Utisci sa Ski Tour de France-a
Iza nas je jedna zaista PRAVA skijaška avantura, SKI TOUR DE FRANCE. Trudiću se da ne ponavljam detalje koje je vrlo lepo i koncizno sa lica mesta iznosio Zoran admin (svaka čast :)).
Kada sam sam se prvi put susrela sa informacijom da postoji ovakva velika tura (13 dana, 10 dana skijanja u 6 odličnih francuskih ski centara) priznajem bila sam u čudu. Gomila pitanja i dilema su mi se javile ( ko je u stanju to dobro da organizuje, ko će to izdržati, da li je neko to već probao. . . . ) ali ideja je bila neverovatno avanturistički privlačna i broj dana je bila ona mrva na tasu koja je prevagnula. Saradnja oko prijavljivanja za turu, uplata i dogovora oko smeštaja (iz Novog Sada sam i to smo obavljali mailom i telefonom ) mi je ulila dodatno poverenje u organizatore (bili su predusretljivi i profesionalni).
Polazak 1. januara. Put od 26 sati bez nervoze i loše enrgije. Zoran, vođa našeg ski busa je bio na nivou zadatka , smiren, predusretljiv, obavešten, komunikativan. . .
Stigli u Puy Saint Vinsent pred kraj dana 2. januara i smestili se u apartmane. Nas četvoro smo bili smešteni u 6 - krevetnom apartmanu (komforno i baš onako kako smo i bili upoznati pre puta). Posebno me je oduševilo to što je sve išlo glatko i bez nervoze posle toliko sati putovanja.
A dalje. . . . (pročitajte iscrpan Zoranov izveštaj po danima) Puy Saint Vincent, Serre Chevalier, Risoul i Vars, Montegenevre, Les 2 Alpes, Alpe d'Huez. . . ŽIVELI SMO, DISALI, JELI I SPAVALI SKIJANJE :)!
Uveče bi Zoran dolazio sa planom za sutrašnji polazak. Ponekad bi pokret bio u 6 i 30, 7, a ponekad u 8h u zavisnosti od udaljenosti destinacije (od 1, 5 do 3, 5 sata putovanja). Neretko smo se u bus ukrcavali po mraku, a ne zaboravite da ustajanje mora biti bar sat ranije zbog spremanja :). Ništa nam nije teško padalo. Kada ugledate novo skijalište i te nepregledne, uređene staze, sav umor nestane (adrenalin i endorfin učine svoje ;-)) i skijate ceo dan kao preporođeni. Sastanak bi bio na mestu dolaska oko 17h, posle završetka poslednje žice. Nikada niko nije kasnio. Kafu koju su nam vožači ( inače su bili kraljevi zaista :-)) poslužili nakon celodnevnog skijanja i izuvanja pancerica (dovoljni za radost :)) mislim da je jedna od onih čije uživanje ne zaboravljate :-). U povratku film u busu (nagledala sam ih se za celu godinu :-)). Na svakih par dana zaustavljanje u tržnom centru da se kupi klopa za naredne dane. U apartmanu klopa, malo druženja sa komšijama uz čašu vina ili piva, ponekad kupanje u otvorenom bazenu, neko u saunu, obeležavanje staza koje smo toga dana odvozali i padanje u krevet u 22 ili 23 časa. Ugrubo tako su izgledali dani. Ono što su detalji su druženje sa divnim ljudima svih doba, žurka za Badnje veče, mnoooogooo smeha, provale i anegdote, bolovi u pojedinim delovima tela o kojima niko ne komentariše previše, lično zadovoljstvo sto šte odvozali gomilu staza i takmičili se sa sobom i svojim granicama (pa i najdužu crnu od 13 km), videli ledenu pećinu i skijali na glečeri na 3 hiljade i koji stotinu metara, upili u sebe fascinantu lepotu snežnih Alpa. . . NEZABORAVNO!!!
Povratak beše u stilu svakog, sabiranje utisaka, radost što je sve prošlo u najboljem redu, kraće u broju sati od odlaska, pozdravljenje sa ljudima sa kojima vam je bilo lepo, razmena kontakata i želja da se ovakva avantura ponovi. Hvala Ski busu i „kapa dole“ za ideju i organizaciju, veliki pozdrav od Vlade i mene Daci i Vojinu (cimerima), Milanu, Maji, Veljku, Dukiju, Draganu (ski legendi), Ljubi, Andreju, Saletu. . . . ma svima, a posebno Zokiju koji je imao i obaveza i nadam se uživanja sa ekipom koju je poveo na ovaj put. ŽIVI BILI I PONOVO ZAJEDNO SKIJALI :-)!
Biće i fotki, samo da ih sredim i napravim mali izbor (ima ih oko 500 :-)).
Akad se slegne ono još bolje
Veliki pozdrav svim ski damama i džentlmenima (manijacima) sa Ski tour de France i hvala na nezaboravnom druženju. Posle "sleganja" utisaka možemo da kažemo da su sve dileme koje smo imali oko skijanja u 6 različitih centara (i to kakvih) za 10 dana bile nepotrebne i da, što se naše porodice tiče, ovo može da se okarakteriše kao nešto najbolje do sada. Trebalo je samo da vidite izraze lica većine ljudi koji su videli mape skijališta kroz koja smo prošli i nevericu da je tako nešto moguće. A bilo je moguće i kvantitativno i kvalitativno. Naravno da se ne može govoriti o detaljnom upoznavanju svih centara (osim Puy Saint Vincent-a), a pogotovo ne o ponavljanju onoga što nam se svidelo, ali smo definitivno uspeli da steknemo jasnu sliku o svakom od njih i odskijamo i vidimo ono što smo smatrali za najinteresantnije. Sa druge strane, osećaj koji samo imali šestog dana kada su se svi ostali pakovali za put kući, a pred nama je bilo još četiri dana vrhunskog skijanja, je stvarno dobar. Toliko za sada od nas, uskoro sledi i foto priča. Nadamo se da će nam ekipa iz Ski busa i ubuduće organizovati ovako atraktivne aranžmane (možda već uskoro neki produženi vikend, recimo ,u Austriji). Pozdrav i do viđenja na nekom novom ski druženju.
Slađana, Milutin i Ivan Ivanović
