Pogledati punu verziju : Detaljna analiza uticaja dužine i radijusa skije na skijanje
macak011
21.01.2016, 21:52
Ova postovi su bili off topic u temi: http://www.skijanje.rs/forum/showthread.php?p=98947#post98947 pa su izvučeni u posebnu temu.
************************************************** ***
...
Stekan je potpuno u pravu, sirina skija nema veze sa visinom skijasa ali ima veze sa tezinom obaranja skije na rub.
Sto je skija uza, to ju je teze kontrolisati dok je na rubu i potrebna je veca preciznost prilikom obaranja uske skije na rub - dakle nema nikakve veze sa visinom skijasa, a pritom sto je skija uza, to ju je teze voditi na neuredjenoj stazi.
Uza skija trazi uredjeniju, ispeglanu i tvrdu stazu. Sa druge strane, duzina skija ima veze sa visinom skijasa tako da se pri vecim brzinama kratke ili krace skije teze kontrolisu od strane visokog (ili viseg) skijasa u smislu da ih je teze voditi kroz brzi, siroki karving zavoj (GS) ali opet ih je lakse kontrolisati u brzom vijuganju (SL).
Tezina skijasa, pak definise pritisak skije na stazu, pa samim tim i nivo kontrole. Mekana skija i tezak skijas nisu dobra kombinacija, kao ni lagan skijas i pretvrda skija. Otud postoje skije za decu - juniore i matore - seniore.
U tvom slucaju pricamo o juniorskoj GS skiji koja u ovim dimenzijama i duzini, a prema tvojoj visini ce biti u stvari kvazi-SL skija za tebe. Neizbezno je primetiti da je dobrih 20 cm kraca od tvoje visine, pa ces imati ozbiljnih problema prilikom vecih brzina pri nekom spustu na laganoj plavoj stazi recimo, kada skije nisu na rubovima - prilicno ce neugodno da "plesu" levo-desno sto moze imati ozbiljne posledice ako si neoprezan. Da ne pominjem kako ce da te prevare prilikom nailaska na hupsere, gde ces imati utisak da ni nemas skije na nogama, jer su mozda mekane za tvoju tezinu, po mojoj slobodnoj proceni min 90+ kg, vrhovi i repovi ce previse da se ugibaju... Doduse, imajuci u vidu da je to doberman, mozda i nece biti mekana.. :sm011:
Naravno, postoje, a i licno poznajem skijase koji sa svojih 190 voze cak 155cm kratku ali cistokrvnu tvrdu racing SL skiju i to iskljucivo brzim vijuganjem na crnoj stazi i to im savrseno odgovara.
Dakle, mislim da nije za tebe ali samo ako volis brzinu, imas tezinu oko 100kg i volis GS siroke zavoje.
Ako skijuckas kratko, krivudavo i oprezno niz crnu stazu mislim da ce ovih 170cm od nordike mozda ipak biti ok.. :ok:
...duzina skija ima veze sa visinom skijasa tako da se pri vecim brzinama kratke ili krace skije teze kontrolisu od strane visokog (ili viseg) skijasa u smislu da ih je teze voditi kroz brzi, siroki karving zavoj (GS) ali opet ih je lakse kontrolisati u brzom vijuganju (SL).
Jesi li siguran da će pri brzim širokim zavojima na skijama dužine 160 cm skijaš visine 170 cm lakše kontrolisati skije od skijaša visine 200 cm? Ako je težina ta dva skijaša identična, ne vidim razlog da im se iste skije različito ponašaju u istim uslovima.
Glavni problem koji nama dvometašima pravi majka fizika je u sitnom vijuganju. Ako težište skijaša ide nizbdo približno u pravoj liniji, činjenica da su skije dvometraša udaljenije od njegovog težišta uzrokuje da su radijusi zavoja veći nego kod nižih skijaša. Gola fizika. Kod širokih zavoja nema bitne razlike između visokih i nižih skijaša (osim u otporu vazduha).
macak011
21.01.2016, 22:58
Nisam siguran da su bas isti uslovi. Po mom misljenju skijasi prave razlicite momente u odnosu na dve ose rotacije: jedna osa je ona koja spaja sredine pancerica, a druga je osa koja je paralelna rubovima skija, na sredini izmedju njih. Kriva oba momenta kod jednog i drugog skijasa po mom misljenju nije ista ali na nekom intervalu jeste identicna. U tom smislu visi skijas ima "manji" interval idealnog opterecenja skija te se u tom smislu nizi skijas moze komotnije osecati prilikom gresaka u vodjenju kroz siroki zavoj. Drugim recima, visoki ima manje prostora za gresku...
niipheus
22.01.2016, 12:07
Ako težište skijaša ide nizbdo približno u pravoj liniji, činjenica da su skije dvometraša udaljenije od njegovog težišta uzrokuje da su radijusi zavoja veći nego kod nižih skijaša. Gola fizika.
Slazem se, ukoliko se ne uzima u obzir to koliko ce sitno (krupno) vijuganje biti za odredjenu duzinu gde se posmatra vijuganje. Ako se u obzir uzme i to da visok i nizak skijas treba da na odredjenoj distanci naprave identican broj zavoja, radijus krivine viseg skijasa ce biti manji nego nizeg, bas zbog duzih nogu (opet uzimajuci u obzir to da se skijas krece priblizno ravnom linijom niz brdo.
Slazem se takodje da je i masa skijasa bitnija od visine, ali zbog same cinjenice da visi skijas ima i vise teziste, pravi se i veca poluga, pa samim tim i visina mora da se uzme u obzir kod duzine skija.
macak011
22.01.2016, 12:45
Ako visina ne bi bila znacajan faktor, onda ne bi postojala razlicita duzina skija u ponudi, vec striktno samo dve duzine, jedna za SL i jedna za GS, zar ne? :cool:
Inace, savijanjem skijasa u kolenima menja se i visina tezista, pa se u nekom trenutku pozicija tezista visokog i niskog skijasa idealno poklapa.
Sve sto je stekan primetio vazi, dakle iste skije, ista putanja, ista staza, pozicija tezista ista, nagib, brzina, sve, sem same visine skijasa. Medjutim, stanje tzv labilne ravnoteze za visokog i niskog skijasa u tom trenutku nije ista u smislu da visoki skijas, po mom misjenju, lakse ispada iz tog stanja labilne ravnoteze zbog delovanja niza faktora koji ga drze u toj ravnotezi - napor misica, drugaciji (veci) relativni ugao savijanja u kolenima, napor ostalog dela tela i lakse postizanje neodgovarajucih momenata i kao rezultat, laksi izlaz iz stanja labilne ravnoteze (pravilnog sirokog zavoja), pa samim tim i tezeg vodjenja skija kroz siroki zavoj u ovom slucaju.
Naravno, u prilog ovoj tvrdnji ide duzina skija, njena poduzna tvrdoca na torziju i otpor prema podlozi po jedinici duzine, te je elementarno jasno da se duza skija lakse "odupire" podlozi i lakse odupire torziji, sto visem skijasu "olaksava posao", odnosno produzuje "boravak" u zoni labilne ravnoteze - drugim recima, povecava poklapanje idealne krive raspodele momenata sa njegovom licnom krivom, odnosno lakse vodjenje identicnih modela skija ali onih duzih u odnosu na krace u sirokom karving zavoju. Podsecam, pri vecim brzinama, raste i otpor skija na savijanje i torziju, odnosno tada upravo dolazi do izrazaja tvrdoca skije.
Da skratim - svaka duzina skija ima neku svoju "idealnu" visinu, odnosno udaljenost tezista skijasa za prolazak kroz isti siroki zavoj. Po mom misljenju, za duzu skiju ta idealna visina je drugacija u odnosu na kracu, pa pozicija tezista kod duze skije nije na istoj relativnoj poziciji kao i kod kratke skije. Otuda niski skijas na kracoj skiji mora da savije kolena isto koliko i visoki skijas na duzoj skiji za isti tip zavoja i isti model skije. Visoki na kracoj skiji prosto mora da "oponasa" nizeg skijasa i da "juri" njegovo teziste smanjenjem svoje relativne visine sto rezultira tezim vodjenjem kracih skija od strane visokog skijasa.
niipheus
22.01.2016, 13:40
...njena poduzna tvrdoca na torziju i otpor prema podlozi po jedinici duzine, te je elementarno jasno da se duza skija lakse "odupire" podlozi i lakse odupire torziji...
Ako predmeti u dve razlicite duzine imaju isti otpor na uvijanje po jedinici duzine, duzi predmet ce imati veci ugao uvijanja od onog kraceg, odnosno skija u duzini 160 ce biti manje uvijena (za manji ugao) od iste skije duzine 180 (pod pretpostavkom da su obe skije napravljene na istovetan nacin, bez dodatnih ojacanja kako bi se nadomestilo vece uvijanje duze skije).
Ako sam pogresno razumeo ovo gore citirano onda se moj komentar moze zanemariti :dziveli:
macak011
22.01.2016, 13:55
slazem se da je ugao torzionog uvijanja veci ali pod pretpostavkom da je duza skija opterecena istom silom kao i kraca i na istovetan nacin, onda je valjda jasno da se i poduzni i poprecni otpor skije povecava samim povecanjem efektivne povrsine - duza skija ima veci otpor prema skijasu, nego kraca, bez obzira na veci ugao uvijanja pri torziji.
U granicnom slucaju, recimo blejd skije bi imale najmanji ugao torzionog uvijanja ali ja sa njima ne bih isao u brz, siroki karving zaokret zbog nestabilnosti i manje sile otpora/ravnoteze izmedju delovanja skijasa na skiju i podlogu i reakcije podloge... Prosto, efektivna povrsina koja prima silu podloge je daleko manja nego u slucaju duze skije, pa je stabilnost narusena, zar ne?
Drugo, ugao torzionog uvijanja jeste veci kod duze skije ali nikako ne smemo izbeci iz vida da se taj ugao javlja na vecem rastojanju od centra skije, sto itekako menja uslove stabilnosti o kojima govorim - drugim recima, a pitanje za tebe je sta se desava i koliki je ugao torzionog uvijanja duze skije na poziciji X od centra skije pod pretpostavkom da je na istoj udaljenosti X od centra krace skije postignut max ugao uvijanja? Da li je manji ili veci? Nisam siguran ali verujem da je taj ugao na istoj poziciji X od centra obe skije od vaznosti za identican sled dogadjaja, pa samim tim i savladavanja istog dela staze (mikro lokacije) ispod same skije. Drugim recima, duza skija ima "rezervu" u reakcionom delovanju na skijasa od strane podloge bas usled vece duzine...
Slazem se, ukoliko se ne uzima u obzir to koliko ce sitno (krupno) vijuganje biti za odredjenu duzinu gde se posmatra vijuganje. Ako se u obzir uzme i to da visok i nizak skijas treba da na odredjenoj distanci naprave identican broj zavoja, radijus krivine viseg skijasa ce biti manji nego nizeg, bas zbog duzih nogu (opet uzimajuci u obzir to da se skijas krece priblizno ravnom linijom niz brdo.
Ako liniju kretanja skija u sitnom vijuganju posmatramo kao sinusoidu, hoćeš reći da će za isti broj zavoja, tj. za isti period sinusoide amplituda kod višeg skijaša biti veća?
15325
period sinusoide = dužina na liniji niz padinu na kojoj skijaš napravi jedan lijevi i jedan desni zavoj
amplituda = najveća udaljenost putanje skija od linije niz padinu
U tom slučaju bi viši skijaš (zeleni trag skija) morao da pravi mnogo oštrije zavoje, tj. da ima mnogo žešći rad tijelom lijevo-desno od niskog skijaša (plavi trag skija). Nagib staze je isti za obojicu i nije realno da na istoj stazi nizak skijaš može voziti opušteno, a visok mora voziti ekstremno. Teško izvodivo.
Uz pretpostavku da na istoj strmini i visok i nizak skijaš trebaju u zavoju imati isti bočni nagib tijela u zavoju, niži skijaš će manje izbacivati skije u zavoj, pa će i amplituda lijevo-desno biti manja. To znači da će prije završavati zavoj i započinjati novi, tj. frekvencija će biti veća (period sinusoide kraći). Uz pretpostavku da viši skijaš ima i veću težinu, logično je da ima i nešto duže skije, a samim tim vjerovatno i veći radijus skija.
To u praksi izgleda ovako (lijevo nizak skijaš, desno visok):
15326
Slazem se takodje da je i masa skijasa bitnija od visine, ali zbog same cinjenice da visi skijas ima i vise teziste, pravi se i veca poluga, pa samim tim i visina mora da se uzme u obzir kod duzine skija.
Nije mi jasno na koju polugu misliš.
Na ovoj slici sam označio crvenim krstićem težište niskog skijaša, a zelenim težište visokog skijaša:
15327
Oba težišta su na istoj rezultantnoj liniji sile koja pritišće skije u zavoj. Uticaj oba težišta na skiju je potpuno identičan (da ne ulazim sad u priču o vektorima). Problem nastaje ako je cilj da težište skijaša ide pravom linijom niz padinu (sitno vijuganje niz padinu) i taj slučaj sam opisao na početku ovog teksta (viši skijaš = veća amplituda = veći period sinusoide = manja frekvencija zavoja).
Zaključak: Skija u zavoju ni na koji način ne osjeti razliku u visini skijaša. Razlika je samo u frekvenciji (svaki kraći hepek brže vibrira od dužeg, ali duži ima veću dužinu hoda :sm004:).
niipheus
22.01.2016, 14:58
Care-kralju-legendo. Hteo sam malopre da postavim ovu sliku sa sinusoidom, ali me je mrzelo da rasplamsavam offtopic (cuvao sam je za kasnije ako bude potrebna). Koliko vidim, za tebe mi ta slika nije ni trebala, kad si iz one moje recenice uspeo da dodjes do istog zakljucka. S tobom je jednostavno nemoguce ne sloziti se, nemam sta da dodam ili oduzmem na ceo tekst. :D
Jedino sto mogu da uradim jeste da ti pojasnim na sta sam mislio za duzinu skije u odnosu na visinu skijasa i polugu. Posmatrao sam situaciju iz profila, pa sam na osnovu toga i rekao ovo za visinu. Visi skijas (vise teziste) ce imati vecu polugu pri opterecivanju vrha/repa skija, pa samim tim i skija mora imati dovoljno duzine da bi se oduprla sili. Gledano spreda/zguza, visina nema skoro nikakvog uticaja (kao na slici).
niipheus
22.01.2016, 15:04
Imam ustvari jednu opasku: veća amplituda = veći period sinusoide = manja frekvencija zavoja, sa ovim se ne bih slozio. Na ovom gore grafiku, period i frekvencija svake od sinusoida je isti. Brzina prolaska po liniji sinusoide vece amplitude mora biti veca nego po liniji manje, ali to nece promeniti frekvenciju kojom se i nizi i visi skijas vracaju u pocetni polozaj ako se gleda da oba skijasa idu istom brzinom niz brdo.
slazem se da je ugao torzionog uvijanja veci ali pod pretpostavkom da je duza skija opterecena istom silom kao i kraca i na istovetan nacin, onda je valjda jasno da se i poduzni i poprecni otpor skije povecava samim povecanjem efektivne povrsine - duza skija ima veci otpor prema skijasu, nego kraca, bez obzira na veci ugao uvijanja pri torziji.
U granicnom slucaju, recimo blejd skije bi imale najmanji ugao torzionog uvijanja ali ja sa njima ne bih isao u brz, siroki karving zaokret zbog nestabilnosti i manje sile otpora/ravnoteze izmedju delovanja skijasa na skiju i podlogu i reakcije podloge... Prosto, efektivna povrsina koja prima silu podloge je daleko manja nego u slucaju duze skije, pa je stabilnost narusena, zar ne?
Drugo, ugao torzionog uvijanja jeste veci kod duze skije ali nikako ne smemo izbeci iz vida da se taj ugao javlja na vecem rastojanju od centra skije, sto itekako menja uslove stabilnosti o kojima govorim - drugim recima, a pitanje za tebe je sta se desava i koliki je ugao torzionog uvijanja duze skije na poziciji X od centra skije pod pretpostavkom da je na istoj udaljenosti X od centra krace skije postignut max ugao uvijanja? Da li je manji ili veci? Nisam siguran ali verujem da je taj ugao na istoj poziciji X od centra obe skije od vaznosti za identican sled dogadjaja, pa samim tim i savladavanja istog dela staze (mikro lokacije) ispod same skije. Drugim recima, duza skija ima "rezervu" u reakcionom delovanju na skijasa od strane podloge bas usled vece duzine...
Torziona deformacija skije u toku skijanja nije velika, osim kod skija za početnike.
Posmatrano duž skije, preko 70% opterećenja preuzima srednja trećina dužine skije:
15328
Kad se pogleda na ovom grafikonu koliko opterećenja nose vrhovi i repovi, zaključak je da 10 cm duža ili kraća skija neće značajno rasteretiti ili opteretiti srednji dio skije. Bitno je koliko se torziono deformiše srednji dio skije. Malo.
Stabilnost duže skije je potpuno identična stabilnosti automobila sa većim međuosovinskim razmakom. Na kratku skiju utiču i manje neravnine na stazi, a dugačka skija će hvatati istovremeno više tih neravnina (čiji efekti se u dobrom dijelu poništavaju), pa će manje oscilirati.
plageton
22.01.2016, 16:17
Unapred se izvinjavam što ne posedujem odgovarajuće akademske reference za učešće u ovoj debati. Tako da će moj diskurs biti takoreći primitivan, samo na osnovu praktičnog iskustva. :)
Mislim da visina skijaša utiče veoma malo na dužinu skija, pod (teorijskom) pretpostavkoma da su svi drugi parametri (težina, vrsta staze i sl.) istovetni. Drugačije rečeno, ne vidim nijedan realan razlog zbog kojeg bi skijašu od 200 cm bile potrebne drastično duže skije nego nekome iste mase a ko je visok npr 185 cm.
Lično pamtim vremena kada se smatralo da skije treba da budu više od skijaša. Tako sam vozio daske od 205 cm za koje se tada smatralo da služe za spust. Nešto mi nije poznato da se danas daske za spust prave u takvim dužinama, a fizika se pretpostavljam u međuvremenu nije promenila?
Kao dečak, a bio sam već visok, zadužio sam bio daske od 195 cm. Treba li reći kakva je agonija bila za dete u 4-5 razredu bila voziti tolike skije i naravno, ništa nisam uspeo da naučim?
Dakle, povezanost visine skijaša sa dužinom skije povezujem sa nekadašnjom prilično banalnom predstavom o tome da su visoki ljudi po prirodi manje stabilni, pa im onda treba i dugačka daska da bito kompenzovali. Možda je takav rezon bio smisleniji u vreme dok još nije bilo današnjih krutih cipela za skijanje, tj. dok se skijalo u onome što se zvalo gojzerice.
niipheus
22.01.2016, 16:39
...pitanje za tebe je sta se desava i koliki je ugao torzionog uvijanja duze skije na poziciji X od centra skije pod pretpostavkom da je na istoj udaljenosti X od centra krace skije postignut max ugao uvijanja? Da li je manji ili veci? Nisam siguran ali verujem da je taj ugao na istoj poziciji X od centra obe skije od vaznosti za identican sled dogadjaja, pa samim tim i savladavanja istog dela staze (mikro lokacije) ispod same skije. Drugim recima, duza skija ima "rezervu" u reakcionom delovanju na skijasa od strane podloge bas usled vece duzine...
Uh pa ja nisam video ovaj komentar, omadjijao me Stekan sa graficima, ali je ujedno on odgovorio na ovo pitanje kasnije.
Posto je problem skije nehomogenost, ne mozemo ni posmatrati uglove uvijanja kod skija na nacin kao sto bi mogli da posmatramo najobicniju cev koju opterecujemo momentom. Ako ipak pojednostavimo i svedemo skiju na najobicniju cev, sledi zakljucak da ukoliko dve cevi razlicitih duzina uvijemo istim momentom i posmatramo ugao uvijanja na bilo kom poprecnom preseku cevi, videli bi da je ugao kod duze cevi manji, i mislim da se tu obojica slazemo.
:dziveli:
macak011
22.01.2016, 16:51
Lepa je ova pricica, zaista, stvarno moze dosta da se nauci. Medjutim, koliko god cifre ne lazu, ja i dalje pokusavam da odbranim tezu da visoki skijas na kratkim skijama "teze" skija i odrzava stabilnost svog "istog" brzog i sirokog zavoja od nizeg skijasa na istim, kratkim skijama - to je poenta ovog off-a, zar ne? :sm011:
Drugim recima, smatram da je komotna zona visokog manja od komotne zone niskog na istim skijama bas zbog polozaja tezista - smatram da nije dovoljno da teziste obojice bude samo na pravcu - jeste u smislu rezultante na skije - ali ne i ukupno uzev svih parametara za odrzanje tog stanja ravnoteze, te je, po mom misljenju, potrebno da se oba tezista "poklope" i tek onda imamo potpuno identicne parametre opterecenja skije i tek tada skija "ne vidi" skijasa. Medjutim, oba skijasa u tom slucaju imaju fundamentalno razlicite polozaje tela, visoki je mnogo zgrceniji i sa kolenima vise savijenim, sto rezultuje laksim "ispadanjem" iz ravnoteze pri vecim brzinama, pa i opterecenjima, ne samo zbog rotacije oko ose pancerica (padanjem na repove), vec i rotacijom oko poduzne ose rubnika (ispadanjem iz karvinga u otklizavanje ili pak ostajanje na gornjoj skiji)... :sm018:
Da se vratim na pocetak - za skijasa visokog npr 190 sa juniorskom GS 170 skijom ne bih savetovao brze, siroke karving zavoje. Ako nista drugo, ono bar experimentum in vivo sa dve duzine iste skije, pa da se vidi sta je lakse i stabilnije.
@niipheus: slazemo se :)
S obzirom da su moji gabariti 202 cm i 95 kg, to iz prve ruke znam prednosti i mane dvometraša :sm022:. Dvometaši su prirodno tromiji u pokretima od nižih ljudi. Sila puta krak, a krak dugačak...
Da, visokim ljudima više odgovaraju duže skije, ali to je zato što je malo dvometraša sa 55 kg žive vage, a i nemamo nikakve vajde od skija sa radijusom 10 m. U prevodu: trebaju nam duže skije zato što smo poteški i što uglavnom vozimo šire zavoje, a ne samo zato što smo visoki.
Dužina skija koje koristim se kreće od 177 cm Head Integrale 009 (nove i rado bi ih prodao jer su mi višak), 178 cm (carske Nordica HotRod JetFuel) pa do 188 cm (Rossignol Soul 7). Integrale sam uzeo sa namjerom da sa njima vijugam (R14,3 m), ali skontah nakon dva dana na Turacheru da mi nije zadovoljstvo da skija skreće i na minimalno naginjanje u zavoj. Suviše jednostavno. Bez'ze. Ostavio sam ih u sanduk i pešao na JetFuel kojeg sam već bio namjenio za prodaju. Skontah da mi je radijus od 18 m savršen (JetFuel i Soul 7). Izgleda da sam nakon skoro 40 godina skijanja napokon usavršio tehniku :smoke:.
Po pitanju kratkih skija, jurcao sam bez problema i na ženinim skijama dužine 156 cm. U čistom karving zavoju nikakvih problema nisam imao ni pri velikim brzinama.
...Ako ipak pojednostavimo i svedemo skiju na najobicniju cev, sledi zakljucak da ukoliko dve cevi razlicitih duzina uvijemo istim momentom i posmatramo ugao uvijanja na bilo kom poprecnom preseku cevi, videli bi da je ugao kod duze cevi manji, i mislim da se tu obojica slazemo.
:dziveli:
Ja pak mislim (lažem: siguran sam) da je za isti moment torzije deformacija po jedinici dužine konstanta. Npr. ako bi torzijom cijevi dužine 1 m dobili ugao zakretanja krajnjih poprečnih profila od 5 stepeni, isti moment bi cijev istog poprečnog profila i istog materijala u dužini 2 m zakrenula za 10 stepeni. Garant.
macak011
22.01.2016, 19:22
Sto se cevi tice, ja nisam tako razumeo. Slazem se za krajnje preseke ali moje pitanje je da li je kod duze cevi na x=1 m (na polovini) ugao 5 stp ako je na y=2 m ( na kraju) 10 stepeni?
Sa druge strane, verujem da se kratka skija moze terati bez problema kao i malo duza. Ja sam visok 180, sa preko 100kg, tehnika mi je 6/10, te sam SL dasku 165 tesko vodio u siroki karving zaokret za razliku od GS daske 175. To pripisujem sa jedne strane razlicitom radijusu ali i duzini skije - mozda tu duzina ipak nije dominantna, nisam siguran :)
Da dodam da sam 90% vremena na GS dasci zbog stabilnosti, kao i da je mozda razlog tezeg vodjenja SL daske u GS zavoj upravo slabija tehnika i lakse ispadanje iz ravnoteze zbog krace daske, izmedju ostalog..? ;)
Mačak, na prvo pitanje odgovor je da. I na drugu konstataciju odgovor je da: problem kratkih skija je u malom radijusu. Kod race SL modela dodatni problem je u konstrukciji (tvrdoći na savijanje i otpornosti na torziju) koja bi na onom dijagramu distribucije opterećenja duž skije za takvu skiju pokazala da se opterećenje raspoređuje ravnomjernije, tj. vrhovi i repovi preuzimaju mnogo veći dio opterećenja nego je to slučaj kod onih freeride modela na dijagramu.
Rezultat toga je da race SL skija hoće ekstremno da karva i mali radijus je tjera u kratke zavoje te se skija "opire" širokim zavojima. U širokim zavojima vrhovi i repovi kod takve skije moraju malo da proklizuju jer se ne poklapaju radijus rubnika savijene skije (*1) i radijus zavoja (*2) te zbog čvrstoće skije tu nastaje problem. Kog GS skija se ova dva radijusa poklapaju i nema proklizavanja vrhova i repova (rezultat: veća stabilnost). Druga velika i bitna razlika je u bočnom nagibu potkoljenice u širokom zavoju, jer kod SL skija taj nagib mora biti manji da skija ne grize previše u zavoj, dok kod GS skije se skijaš više bočno naginje u zavoj te samim tim rubnici bolje drže. U ovoj priči dužina skije nije bitna.
*1 = zbog savijenosti skije radijus rubnika u kontaktu sa snijegom je još manji od onog zvaničnog radijusa napisanog na skiji
*2 = stvarni radijus zavoja po kojem se kreću skije na stazi
macak011
22.01.2016, 21:49
Obe skije su mi rejs i definitivno raskidam sa SL varijantom. Moj stil je GS široki zavoj sa rejs GS daskom na uredjenoj stazi i GS zavoj sa širokom daskom na razbijenoj stazi. Hvala puno na odličnim objašnjenjima.
niipheus
23.01.2016, 00:47
Ja pak mislim (lažem: siguran sam) da je za isti moment torzije deformacija po jedinici dužine konstanta. Npr. ako bi torzijom cijevi dužine 1 m dobili ugao zakretanja krajnjih poprečnih profila od 5 stepeni, isti moment bi cijev istog poprečnog profila i istog materijala u dužini 2 m zakrenula za 10 stepeni. Garant.
:sm017:
Stid me sta sam nalupetao iznad. Klasican mlad majmun. :sm022:
E, momci, lepo sto sve objasnili na naucnoj osnovi. Procitah detaljno i kao dipl. ing masinsva shvatih SKORO sve :) Sta i kako su shvatili oni koji nisu ucili statiku, kinematiku, dinamiku i otpornost materijala ne mogu znati.
No, bilo bi dobro da sad neko ko ima znanja, volje i vremena lepo objasni i stelovanje veza na slican nacin - u zavisnosti od tezine skijasa (mnogima jedini kriterijum), skijaskog znanja, VISINE SKIJASA i DUZINE PANCERICE. Poslednja dva se cesto zanemaruju.
Jedva cekam analizu... ;)
niipheus
23.01.2016, 22:17
Mislim da vec ima clanak napisan, verovatno Stekanov, a i nije neka nauka kad znas sta treba da gledas od ulaznih parametara. Po tabeli se sve lako resava, samo se treba premeriti :dziveli:
Npr. ovaj kalkulator:
http://www.dincalculator.com/
Kod veza i nema prostora za pametovanje, uneseš parametre i dobiješ vrednost.. Jedino pametno što možeš da uradiš je da odneseš skije da se podese na mašini.
Radijus kod istog modela skija za duzinu npr. 160 i 170 je isti ili razlicit?
Najčešće je različit. Za npr. Head i.SL:
LENGTH SHOVEL WAIST TAILS RADIUS
170 123 66 108 12,2
165 122 66 107 11,5
160 121 66 106 10,7
155 121 65 106 10,0
150 120 65 105 9,4
Sto znaci da nije ista sirina zaokreta u idealnim zaokretima kada bi se pratila krivina skije tj. karving. Naravucenije: isti skijas kada vozi kracu i duzu skiju sirina zaokreta nije ista.
E, momci, lepo sto sve objasnili na naucnoj osnovi. Procitah detaljno i kao dipl. ing masinsva shvatih SKORO sve :) Sta i kako su shvatili oni koji nisu ucili statiku, kinematiku, dinamiku i otpornost materijala ne mogu znati.
No, bilo bi dobro da sad neko ko ima znanja, volje i vremena lepo objasni i stelovanje veza na slican nacin - u zavisnosti od tezine skijasa (mnogima jedini kriterijum), skijaskog znanja, VISINE SKIJASA i DUZINE PANCERICE. Poslednja dva se cesto zanemaruju.
Jedva cekam analizu... ;)
Kolega Bokyn, tekst o podešavanju vezova stoji na sajtu pod Oprema - Alpsko skijanje: http://www.skijanje.rs/ski-oprema/oprema-za-alpsko-skijanje/podesavanje-skijaskih-vezova/
Ako sam dobro shvatio, interesuje te zašto je standard ISO 11088 između ostalih elemenata za podešavanje vezova uzeo visinu skijaša i dužinu đona.
Visinu skijaša ne posmataju samostalno, već u kombinaciji sa težinom. Ideja je da stepen sigurnosti (*1) bude što veći, pa kombinuju visinu i težinu kako bi obezbijedili da vrlo mršavi i vrlo debeli skijaši izaberu što manju vrijednost jačine izbacivanja veza. Čitav standard je "pesimističan", tj. okrenut izboru što manjeg, a još uvijek dovoljnog DIN broja.
Po pitanju dužine đona, kosti ne lomi sila već moment. Vezove ne izbacuje prilikom pada sila već moment. Moment je sila (*2) puta krak (*3). Oni brojevi na skali vezova su vrijednosti momenta izbacivanja prednjeg veza u dNm. Moment izbacivanja zadnjeg veza je oko 4 puta veći. Ti brojevi na skali veza nemaju veze sa težinom skijaša kako to 70% skijaša i 100% trgovaca misli. Za vez sa skalom do 10 kažu "vez za skijaše od 100 kg". Za koga je onda takmičarski vez sa skalom do 30? Za skijaše od 300 kg?
*1 = stepen sigurnosti se nekada davno dok sam bio dipl.inž. mašinstva koristio kao koeficijent kojim se neka izračunata vrijednost množila da bi se dobila jača tj. sigurnija konstrukcija
*2 = sila do koje vez drži a da ne uzbaci
*3 = krak je dužina đona
Sto znaci da nije ista sirina zaokreta u idealnim zaokretima kada bi se pratila krivina skije tj. karving.
Ovo mi je malo nejasno. Radijus skije i radijus zavoja nemaju između sebe znak jednakosti. Radijus skije je fizički radijus bočnog luka skije koja leži na ravnoj podlozi. Povećavanjem bočnog nagiba radijus zavoja se smanjuje u odnosu na radijus skije. Što je bočni nagib veći, to je veća razlika između radijusa zavoja i zvaničnog radijusa skije.
Naravucenije: isti skijas kada vozi kracu i duzu skiju sirina zaokreta nije ista.
Da, ako je radijus skije različit. Ne ako je različita dužina, a isti radijus. Radijus ima najveći uticaj na ponašanje skije. Isti model skije ima različit radijus za različite dužine. Sa druge strane, neki model na 160 cm će imati veći radijus od drugog modela na 177 cm.
niipheus
24.01.2016, 11:47
Zar radijus krivine ne zavisi od toga koliko je skija nagnuta a ne od deklarisanog na samim skijama?
Zar radijus krivine ne zavisi od toga koliko je skija nagnuta a ne od deklarisanog na samim skijama?
Možda je zabuna u lingvistici: ti koristiš riječ krivina, a ja zavoj. Pod zavojem mislim isključivo na trajektoriju kretanja skija po snijegu, tj. na trag koji skija ostavi na snijegu.
Povećavanjem bočnog nagiba skijaša (bočni nagib potkoljenice prema snijegu) radijus odskijanog zavoja se smanjuje (i uvijek je manji od deklarisanog radijusa skije).
Ali za isti nagib skijaša neće biti isti radijus zavoja na skijama sa R13 m i na skijama sa R18 m. Dakle, pored bočnog nagiba skijaša u zavoju i deklarisani radijus skije utiče na veličinu zavoja. Dugim riječima: izbor modela skija utiče na veličinu zavoja. Ako znamo (a znamo) da je za isti model skija različit radijus na različitim dužinama, tada vrijedi trećim riječima: izbor dužine skija utiče na veličinu zavoja (za isti model skija).
I opet u ovoj priči nigdje nema uticaja visine skijaša.
Nigdje nisam napomenuo, ali valjda se podrazumijeva: sva dosadašnja priča se odnosi na karving tehniku skijanja i na čiste karving zavoje.
plageton
25.01.2016, 09:09
Kada mi je nameštao vez na pretposlednjim skijama, majstor mi je spravom zvanom nonijus iliti šuber merio debljinu potkolenice odmah ispod kolena. Delovalo je bizarno.
Ovo je poznat parametar u utvrivanju čvrstine veza a vidim i u članku koji je Stekan linkovao da se taj način više ne koristi, pa mi je ostala trajna misterija, to jest dve misterije: kakve veze ima debljina noge ispod stopala i, ako to već ima neke veze, zašto je taj način napušten?
Kada mi je nameštao vez na pretposlednjim skijama, majstor mi je spravom zvanom nonijus iliti šuber merio debljinu potkolenice odmah ispod kolena. Delovalo je bizarno.
Ovo je poznat parametar u utvrivanju čvrstine veza a vidim i u članku koji je Stekan linkovao da se taj način više ne koristi, pa mi je ostala trajna misterija, to jest dve misterije: kakve veze ima debljina noge ispod stopala i, ako to već ima neke veze, zašto je taj način napušten?
Sprava za mjerenje se zove Tibiametar jer mjeri širinu tibije ispod koljena. Tibia je deblja potkoljenična kost (fibula je ona tanja). Krajem sedamdesetih godina prošlog vijeka su u njemačkim ustanovama koje su radile na standardizaciji i sigurnosti (DIN, TüV) na osnovu velikog broja uzoraka povreda pri skijanju zaključili da postoji direktna veza između širine tibije i otpornosti kosti na lom. To ima više smisla od težine skijaša, jer neko može da smrša ili se udeblja, ali njegove kosti se ne mijenjaju.
Osnovni problem metode sa mjerenjem tibije je u nepraktičnosti. Kad je gužva u ski servisu, lakše je pitati za težinu i visinu nego tražiti gdje će skijaš sjesti i čekati da zavrne nogavicu do iznad koljena (što nije uvijek lako sa ski pantalonama) da bi se izmjerila tibija. Drugi problem je što treba znati gdje se mjeri i kako (sa stiskanjem mekog tkiva ili bez).
Ostaje pitanje razloga zbog kojeg neko još uvijek koristi tu metodu. Pretpostavljam da je razlog baš u mističnosti ili kako ti napisa bizarnosti. Veliki procenat skijaša će pomisliti da taj serviser zna mnogo više od drugih servisera. Drugim riječima: marketing (kao i mnoge druge stvari vezane za ski opremu).
Ako koristi stari sistem i meri širinu tibia-e onda koristi i stare DIN standarde koji su menjani - ja bi bežao od tog servisera ;)
plageton
26.01.2016, 09:11
Nije to loš serviser. Istina prvobitno mi je sasvim pogrešno podesio čvrstinu veza (što me je koštalo otpadanja skije na nekom takmičenju, al to i nije bilo neko naročito takmičenje :) ), a kad sam došao da se požalim čovek priznade da ne zna šta mu bi da tako uradi, i onda je uzeo i izmerio mi debljinu potkolenice uz primedbu da to i ne mora da bude bogznakakav parametar ali eto nije loše i to imati u vidu. A i sve to se dešavalo ima 10 godina.
Pokreće vBulletin® Verzija 4.2.2 Autorsko pravo © 2000-2024 Skijanje.rs. Sva prava zadržana.