja - tj. akumulacije za osnežavanje (pošto se moramo složiti da je pitanje pijaće vode pre svega pitanje Opštine Raška tj. njihove komunalne službe koja za to dobija "debele" pare po litru vode).

Hvala na sugestiji :), upravo čitam odogovore na fabriku vode, jutros kada sam čitao članak nije ih bilo.

Vrlo intresanta diskusija na info kopu, pretpostavljam da je komentator "Karavela" jedan od pokretača ove inicijative.

Ja mogu da dodam samo par laičkih primedbi. Površinski kop se nalazi na visini od oko 1900mnv, a tok podzemne vode je pronadjen na oko 1750mnv. Meni je fascinantno kako je pronadjena voda na toj visini, vrlo blizu vrha.

Ipak planina koja je visoka 2000m gotovo nikako ne može da ima izdašne izvore vode 100m niže od vrha. Pa voda pronadjena u rudarskom potkopu svakako mora biti transportovana do kopa/jezera. Što podrazumeva dodatne troškove.

Istraživanje izvorišta, kopa i stanja tunela je bilo vrlo ograničeno i mislim da treba insitirati da se ulože sredstva da se napravi ozbiljno ispitivanje.
Sigurno da su inicijalno procenjena ulaganja mnogo manja od realnih, ako se jezero bude uključilo u sistem osnežavanja + gašenja požara + vodovoda.

Mislim da je pitanje vode u svakom smislu vrlo značajno za skijalište, pa ako je ovo prilika da se reši, mora se iskoristiti. Kao što neko reče, ako akumulacija spreči jedan šumski požar, investicija je vraćena.

Slična inicijativa postoji odavno na Jahorini, čiji je vrh ravan i pogodan za pravljenje veštačkih jezera, ali Jahorina je suva i bez vode. Pa ipak mnogi lobiraju za taj projekat koji bi mogao biti turistički vrlo interesantan i leti.
U tom kontekstu Kopaonik je u prednosti sa pronadjenim izvorom vode.

Citiraću nešto što je napisao komentator Karavela na infokopu:

Citirati:

---

komunalno iz Brusa za sada nema potrošača na planiani i samo naplaćuje svoje usluge u Brzeću (i ako voda nije za piće ali se uredno naplaćuje zbog visoke koncentracije Arsena koji niko neće da obelodani a redovno se kao proverava od nadležnog Zavoda za javno zdravlje iz Kruševca koji je ovlašćena institucija za proveru kvaliteta a to ne saopštava javnosti - VELIKA ODGOVORNOST JKP RASINA iz Brusa i POMENUTOG ZAVODA).

---

Ako je ovo tačno, onda je to :sm003:... Prošle zime sam proveo 5-6 sjajnih ski dana smešten u Brzeću. Lokalci se hvale odličnom izvorskom vodom u lokalnom vodovodu, koja je za piće za razliku od Kopaoničke. Po citiranom ispada da se lokalci i gosti odseli u Brzeću truju Arsenom koji je otrov.

Ček, malo.
Hoćete da kažete da trenutno voda iz česme na Kopaoniku nije za piće?

Po onome što ja znam o tome, a to su bile službene informacije ali su sada već 15-ak godina stare i moguće je da je sada stanje drugačije:

Postupak prerade pijaće vode na Kopaoniku uključuje tretiranje nekim preparatom na bazi magnezijuma. Zbog toga, voda mora da odstoji da bi se taj magnezijum staložio. Međutim, pošto je ta infrastruktura predviđena za mnogo manji broj ljudi, voda je stalno u protoku i nema vremena da se čeka na taloženje, zbog toga je voda u česmama zasićena tim jedinjenjem magnezijuma.

U principu nije toliko strašno i niko se verovatno ne bi otrovao što bi nedelju dana pio takvu vodu, ali takva voda nije hemijski ispravna, ali, koliko znam, bakteriološki jeste ispravna.

Moguće je da je u igri pokvarenih telefona taj magnezijum postao arsen, pa otud priča o arsenu. Inače, vrlo mi je teško da poverujem da u nekom vodovodu koji je je podložan sanitarnoj kontroli postoji arsen.

Voda na Kopaoniku (Raška) nema veze sa vodom u Brzeću (Brus). Arsen se pominje za Brzeće a Kopaonička voda se preradjuje iz kriminalne vode koja se skuplja ispod celog naselja i koja sadrži sav otpad koji produkuje jedan turistički centar..

Da ne postoji mogućnost čiste vode pa ajde. Da ne pominjemo stare cevi koje pucaju i na relaciji fabrike - potrošač "primaju" još dodatnog zagadjenja.

Dosta smeštaja ma Kopaoniku imaju (pošteno) natpis da voda nije za piće.

Naravno da nam neće biti ništa ako je pijemo 7 dana, ali je ona svakako neispravna a po meni je velika šteta da se na planini pije neispravna voda.

Zagazismo u veliki offtopic, pošto je ovde reč pre svega o vodi za osnežavanje - zato je studiju i poručila SS a ne opština/e...

Ima jedan lep komentar na engleskom na toj vesti na infokop.
Da ne prenosim, ko želi može i sam da pročita ali poenta je: ovakav projekat je od neprocenjivog značaja. Ja se slažem sa tim. Cena nije velika obzirom na to šta se dobija. Ima samo jedno ali: svi znamo gde živimo i imamo prilično iskustva.