Dolina Ziller

Postoji verovanje da vino koje odleži ima bolju aromu, kao i da su najobjektivniji zaključci oni koji se donose hladne glave. Čak i da to nije istina, iako lično verujem da jeste, ovaj izveštaj je morao da odleži oko mesec dana tamo gde je neophodno, kako bi pokušao da se što objektivnije osvrnem na ovogodišnju ski akciju koju sam detaljno planirao preko pola godine, i kako nebi dozvolio da neprijatnosti koje ponekad idu sa ovim sportom, a kojih je ovaj put bilo na pretek, budu dominantne. Skijanje je ipak najveća pasija svih nas, zar ne.
Nakon prošlogodišnjeg obilaska Istočnog Tirola i dela zapadne Koruške, rešili smo da se otisnemo korak dalje. Pitanje je bilo samo da li Kitzbuhel i okolina, Salbah i okolina ili dolina Ziller. Nakon detaljnog proučavanja strukture staza nadmorskih visina, pouzdanosti visine snežnog pokrivača, izbor je pao na dolinu Ziller.
PUT:
I ako je od kolega sa foruma bilo sugestija da se krene autoputem preko Mađarske(oko 1080km), rešili smo da ovu opciju iskoristimo samo u slučaju jakih snežnih padavina s obzirom da ovaj put ne vodi preko planinskih prevoja i verovatnoća njegove bolje prohodnoosti je znatno veća. 31.1. u prepodnevnim satima, otisnuli smo se na 880km dug put do doline Ziller preko Hrvatske i Slovenije. Trasa koju smo izabrali bila je kilometarski 200 km kraća a čak jei i pretpostavljeno vreme dolaska bilo kraće za oko sat. Nakon Jesenica, skrenuli smo ka Kranjskoj Gori, a onda umesto preko Wurzen pasa nastavili do Tarvisia (bolja opciija kada je sneg jer nema prevoja, a km ista) pa odatle do Hermagora pa preko prevoja ka Greifenburgu(ubedljivo najbolja varijanta)i dalje ka Lienzu. Ovaj grad je bio naša baza za obilazak Istočnog Tirola prošle godine, i do njega ima od Jesenica oko 150 km vrlo dobrog lokalnog puta. Odavde do Ziller doline tačnije Hipppacha u kome smo bili smešteni ostalo je još 150km. Ukupno oko 280km magistralnog puta od Jesenica. Predviđena dužina putovanja oko 5 sati. Od Lienza put vodi preko Matrei-a do Felber Tauern tunela, a odatle do Mitersila, živopisnog mesta I raskrsnice ka tri skijaška raja. Put desno void do Saalbacha, pravo ka Kitzbuuhelu a levo, gde se mi uputismo ka Ziller dolini. Vec uveliko je pala noć kada smo se približili Gerlos pasu i kada je Garmin odlepio. Puta na navigaciji više nije bilo. Planirajući put u Beogradu uočio sam da postoje dve varijante za prelaz Gerlos pasa. Prva je bila preko Kriml vodpada sa dosta lakat krivina, a druga znatno ravnijim i ne dužim putem sa suprotne strane brda. Uz nekoliko stajanja i konsultacija na lokalnim pumpama, kako da dođemo do tog “ravnijeg puta”, najzad smo naišli na oznaku za skretanje. Put je bio potpuno prekriven snegom i širok ne više od dva metra, sa brojnim ispustima za mimoilaženje. Dužina ove deonice je na sreću nekoliko km, na nekim segmentima veoma strma izuzetno opasna. Na sreću gužve nije bilo pa smo za 25 min. preveslali ovo usko grlo i izbili na Gerlos pas, korektno očišćen. Odatle se relativno uzak put spušta ka dolini Ziller. Konačno nakon 11 sati stigosmo do odredišta, Hippach. Da li ići ovim putem ili autoputem preko Mađarske? Tačno je da ruta koju smo mi koristili ima oko 300km magistralnog puta, međutim on nije opterećen i na većem delu je moguće voziti i oko 100km/h, da ne pominjem prelepe predele kroz koje put vodi, tako da vožnja bez pritiska može biti pravo zadovoljstvo. Naravno sve ovo u slučaju da ne pada sneg. Mi smo imali ovu varijantu u povratku. I pored toga što sam znao kakav put nas čeka, pomislih - ma samo malo provejava, staće. Sneg nije stao do Lienza i mi smo imali najspektakularniju vožnju u našem životu. Nešto kao Pariz-Dakar, ali po snegu. Grtalice su odustale negde oko Gerlos pasa, a onda sledećih 150km po izuzetno jakoj mećavi i po putu koji se na nekim deonicama prepoznavao samo po štapovima za obeležavanje, kroz nacionalni park Tauern 30-40km/h. Vremensko trajanje povratka 13h. Ova ruta bez obzira na sve sigurno je moja preporuka, ali ako ne pada sneg ili ako niste pošli na skijanje grtalicom.
SKIJALIŠTA:
Dolina Ziller ima četiri veće i nekoliko manjih ski zona koje međusobno nisu povezane mada u zavisnosti od lokacije smeštaja udaljenost između njih ne mora biti opterećenje. Centralno mesto u dolini zauzima Zell i mestašca u okolini, od kojih su okolna veća skijališta udaljena do 10min. vožnje kolima ili ski-basom. Zato je jako bitno pozicionirati se upravo na tom potezu jer ako je smeštaj ne daj bože u Gerlosu, to znači da je potrebno potrošiti 30-60min. u zavisnosti od vremenskih uslova za spuštanje kolima ili busom do centra doline i ostalih skijališta.
U slučaju da u dolinu Ziller ulazite od strane Insbruka, nailazite na prvu veću ski zonu ove doline, skijalište HOCH ZILLERTAL / HOCH FUGEN. Iz mesta Kaltenbach polaze gondole do Hoch Zillertala koji ima vrlo jednostavnu I nezanimljivu konfiguraciju staza koje su postavljene paralelno jedna pored druge(jedna kosa ravan), sličnih, uglavnom blagih nagiba i dužina. Na stazama enormno veliki broj početnika. Prelazak ka Hoch Fugenu i skijanje tamo je znatno kvalitetnije i konfiguracijski interesantnije, mada je broj staza prilično skroman. Ako se planira sedmodnevno skijanje, može se odskijati jedan dan.

Ako nastavite desetak minuta kolima dale u dolinu Ziller, dolazite do već pomenutog mesta Zell gde možete uhvatiti žicu za jednu od dve najveće atrakcije ove doline ZILLERTAL ARENU. Kao što joj i ime kaže, ova ski zona se prostire u obliku širokog polukruga na prilično velikom područiju sa žicama koje su međusobno konektovane. Skijalište je kvalitetno sa velikim brojem staza raznih težina. U stvari Arena je sastavljena od četri posebna dela koja su međusobno povezana na više ili manje sretan način. Na jednom kraju ovog razuđenog skijališta nalazi se mesto Zell, odakle se možete priključiti u obilazak ove ski zone. Staze iznad Zella su manje raznovrsne ali dobre, uglavnom realno crvene mada ne preterano duge, ali brojne. Kada se iskijate u ovom delu i odlučite da posetite sledeći – Gerlos deo, morate preći preko niza spojnih ne tako interesantnih staza gde ćete izgubiti određeno vreme. Staze iznad Gerlosa nude spektakularni pogled na zaleđeno planinsko jezero i tri duže crveno-crne padine, dve ka samom Gerlosu i jedna ka sledećem delu - Koningsleitenu. Na ovom trećem brdu nalaze se dve perfektno upeglane, ravne kao strela, pristojno duge, crne staze. Pravo je zadovoljstvo iskijati ih. A na njihovom kraju zaštitna mreža. Nema dalje, već lakat od 90 stepeni pa ponovo na gondolu. Sa druge strane brda par crvenih, dugih i ne tako inspirrativnih staza koje vode ka četvrtom brdu - Hochkrimmlu gde preovlađuju kratke plave i crvene staze(ništa posebno). E sad, ako neko hoće, a svi pravi skijaši to pokušavaju da urade, da prođe celu Arenu i odskija makar sve crveno/crne staze, tu nastaje problem. Arena je jako razvučena i da bi se obišla sa jednog kraja na drugi i potom nazad skijama kući, neophodno je krenuti prvom žicom i dobro isplanirati povratak. Jako slično Sela Rondi samo što nije u krug. Druga opcija, nimalo sjajna, je vatati ski bus sa krajnje tačke skijališta i onda po krivinama se nacimati dobrih 45min. ako ne i više. U najboljoj su situaciji oni koji su stacionirani u Gerlosu, pa onda mogu da biraju na koju će stranu, ka Zellu ili Hochkrimmlu. Naravno to je idealno samo u slučaju da se skija Zillertal Arena. Svi ostali delovi Ziller doline ostaju ipak daleko i samim tim manje pristupačno.

Idući od Zella dalje dolinom, nakon nekih desetak minuta vožnje dolazi se do Mayerhofena-treće ski zone Ziller doline. Ovo skijalište je po gabaritima posle Arene najveće, i obiluje crveno/crnim stazama. Raspored staza je znatno različit u odnosu na Arenu. Mene lično topografski ovo skijalište je podsetilo na neki ugašeni vulkan. Sa četri spoljne strane polukružnog brda vuku gondole do vrha, odakle se staze obručavaju ka unutrašnjosti, sa par retkih izuzetaka. Jedan od njih je i gondola 150 TUX koja izvlači sa dna unutračnjosti grotla do jednog od vrhova, odakle kreće nekoliko širokih staza. Konfiguracija terena je takva da je bilo moguće oformiti čak četri do pet pravih crnih staza, međutim samo planiranje staza nije na nivou. Na dosta mesta se uočava da su staze jednostavno puštene niz padinu, sa dosta uskih delova, spojnica, lakat krivina i sl. Jednostavno moj utisak je da na dosta mesta staze nisu projektovane, već kako rekoh puštene na divlje niz brdo. Sad to može nekad biiti i izazovno, ali...

Kao što red i priča nalaže, na samom kraju prelepe doline Ziller oko pola sata od Mayerhofena, nalazi se njen možda i najveći biser. Ušuškan među vrhovima koji se dižu preko 3000m, mali a opet dovoljno veliki glečer Hintertux. Teško je opisati osećaj kada izađete iz glečer busa 3, na preko 3000m. Ciljali smo dobar dan, i imali smo sreće. Nakon dva dana magle i ravnog svetla, sunce je peglalo sve neravnine na stazama, a one su jedino bile od ratrakovih gusenica. Sa jedne strane pogled puca ka Italliji, dok se na suprotnu stranu proteže duž cele Ziller doline ka Insbruku i dalje ka Nemačkoj. RAJ. Staze široke, ravne dovoljno strme i dovoljno blage za spust, karving, slalom, po volji. Dovoljan broj staza koje se mogu nadovezivati i skijati u kontinuitetu. Gužva je bila misaona imenica. Ovo mesto u dolini Ziller je ubedljivo najači utisak za mene, mesto gde se moram bar jednom vratiti.
Kada je reč o of pist varijantama, postoje mogućnosti koje je moguće iskoristiti u svim delovima Ziller doline. Meni je najatraktivniji deo ipak onaj na Hintertux glečeru gde je jedan poseban deo i predviđen za ljubitelje ovog skijanja.

SKIJANJE I ’’ISKIJAVANJE’’ :
Možda je of topik ali of sigurno nije!
Skijam od kada postojim ili skijam dakle postojim. I ako zvuči kao krilatica iz Alan Forda, nije, već suštinski odražava moj stav prema ovom sportu. Ipak moram priznati, bez i malo preterivanja, da se od kako skijam nisam susretao sa ovakvom gomilom ljudi nastazama, a od kako postojim jesam ali na stadionima, u špicevima prilikom povratka sa posla i sl. Ne znam kako bi najrealnije opisao sem egzaktno brojem ljudi po kvadratnom metru(a toliko dokon da brojim nisam bio), ali broj ljudi oko vas dok skijate je zaista frapantan. Dakle sa svih strana na rastojanju 2-4 metra skijaš ili border. Pa ti skijaj. Ovo je bila situacija na većini staza svih skijališta sem Hintertuxa. Tačno je da sam do sada većinom skijao za vreme našeg školskog raspusta i da je to ipak drugačije, ali to nije bilo pravilo i sigurno nije ni približno jedini razlog. Da li je blizina Nemačke (videli smo ogroman broj njihovih tablica) i realno veliki potencijalni kapacitet ovog skijališta razlog, sad i nije toliko bitno, sem sa aspekta budućeg izbegavanja ovakvih situacija. Dok smo se u dolasku spuštali sa Gerlos brda ka Zellu, primetio sam dugačku svetlu vijugavu nit kako se uvija duž doline. Kasnije sam saznao iz prve ruke da je to bila kolona vozila koja se kretala iz pravca autoputa i Nemačke. To je bilo u subotu uveče. Već u nedelju ujutru čekao sam duže od sat vremena za ski pas u Mayerhofenu, iako je radilo svih sedam šaltera. Pa onda gondolom do vrha, a tamo na spojnim žicama ko da dele palačinke, kraj reda se jedva nazire. Srećom čekanje ne više od 15min. i onda bežanija na najudaljenije kote skijališta u potrazi za svojim ’’ja’’.
Drugi aspekt ovog ’’of topika’’ je alkoholisanje na stazama. Nemam ništa protiv dobrog piva(čak ga i sam pravim)kuvanog vina ili nekog drugog alkoholnog pića koje se popije na stazi. Ali jedno je piće ili dva, a drugo usvinjavanje u restoranu na stazi. Pri tome ne mislim na after parti zurke, već na period aktivnog rada zice negde oko njihove pauze za ručak. E onda kada ta stoka bez repa istrči na stazu, jedva ubode pancerice u vez i krene da zamišlja skijanje, nastaje pakao. Da ne mislite da kukam bez veze, ali na nas petoro skijaša 6 (ŠEST!) bliskih susreta od kojih se jedan završio sa jakim potresom mozga i rengen slikanjem na klinici, za sedam ski dana, po mom mišljenju je stvarno puno. Restorani i kafići su naravno puni, kao i inprovizovane kružne šatre gde se služi samo piće i to je nešto što je normalno za sva velika skijališta u sezoni. Ali zaista do sada nikada nisam video više čovekolikih skijaša koji bez pardona i bilo kakog obzira zuje, udaraju, ne staju i ne obaziiru se. Moram sa žalošću da priznam da skijanje pod napred navedenim okolnostima, makar za mene, gubi svaki smisao. Da li su i u ovom aspektu nemački turisti mirođija u čorbi ne znam, mada je vrlo verovatno, ali ono što znam je da ću svakako pokušati ubuduće da izbegavam ovakve situacije koliko god je moguće. Smatram da bi skijaški savezi morali da se ozbiljno pozabave sa ovom problematikom i u tom smislu se spremam da napišem jedan ozbiljan mejl austrijskom ski savezu i ukažem na ovaj aspekt (i ako sam ubeđen da su oni vrlo svesni toga ali da zbog raznih interesa ništa još ne preduzimaju). Ipak nije normalno da dok se voziite na sedežnici žičničari tri puta zaustavljaju kako bi se mortus pijani čovekoliki skijaši ukrcali dok urlajući ispuštaju tonove nekih nemačkih nacionalnih hitova ili navijačkih pesama. E a onda kad se iskrcate ide bežanijja od takvih dijabolika kojih na žalost nema malo. Mislim da o ovoj temi treba široko da se polemiše, jer kao i uvek pritisak javnosti je oprobano sredstvo za postizanje cilja. A cilj u ovom slučaju je bezbedno skijanje a onda naravno i veće uživanje za sve. Zato ću ovaj zadnji deo izveštaja okačiti kao posebnu temu na Ski Clubbing-u, da ako neko ima potrebu da komentariše po ovom pitanju to ipak uradi na pravom mestu.
REZIME
Da ovaj izveštaj nebi po dužini prešao u monografiju,što ima tendenciju, a da ipak nebi bio završen sa mračnim tonovima, što nezaslužuje, okačiću nekoliko lepih slika ovih skijališta, da oni koji nisu bili u ovoj dolini vide bar neki segment, a oni koji jesu, podsete se lepih uspomena.
Skijaški pozdrav.

Hoch Zillertal/Hoch Fugen

Mayerhofen

Zillertal Arena

Hintertux glečer

Al si nam docarao guzvu ovim slikama :smoke:

Citirati:

---

Originalno postavljeno od donthinktwice

Al si nam docarao guzvu ovim slikama :smoke:

---

:D

Ali zato sada sve znamo o dolini Ziler/Ciler. :)

Citirati:

---

Originalno postavljeno od donthinktwice

Al si nam docarao guzvu ovim slikama :smoke:

---

Ja u tekstu pomenuh nekoliko lepih slika, a one sa guzvom (koje nisam ni fotkao) definitivno nisu po mom misljenju u toj kategoriji. ;) Za ove bez guzve se valjalo potruditi.:ok:

Ma salim se, svaka cast za opis skijalista!

Extreme, svaka čast na sadržajnom izveštaju.
Sto se tiče gužve u Zillertal dolini...išli smo za novogodišnje praznike 2011-2012.godine i slažem se sa Extremom da jedino na Hinteru nije bilo guzve i Hoch Fugenu.
Na Mayrhofenu je bilo krcato. Cela dolina je ultra popularna kod nemačkih turista. Takodje i ove godine , kada sam se pre 2-3 nedelje vraćao iz zapadnog Tirola, na autoputu (iz suprotnog pravca, iz pravca Nemačke) se napravila kolona od barem 1 km kod isključenja za Zillertal.
Već sam pisao o tome na odgovarajućoj temi, ove godine u Išglu je bila drastično veća gužva u odnosu na 2012.godinu. Nadajmo se da će gužva što duže zaobilaziti Serfaus Fiss Ladis :)
Interesantno kako skoro nikad nisam imao gužvu na skijalistima Koruske i ist Tirola. Eventualno neka gužva ujutru na gondoli Nasfelda,ali nista duze od 10 min čekanja. Objektivno, Tirol ima bolja-veća, sadržajnija skijalista za 7dnevno skijanje, ali za kraće, (produženi)vikend varijante, Koruška je više nego dobra.

Bili smo u Ziller dolini od 21-29.1. i nemam sta puno da dodam na sve sto je vec lepo opisano, osim da sam potpuno odusevljen ovom regijom. Nakon proskijanog zapadnijeg Tirola uzduz i popreko, mislio sam da retko kojim skijalistem mogu da se odusevim, ali ovo je uspelo.

Bili smo smesteni u Stummu, na brdu tacno prekoputa Hochzillertal gondole. Fantastican smestaj za realtivno male pare (apartman od oko 100kv za 6 ljudi, 4 spavace sobe, dnevna, kuhinja, 3 kupatila, terasa, fenomenalan spa...) za oko 160eur po osobi za 7 nocenja (Haus Schwarzenberg). Sa terase se vidi Zillertal Arena i Hochzillertal. Na ulasku u dolinu, kod tunela je i u dolasku i u odlasku bila velika guzva. Moze da se zaobilje tunel i kasnije ukljuci na autoput (ili ranije iskljuci ako dolazite).

Ski pass 272 eur za 7 dana za celu regiju.

Hochzillertal i Hochfungen je super, sasvim ok za dan ili dva. Nema guzve, lepe staze, ne preterano duge, doabr sneg, dobra orjentacija i povezanost.

Arena je odlicna, ali je veza prilicno nezgodna ako hoces da skijas obe strane u jednom danu. Dugo traje prebacivanje, prvenstveno zbog starih zica i par veznih staza. Ako je hladno, ne preporucujem prebacivanje tuda. Bolje skijati jednu stranu. Druga opcija je parkirati se u Gerlos, onda je ok, jer je tacno u sredini. Par odlicnih staza, prelep pejzaz, malo jaca guzva. Zbog relativno losije povezanosti 2 dana smo se doveli u situaciju da kasnimo na poslednju zicu, ali to opet znaci da je bilo lepo skijanje jer smo zakasnili na zice u pola 5 :) Jedna je bila gondola koja vodi u Zell am Ziller, pa smo spustali jako losu crnu stazu do sela, a druga situacija je spusanje ka poslednjoj zici koja nas vraca na plato iznad Gerlosa, ali smo parkirani bili tu, pa smo nasli neki putic kroz sumu i vratili se u selo. Ali osecaj voznje dugacke staze 39 bez bukvalno igde ikoga uz zalazak sunca je neprocenjiv.

Mayerhofen je jedno od najboljih skijalista koje sam skijao, vrhunski povezano, nekoliko gondola od po preko 100 ljudi, odlicne staze, prostranstvo, pogled, ma sve. Imali smo stvarno srece da svih 7 dana skinanja nemamo ni jedan jedini oblak ni vetra, pa je to sve doprinelo generalnom utisku, ali Mayerhofen je svakako jako ozbilno skijaliste. Samo da navedem par detalja na koje nisam naleteo na forumu. Parking Mayerhofen kod penken gondole je tako organizovan da ako cekiras ski pas bar jednom na Achorn vrhu, ne placa se nista. Pretpostavljam da im je ideja da popularizuju ovaj vrh i da je plan da se tu sire, jer trenutno postoji gondola za 160 ljudi i 2 sedeznice gore, ali sve ukupno to je prakticno jedan staza. E sad, neko je ovde ranije pisao da ne treba ni ici na taj deo, ali ja se apsolutno ne slazem, jer sa tog vrha vodi mozda i najbolja crna staza u Mayerhofenu. A tu je i ta caka sa parkingom, koji mislim da nije jeftin (tipa 2-3eur/h). Vozili smo Harakiri, blago receno propast :), jer ono nije staza, nego jako strma gomila zaledjenog snega i ako nemas katane umesto kantni, nemas sta tu da trazis. Mozda kada su bolji uslovi i tek napadao sneg, ali i u to sumnjam, jer je toliko strmo da je misterija kako uopste upeju da je ikako tabaju. Eto, fore radi je spustite, ali tu pravog skijanja tesko da ima. :)
Na jednom od vrhova se nudi paraglajding i igrom slucaja nismo stigli da probamo, a dan je bio kao stvoren za to. Cene 80-100-120 eur, za 10-20-30 min. Najlepsi deo mi je nakon gondole Tux 150.

Druga stvar za koju se ne slazem sa odredjenim ljudima na forumu je Hintertux, za sta je bilo komentara da se ide tamo ako volis da se suncas. Ja lepsi prizor i lepse uredjene i siroke staze nikada nisam video. Ono je raj na zemlji, pogotovo jer je i vreme bilo idealno, a na celom gleceru bilo mozda 500 ljudi (ili je samo meni tako izgeldalo). Pravo uzivanje, vrhunski sneg, staze prostranstva, mozes lepu duzinu da vezes (8.5 km najduze).... Iako nam je bio na 40ak km, od 7 dana, 2 smo proveli tamo. Sve preporuke, kada je lepo vreme.

I za kraj, put nazad, zbog standardne guzve oko Kufstein-a, preko Kitzbuhela do Salzburga, kao put iz bajke. Nalazost i tu je bila veca guzva, pa se put oduzio, ali ti predeli su stvarno kao sa razglednica, uzivanje je voziti se tuda.

Okacicu i par slika uskoro

Podgorička ekipa Elderly u kompletnom sastavu nakon analize vremenske prognoze odlučila je zatvoriti skijašku sezonu u dolini Ziller. Put je vodio preko hrvatskog A1, pa izlaz kod Bosiljeva, prelaz Metlika, Novo Mesto, Ljubljana, Karavanke, Spittal, Lienz pa preko Matreia i tunela Grosglocnker, Mittersill i lijevo na Gerlos pas do mjestašca Ramsau. Kad je vrijeme lijepo ovaj pravac je za preporuku zbog predivnih pejzaža. Krenuli rano ujutro, oko 6 i 15, a stigli oko 8 naveče, nešto oko 1100km u jednom pravcu. Smješteni smo bili kod Hanesa, apartman https://www.booking.com/hotel/at/haus-alpenfriede , simpatičan lik, 4 noći apartman oko 70 kvadrata, sa 2 spavaće i ležajem u dnevnoj ispao nas je 465€ sa svim taksama i završnim čišćenjem. U povratku smo spavali u Šibeniku. Preporučili bi Ramsau kao polaznu tačku idealnu za obilazak svih skijališta doline, pošto je sve na 5-10 minuta sem Hintertuxera.
E sad, šta reći o ovom predjelu. Lijepo neko reče na forumu da taman kad misliš da nema puno toga novog posle gomile preskijanih rizorta, čovjek naleti na ovako nešto i nanovo se oduševi.
Krenuću redom. I dan- Mayerhofen. Rano ustajanje, kafica, sendvič u jaknu i skije na servis. Pošto su moje skije imale 6 skijaških dana od momenta kupovine nisam ih servisirao, već su to odradila dvojica drugara, što će se pokazati kao greška koju Harakiri ne prašta. Odabrali smo Startschuss servis na nekih 20-ak metara od gondole Horberghbanh jer servis u sklopu gondole nije radio servisiranje ujutro već se samo moglo ostaviti popodne da ujutro bude gotovo. Ovu gondolu preporučujem jer nema puno tabananja pješice kao što je to slučaj kod Penken gondole koja kreće iz centra i nema svoj parking. Kad se izađe iz gondole ima se utisak da se ušlo u dno vulkanskog grotla iz koga se uzdižu uglavnom strme staze. Da ne zaboravim, opšti je utisak da su sva skijališta ove doline ipak za malo bolje skijaše. Ima staza za početnike i srednje skijaše, ali generalno su staze oštrije. Dakle, sa ove gondole se može popeti na Penken stranu jednom 6sjednom žicom ili na suprotnu Horberg koja ima dvije 6sjedne žice.


Mi smo odabrali prvo da skijamo Horberg stranu, sa koje ima par lijepih crvenih staza i jedna crna broj 12, onako po meraku, poslije zagrijavanja.
Posle toga je došao na red Harakiri. Staza je stvarno strma i na taj dio koji je zvaničnih 78% nema šta da ide onaj ko hoće da zastaje ili koči ili ima tupe ivice skija. Ja sam prvo spuštanje ovom stazom snimao kamerom i negdje na sredini strmine sam se poklizao i narednih 100metara klizao, prevrtao se ili letio naglavačke. Kad budem stigao montiraću video i ostaviti za uspomenu forumašima i unucima kad ih budem imao da se imaju čemu smijati. Drugo spuštanje na kraju dana sam pametnije odradio, na kantnama jako i bez puno zaokreta, sa spustom u donjem dijelu. Uglavnom, kod mene uspješnost %:) na Harakiriju. Ostala dvojica su preskijali bez pada i naravno isprdali se sa mojim slijetanjem. Da još dodam da nije ni malo lijepo peti se onom strančugom nazad po skije, štapove i kameru. To mi je teže palo nego čitav ostatak skijaškog dana. Sve u svemu staza nije za uživanje, može se skijati, a domaćini su od svega napravili odličan marketing.

Ostatak dana smo proveli skijajući Horberg i Eggalm stranu na kojim ima gomila lijepih staza od kojih posebno treba izdvojiti liniju 76-77-78 staza na Eggalmu.
Mayerhofen je zaista ozbiljno skijalište koje svakako treba obići i uživati u predjelima i raznolikosti uglavnom oštrijih staza. Za zamjeriti jedino je to što su staze ipak nešto lošije sređena u odnosu na druga austrijska skijališta ovog ili čak nižeg ranga, pa se tako vrlo često u prijepodnevnim časovima moglo naletjeti na ratrakom izbrazdane dijelove na kojim se mora baš voditi računa kako da ih u brzini pređete a ne završite na zemlji.
Ahorn stranu nismo skijali zbog toga što se morala prepješačiti od Penken gondole, kao i dio prema Finkenbergu jer je bio zbog orjentacije prilično ojužio.

O ostalim danima i skijalištima kad uhvatimo malo vremena, nadam se da nećemo ostati dužni.

I još par slika uz pogled sa Mayerhofena na Hintertuxer gl

II dan smo skijali Zillertal arenu. To je jako razuđeno skijalište koje ima nešto preko 140km staza sa brda pokrajina Zillertal u Tirolu i Pinzgau u Salzburgu. Krenuli smo gondolom Karspitzbanh I uz koju smo odmah ujutro skijali do medjustanice jednu lijepu crvenu stazu. Na vrhu sa desne strane ima par staza na južnoj strani koje pokriva šestosjed, a tu se nalazi i manji funpark sa dijelom paralelveleslaloma čiji snimak se može uz skipass pogledati na sajtu skiline. Sa lijeve strane gondole se nalaze tri 6sjedne žičare i jedan dvosjed, a uz njih gomila fenomenalnih staza od koje bih posebno izdvojio stazu 19 sa završetkom 19d.
Veza sa dijelom skijališta iznad Gerlosa je značajno bolja kad se ide od ZellamZiller-a nego u suprotnom pravcu zbog nagiba terena i zbog nesto sporijih i starijih zica od strane Gerlosa. Dio iznad Gerlosa ima par lijepih i dosta širokih plavih staza na kojima se može merački karvati. Pokriven je sa 2 gondole iz samog mjesta i dva 6sjeda. Ima i fenomenalnu stazu 36 koja je jedna od veza sa brdom Königsleiten. Tek na Königsleiten-u je još veće uživanje. Dvije crne staze 41 i 42 uz gondolu su po meni hajlajts ovog skijališta. Staza 42 je jedna od najdužih pravih srednje crnih staza koje sam skijao. Za svaku pohvalu!!! Crvena 39 sa istog brda je takođe za preporuku. Skijali smo još i stazu 53 koju pokriva moderna Doplelmayr 6sjedna žičara na čijem se kraju nalazi odličan restoran sa fenomenalnim pogledom na okolna brda. Mogu misliti kakav je prizor još kad jezero u podnožju nije prekriveno snijegom. Ostale staze koje su orjentisane istočno i jugoistočno sa ovog brda prema Gerlospasu nismo skijali zbog orjentacije, kao ni dio Plattenkogla. Prema onom što se moglo vidjeti sa daljine i ovi dijelovi imaju odličnu infrastrukturu i široke staze sa solidnim nagibom. Ostatak dana do 16h smo skijali crvene staze na Karspitz strani.
Opšti utisak je da je Zillertal arena fenomenalno skijalište kome je jedina mana velika razuđenost i za pravo iskijavanje uz temperature u minusu treba realno 2-3 dana. Kada je plus ostaje žal za dijelovima koji se spuštaju direktno u doline.
Par slika koje dijelom dočaravaju gore opisano. Poslednja je pogled na Mayerhofen sa dijela Zillertal arene.

evo i te slike Mayerhofena

III dan na red je došao Hintertuxer glečer. Pošto je temperatura u petak (22.mart) krenula ka jačem plusu, glečer je bio logičan izbor. O skijalištu koje radi 365 dana nema se šta reći preko ovog što su na temi rekli ostali forumaši. Ovo je doba godine kada je skijanje na Hintertuxeru zagarantovano, radile su sve staze, sve žice, a pravo je zadovoljstvo osjetiti 100% prirodan snijeg koji škripi pod skijama kad je svuda okolo već debeo plus. Gužve je bilo na početnim gondolama, kao i na međustanicama, ali se na stazama obzirom na širinu to i ne osjeti. Sjajne staze za karving kakav se samo poželjeti može!
Svi restorani na skijalištu su bukvalno krcati i mora se čekati na mjesto na terasi. Cijene su za nijansu jače od ostatka doline Ziller. Nismo smo se zbog umora i cjelodnevnog skijanja vratili stazom do dna već smo sa prve međustanice dan završili sa gondolom.

još par ...

Bila je rasprava negdje na ovom forumu - Dolomiti superski ili Saalbach? Gdje otići, šta je bolje, fenomenalni pejsaži i sređene staze talijanskog Torila ili top infrastruktura i pitomina Salzburških planina?
E pa konačno je stigao odgovor - ko god ima dilemu u vidu izbira prethodna dva - neka ide u Zillertal dolinu. Tačno sjeverno iznad Dolomita smještena su 4 velika i nekoliko manjih vrhunskih skijališta koje pokriva jedan ski pas i koja su 10 - 20 km jedna od drugog. Svako od njih zaslužuje posebnu temu - ExBaker je sve fino napisao u svojim postovima, ja ću samo par utisaka:

Rangiranje:
- Mayrhofen: Nadal
- Zillertal Arena: Federer
- Hochzillertal: Đoković
- Hintertux: Marej

Najrađe bih se vratio Đokoviću, ljepšeg skijališta ne pamtim.
Cijene na skijalištima sasvim OK - od ski pasa i smještaja do restorana i prodavnica.
Apre ski - iznenađujuće dobar, posebno u Majerhofenu

Jedno od najboljih skijališta dosad...