PDA

Pogledati punu verziju : Najjednostavnije podešavanje vezova prema ISO 11088



stekan
07.03.2006, 16:58
Najkulturnije rješenje za podešavanje vezova prema standardu ISO 11088 koje sam do sada imao priliku da vidim: http://theloginovs.wtr.ru/equipe/bidings/iso.htm

Tekst je na ruskom, ali vam nije potreban. Izaberite jednu od tri kategorije skijaškog umijeća (plavi, crveni i crni skijaš), podesite visinu, težinu i dužinu đona i dobićete preporučenu vrijednost podešavanja DIN skale.

Ko god da se potrudio, svaka mu dala (vode sa bunara)!

hehehe
07.03.2006, 17:42
Potrudio se neko jeste, al i ti si... nasao si i podelio sa nama.

Jel ovo za davanje, vazi i za tebe?

stekan
07.03.2006, 18:12
Jel ovo za davanje, vazi i za tebe?
Može, ali bih prethodno izvršio selekciju.

Misko
07.03.2006, 19:50
Pa sta ja znam i nije im neki algoritam, npr. ja sam visok 192, 95kg i 355mm mi je djon, sebe ocenjujem kao osrednjeg(tamo sam stavio crno, jer je za crveno dina na 6 :)), mada je to mozda prejaka ocena za tehniku, al za brzinu i snagu def nije, da ne duzim, izbaci mi 8 dina, kad sve parametre zadrzim a visinu pomerim na 195 dine skoce na 9.5, 1.5 dina za 1cm razlike, tesko da je moguce. problem je sto su im veliki opsezi npr opseg od 180-194 je za 8dina, a od 195 na gore je 9.5, pa ako neko ko je visok 194 samo tu visinu proba moze lako da omasi za din+ sto znaci da treba malo da se igra sa kombinacija da bi se doslo do pravog podesavanja, al barem je interfejs i ideja strava.

stekan
07.03.2006, 20:30
Pa sta ja znam i nije im neki algoritam, npr. ja sam visok 192, 95kg i 355mm mi je djon, sebe ocenjujem kao osrednjeg(tamo sam stavio crno, jer je za crveno dina na 6 :)), mada je to mozda prejaka ocena za tehniku, al za brzinu i snagu def nije, da ne duzim, izbaci mi 8 dina, kad sve parametre zadrzim a visinu pomerim na 195 dine skoce na 9.5, 1.5 dina za 1cm razlike, tesko da je moguce. problem je sto su im veliki opsezi npr opseg od 180-194 je za 8dina, a od 195 na gore je 9.5, pa ako neko ko je visok 194 samo tu visinu proba moze lako da omasi za din+ sto znaci da treba malo da se igra sa kombinacija da bi se doslo do pravog podesavanja, al barem je interfejs i ideja strava.
Ako baciš pogled na donju tabelu, vidjećeš da je algoritam urađen po njoj (npr. skok sa 194 na 195cm). Ta tabela je srž standarda ISO 11088 koji je jedini "zakon" za podešavanje skijaških vezova. Svi proizvođači koriste ovaj standard pri izradi uputstava za podešavanje koja su obavezna za njihove ovlaštene servisere. U Americi, ako skijaš želi da mu u servisu podese vezove na neku drugu vrijednost, mora potpisati obrazac sa izjavom da preuzima odgovornost na sebe.

milos79
08.03.2006, 02:30
Tabela je potpuno standarda i po ISO-u, ali je glupa i u pojedinim situacijama neprimenljiva i takodje je stara koliko i DIN standard, znaci jedno 30 godina minimum.
Glupost je jer npr. neko je ujutru visok 195,5cm, a uvece 194,5cm i u medjuvremenu negde oko podne treba da pomera skalu za din i po, ili jos bolji komentar, a jel se racuna tezina pre rucka ili posle rucka ili da li se visina meri u patikama ili bosi (ujutru ili uvece, primera ima koliko hoces).
Treca stvar je sto ne pokriva slucajeve jako visokih, a mrsavih i veoma niskih, a jako gojaznih (kakvih npr. u Americi ima kolko oces, al doduse kakvi su tamo zakoni, mogao bi da tuzis i zavod za standardizaciju :)))

Jedno je formalizam, a drugo zdrav razum.
Jasno je da je nemoguce napraviti kontinualnu tabelu, ali skokovi u kolonama od po 1,5 dina po podeoku su vise nego nelogicni.

Ako se razmislja sa cisto inzinjerskog ili fizicarskog aspekta dolazi se do zakljucka (na osnovu tabele) da je bi vrednost podesavanja 'n' trebalo izrazavati u formi: n+/-1.5 din pri cemu je bilo koja vrednost podjednako prihvatljiva, sto ce reci ako dobijete po tabeli da vam je podesavanje 8, optimalna vrednost potpada pod normalnu rapodelu na intervalu [6.5-9.5]din i svaka od ovih vrednosti moze da bude odgovarajuca.

hehehe
08.03.2006, 08:20
A sta je sa onom racunicom za DIN skalu gde ucestvuju skijasko znanje i precnik podkolenicne kosti (tibia)?

SkiBata
08.03.2006, 09:28
Jedno „glupo” pitanje: A šta je sa iskustvom (i majstora servisera i skijaša), i onim finim štelovanjem „na uvce”????:ok:

hehehe
08.03.2006, 09:40
hehehe... nasao sam

http://home.online.no/~stigbye/skiing/equipment/bindings/DIN-setting-1.html

http://home.online.no/~stigbye/skiing/equipment/bindings/DIN-setting-2.html

http://home.online.no/~stigbye/skiing/equipment/bindings/alternative-1.html

stekan
08.03.2006, 10:45
A sta je sa onom racunicom za DIN skalu gde ucestvuju skijasko znanje i precnik podkolenicne kosti (tibia)?
Skijaško znanje se uzima u obzir (tri tipa skijaša) i kod ove tabele, a od metode koja koristi tibiju se odustalo 1993 kad je donešen ISO11088 možda zbog problema oko mjerenja. Skijaš dođe u servis u pancericama, ski hlačama i ko zna šta još ispod hlača. Lakše ga je pitati za visinu i težinu, nego da izvodi striptiz koljena.


Tabela je potpuno standarda i po ISO-u, ali je glupa i u pojedinim situacijama neprimenljiva i takodje je stara koliko i DIN standard, znaci jedno 30 godina minimum.
Vrlo slična tabela postojala je dugi niz godina i bila je po američkim standardima ASTM. ISO11088 je donešen 1993. Posljednja revizija standarda je urađena 2004, a pretposljednja 1998.


Glupost je jer npr. neko je ujutru visok 195,5cm, a uvece 194,5cm i u medjuvremenu negde oko podne treba da pomera skalu za din i po, ili jos bolji komentar, a jel se racuna tezina pre rucka ili posle rucka ili da li se visina meri u patikama ili bosi (ujutru ili uvece, primera ima koliko hoces).
Treca stvar je sto ne pokriva slucajeve jako visokih, a mrsavih i veoma niskih, a jako gojaznih (kakvih npr. u Americi ima kolko oces, al doduse kakvi su tamo zakoni, mogao bi da tuzis i zavod za standardizaciju :)))

Jedno je formalizam, a drugo zdrav razum.
Jasno je da je nemoguce napraviti kontinualnu tabelu, ali skokovi u kolonama od po 1,5 dina po podeoku su vise nego nelogicni.
Slažem se da tabela nije idealna, ali ne postoji bolja, a bogami ni lošija. Niko na ovoj planeti nije napravio bolju, pa se bojim na nećemo ni mi na ovom forumu.

Ja se takođe ne uklapam u tabelu: imam 88kg i 202cm. Ali tad pogledam uputstvo: "С помощью таблицы определите код лыжника по его весу и росту. Если эти параметры находятся на разных строчках, возьмите код лыжника верхней строки из этих двух." Znači, visinu zanemarim i uzimam težinu kao referencu. Kod niskih a vrlo teških skijaša će biti obrnuto.

Gdje god je neka vrijednost na granici (npr. visina od 195cm) uzima se vrijednost iz višeg reda u tabeli (tj. manja vrijednost).

Većina ski servisa u koje sam ja navratio koriste samo težinu kao referencu i to uglavnom po "naučnoj" metodi: podijeli težinu sa 10 i oduzmi 1. Pri tom se vrlo često zanemaruje izuzetno važan parametar: dužina đona.
U fizici kažu da je momenat jednak sila puta krak. Npr. kod izbacivanja prednjeg veza, koljeno i potkoljenica su izloženi momentu torzije, sila u ovom slučaju je definisana jačinom podešavanja veza, a krak je dužina đona. Što je dužina đona veća, za isto podešavanje veza mogućnost povrede raste.

Razlika u vrijednosti podešavanja veza za dva slična skijaša koji se razlikuju samo po broju cipela može da bude i do 2 (u redu N vrijednosti 10 i 8). Čista fizika.

hehehe
08.03.2006, 10:58
Korisno, nema sta... Hvala...

Misko
08.03.2006, 11:46
Ma samo da algoritam malo prerade i bilo bi strava, mogli su da idu na manje skokove, znaci 180-195 je dina 8-9.5, pa zar nije moglo 180-8dina, 185-8.5, 190-9 i 195-9.5 dina? Znaci da se uzimaju manji opsezi? Npr 180-185 i tako npr na 5cm. Ovo je boza i siguran sam da bi za 2 sata napravio bolji algoritam neki iole dobar programer.

milos79
08.03.2006, 14:00
U fizici kažu da je momenat jednak sila puta krak. Npr. kod izbacivanja prednjeg veza, koljeno i potkoljenica su izloženi momentu torzije, sila u ovom slučaju je definisana jačinom podešavanja veza, a krak je dužina đona. Što je dužina đona veća, za isto podešavanje veza mogućnost povrede raste.

Razlika u vrijednosti podešavanja veza za dva slična skijaša koji se razlikuju samo po broju cipela može da bude i do 2 (u redu N vrijednosti 10 i 8). Čista fizika.
Stoji fizika, al tu igra ulogu jos nekoliko parametara koji se olako zanemaruju, mada nikako ne bi trebalo: nagib pancerica-kanting (menja moment sile dosta), plate (nije isto da li ga nema ili je 3, 4cm), flex skije (nije isto zabiti neku mekanu skiju u sneg i gledati dal ce vez da otpusti i nesto tipa SL:11).

Sto se znanja skijasa tice, tako nesto ne postoji kao pojam u fizici, dakle ista sila (pri zaustavljanju u slicnim uslovima) ce delovati i na skijasa pocetnika i na trkaca u svetskom kupu. Takodje potkolenica i jednog i drugog izdrzava isto opterecenje.
Jedino objasnjenje ovde je da iskusniji skijasi svesno prave vece opterecenje na vezove u situacijama koje nisu kriticne (tj. kada vez ne bitrebalo da se otvori) te da im skije ne bi ispadale svaki cas opterecenje se povecava (ali se naravno i povecava rizik od povrede).

Tabela se inace svede na to da kad si u nedoumici stavi manju vrednost, kako bi se skinula sva odgovornost sa proizvodjaca.

Evo jos jedan sasvim realan primer cisto da ilustrujem kako je tabela glupa. Npr. covek je dimenzija 165cm i 95kg (malo neobicno, ali se cesto srece) nosi 43, dakle 291-310mm pancerice i odlicno skija. Po tabeli on bi trebalo da postavi vezove na 6.5, a realno mu treba 9, jer ce mu inace skije ispadati svaki cas.

Dakle niko ne govori o tome sta kad se vezovi stalno otvaraju, a podesavanje je po tabeli, sta onda tuziti proizvodjaca???

stekan
08.03.2006, 15:32
Sto se znanja skijasa tice, tako nesto ne postoji kao pojam u fizici, dakle ista sila (pri zaustavljanju u slicnim uslovima) ce delovati i na skijasa pocetnika i na trkaca u svetskom kupu. Takodje potkolenica i jednog i drugog izdrzava isto opterecenje.
Jedino objasnjenje ovde je da iskusniji skijasi svesno prave vece opterecenje na vezove u situacijama koje nisu kriticne (tj. kada vez ne bitrebalo da se otvori) te da im skije ne bi ispadale svaki cas opterecenje se povecava (ali se naravno i povecava rizik od povrede).

Tabela se inace svede na to da kad si u nedoumici stavi manju vrednost, kako bi se skinula sva odgovornost sa proizvodjaca.
Prvo, svaki proizvođač vezova tvrdi da ne postoji vez koji će zaštititi nogu u svakoj mogućoj situaciji. Svako podešavanje vezova je KOMPROMIS između dva rizika:
1. Da se vez ne otvori ili otvori prekasno, tj. nakon što je noga povrijeđena.
2. Da se vez otvori kad za to nema potrebe

Takmičari su spremni preuzeti rizik za nogu da bi izbjegli prerano otvaranje veza, a i njihovi mišići mogu preuzeti dobar dio opterećenja sa kostiju. Njihovi vezovi obično imaju skalu od 10 do 20.
Početnicima taj rizik ne treba i zbog toga postoje različite kategorije vezane za znanje skijaša.

Vez ne smije da otvori kod svakog pada, već samo kod onog gdje postoji rizik za nogu. Vrlo često viđam skijaše kojima vezovi izbacuju i pri najbanalnijem padu. Ako vam vez izbaci kad ne treba, postoji rizik nepotrebnog pada i samim tim raste rizik od povrede.


Stoji fizika, al tu igra ulogu jos nekoliko parametara koji se olako zanemaruju, mada nikako ne bi trebalo: nagib pancerica-kanting (menja moment sile dosta), plate (nije isto da li ga nema ili je 3, 4cm), flex skije (nije isto zabiti neku mekanu skiju u sneg i gledati dal ce vez da otpusti i nesto tipa SL:11).
Ako ćemo u detalje, i brzina i pravac vjetra imaju uticaj, ali koliki? Uticaj nagiba pancerice je manji od uticaja tvrdoće cipele koji je ionako mali. Ista priča je i sa visinom ploče. Kanting i tvrdoća skije nemaju nikakvog uticaja.
Vez izbacuje u momentu kad sila izbacivanja dostigne podešenu vrijednost. Da li je u tom momentu skija mekana ili tvrda, savijena ili ravna, da li je cipela tvrda ili nagnuta, da li neko ima X ili O noge (kanting), to se veza ne tiče. Mekana skija će se saviti više od tvrde pri otvaranju zadnjeg veza, ali će vez izbaciti pri ISTOJ sili.


Evo jos jedan sasvim realan primer cisto da ilustrujem kako je tabela glupa. Npr. covek je dimenzija 165cm i 95kg (malo neobicno, ali se cesto srece) nosi 43, dakle 291-310mm pancerice i odlicno skija. Po tabeli on bi trebalo da postavi vezove na 6.5, a realno mu treba 9, jer ce mu inace skije ispadati svaki cas.
Ako ima Tyroliju, neće sigurno!


A niko ne govori o tome sta kad se vezovi stalno otvaraju, a podesavanje je po tabeli, sta onda tuziti proizvodjaca???
1. Ako je u pitanju Atomic vez (svi osim Neox-a), vodi računa da očistiš sav snijeg sa pete.
2. Ako je neki drugi vez u pitanju i ako je dobro podešen (uzdužni pritisak zadnjeg na prednji vez), tad ili je neispravan, ili ti je đon pancerica vrlo oštećen

U zadnjih 20-tak godina skijam samo na Tyroliji (trenutno sa oznakama Fischera) i NIKADA (nijednom, prazan skup) mi Tyrolija nije izbacila kad ne treba. Uvijek ih podešavam po standardu. Prošle sezone sam imao problema sa Atomic vezom i zamjenio sam ga Tyrolijom nakon par dana korištenja: http://www.skijanje.co.yu/forum/showthread.php?t=591.

milos79
08.03.2006, 16:10
Ako ćemo u detalje, i brzina i pravac vjetra imaju uticaj, ali koliki? Uticaj nagiba pancerice je manji od uticaja tvrdoće cipele koji je ionako mali. Ista priča je i sa visinom ploče. Kanting i tvrdoća skije nemaju nikakvog uticaja.
Vez izbacuje u momentu kad sila izbacivanja dostigne podešenu vrijednost. Da li je u tom momentu skija mekana ili tvrda, savijena ili ravna, da li je cipela tvrda ili nagnuta, da li neko ima X ili O noge (kanting), to se veza ne tiče. Mekana skija će se saviti više od tvrde pri otvaranju zadnjeg veza, ali će vez izbaciti pri ISTOJ sili.

Ne bih da se raspravljam oko elementarne fizike ali nisi u pravu. Ugao pancerice se moze promeniti za +/- 5 stepeni, tj. ukupno 10.
E sad primer. Uzmimo da se npr. pancerice flexa 50 saviju za jos 10 stepeni vise pod opterecenjem, nego pancerica flexa 100(ovo je vise nego realno u praksi su razlike vece). Dakle to je vec promena od 20 stepeni.
Neka je moment sile M=F*d, gde je d krak. Ako se promeni ugao za 20 stepeni, moment postaje M=F*d*sin70=0.94*F*d, to je promena od 6% i to je vise nego razlika u duzini pancerice izmedju 311 i 330mm.
Jos je drasticnija razlika ako se uzme u obzir da je ugao u prvom slucaju recimo 80 stepeni, a u drugom 60 stepeni.

Takodje nisi u pravu za trvdocu skije posto ona zaista nema veze sa trenutkom kad ce vezovi da otpuste, ali itekako ima veze sa apsorpcijom kineticke energije skijasa u trenutnu udara.



Ako ima Tyroliju, neće sigurno!
Za gornji primer (za coveka 165cm, 95kg) mislim da ni Tyrolija podesena na 6.5 ne bi radila kako treba, al dobro.

stekan
08.03.2006, 17:28
Ne bih da se raspravljam oko elementarne fizike ali nisi u pravu...
Mašinstvo sam diplomirao 1987, a u toku studija je često spominjan pojam "koeficijent sigurnosti" u narodu poznat kao "koeficijent neznanja". Svodi se na to da se rezultati nekog proračuna uvećaju (ili umanje) za neki postotak zbog raznih uticaja koji se u toku proračuna ne mogu predvidjeti. Svi elementi koji mogu uticati na funkcionisanje vezova su sigurno uzeti u obzir kroz taj koeficijent prilikom pravljenja tabele za podešavanje. S obzirom na ogromne razlike između različitih ljudi, vjerujem da je taj koeficijent u ovom slučaju bar 20%.


Takodje nisi u pravu za trvdocu skije posto ona zaista nema veze sa trenutkom kad ce vezovi da otpuste, ali itekako ima veze sa apsorpcijom kineticke energije skijasa u trenutnu udara.
Ovdje pričamo o funkcionisanju vezova. Cijenjeni kolega Tataratira negdje na forumu reče: "Kad padam, padam na glavu". Svu kinetičku energiju u tom slučaju preuzima njegov nos, a ne Atomic BetaRace 10.22 na kojima on vozi.


Za gornji primer (za coveka 165cm, 95kg) mislim da ni Tyrolija podesena na 6.5 ne bi radila kako treba, al dobro.
Ako ima dobar osjećaj za skije, tj. ako ne skija "na snagu" i 5 bi mu bilo dovoljno. Današnje skije su mnogo kraće od starih (opet sila puta krak) i koristi se puno manje snage za upravljanje.

milos79
08.03.2006, 18:08
S obzirom na ogromne razlike između različitih ljudi, vjerujem da je taj koeficijent u ovom slučaju bar 20%.
Ma o tome i ja pricam dosta faktora znacajno utice, a tabela je napravljena tako da se forsira sigurnost (a i da majstor sto manje misli, tehnicki bi bilo jako tesko, ako ne i neizvodljivo napraviti 4D tabelu, gde su visina i tezina nezavisni parametri, sto bi bilo dosta realnije, od trenutne), tj. vrednosti u tabeli su maksimalne vrednosti skale koje u najgoroj mogucoj kombinaciji "nepoznatih" parametara sigurno omogucavaju da se vez otvori.

Sto se kineticke energije i flexa skija tice, posto si masinac onda ne moram da ti objasnjavam efektivnu masu prilikom sudara(za ostale, pri istoj brzini u trenutku sudara, razlicita je sila koja deluje na vez pri razlicitoj tvrdoci skija, sto je ekvivalentno razlicitoj efektivnoj masi skijasa), dakle ako hoces mozes flex skija vrlo lako da ubacis u tabelu kao korekciju mase skijasa, a uticaj na vezove je potpuno isti, dakle tvrdje skije veca efektivna masa (naravno to onom jadnom serviseru nadalje komplikuje ionako za njega prekomplikovani racun).



Ako ima dobar osjećaj za skije, tj. ako ne skija "na snagu" i 5 bi mu bilo dovoljno. Današnje skije su mnogo kraće od starih (opet sila puta krak) i koristi se puno manje snage za upravljanje.
Jasno je da je i 5 dina prilicna vrednost, npr. ako ti neko u stanju mirovanja (npr. na tepihu) fiskira napred i pozadi skije, a ti probas da istrgnes nogu iz veza, vec pri 5 neces uspeti, al ponekad jednostavno nije dovoljno.
Ni meni se nikada u zivotu na iole uredjenoj stazi nije otvorio vez bez veze, tj. kad nije trebalo, inace vec 2 godine vozim Salomnovu 912, ali povremeno imam problema sa prednjom glavom veza (iako ih drzim na 8, a inace sam 183cm, 80kg) kad skijam po dubokom snegu, a pogotovu po kacamku.
Daske su mi slalomske od 155cm i veruj mi ponekad ti zaista treba sila (veca od 5 dina) da se cupas.

stekan
08.03.2006, 20:00
Ni meni se nikada u zivotu na iole uredjenoj stazi nije otvorio vez bez veze, tj. kad nije trebalo, inace vec 2 godine vozim Salomnovu 912, ali povremeno imam problema sa prednjom glavom veza (iako ih drzim na 8, a inace sam 183cm, 80kg) kad skijam po dubokom snegu, a pogotovu po kacamku.
Baci pogled na: http://forums.epicski.com/showthread.php?t=23170&highlight=912+loose

Čovjeku je isti vez izbacio bez razloga, a bio je na 11. Provjeri bočne čeljusti na prednjem vezu. Imaju tendenciju da se same otpuste.

Jedno od rješenja: pređi na Tyroliju (Fischer, Elan) :obrvajedn. Dobar je i Look (Rossignol).

milos79
09.03.2006, 02:40
Baci pogled na: http://forums.epicski.com/showthread.php?t=23170&highlight=912+loose

Čovjeku je isti vez izbacio bez razloga, a bio je na 11. Provjeri bočne čeljusti na prednjem vezu. Imaju tendenciju da se same otpuste.

Jedno od rješenja: pređi na Tyroliju (Fischer, Elan) :obrvajedn. Dobar je i Look (Rossignol).
Proverio i oba vijka su bila otpustena i za visinu prednje glave i za celjsti. Neverovatno, ali su navoje uradili u plastici :confused:.

Hvala na pomoci, sad koliko ce drzati to je pitanje, tj. kad cu morati opet da ih pritezem, a mozda ih zalijem i superlepkom ko sto je neko predlozio na gornjem tredu.

Misko
09.03.2006, 02:45
Pojma nemam ja isprobah 912ti i savrseno se pokazao, din je bio na 8.5, isto tako lepo misljenje imam i za tyroliu, marker vezove nikad vise u zivotu.

wlad
11.03.2006, 05:41
Meni se čini da ljudi generalno preteruju sa jačinom vezova :). Po nekoj formuli od ranije (koja se i ovde pojavljivala) ja sam podesio vez lagano na 6.5 i ide mi skroz OK. Iskače jedino kada se maksimalno siluje kroz dublji sneg.

A vozim prilično agresivno :).

Po ovoj ISO/Ruskoj tabeli ja treba da podesim na minimum 8 - pa da izlomim noge ;).

Video sam ove godine i ljude sa 10-12 podešavanjem na preporuku ;).

stekan
11.04.2006, 12:49
Pronađoh da je u augustu 2005 standard 11088 obnovljen, a koliko me moj tanki njemački služi, najveća je novost u vezi podešavanja vezova za djecu do 10 godina: http://www.sportech.com/D/NORMEN/ISO11088.htm

Iz teksta sam saznao i da dvije metode podešavanja vezova u različitim zemljama imaju različit status. U Njemačkoj je prioritet podešavanje prema širini tibije (koljena), a koristi se i tabela prema težini skijaša. U Austriji je obrnut prioritet, a Švica i USA koriste samo tabelu prema težini.

Evo i tabele za podešavanje vezova prema širini tibije: http://sport.freepage.de/cgi-bin/feets/freepage_ext/41030x030A/rewrite/skiklubddorf/tips/tibiatab.html

tataratira
11.04.2006, 15:42
Meni se čini da ljudi generalno preteruju sa jačinom vezova :). Po nekoj formuli od ranije (koja se i ovde pojavljivala) ja sam podesio vez lagano na 6.5 i ide mi skroz OK. Iskače jedino kada se maksimalno siluje kroz dublji sneg.

A vozim prilično agresivno :).

Po ovoj ISO/Ruskoj tabeli ja treba da podesim na minimum 8 - pa da izlomim noge ;).

Video sam ove godine i ljude sa 10-12 podešavanjem na preporuku ;).

kod mene je 11.5 95 kg/200 cm
možda nisi ili dovoljno agresivan ili dovoljno težak ili nisi osjetio šta je slab vez

imao sam par izbacivanja, sve radi kako treba
ništa nisam slomio :) sem brila

stekan
11.04.2006, 15:52
ništa nisam slomio :) sem brila
Sreća pa je nama u BiH glava tvrda.:sm022:

tataratira
12.04.2006, 08:14
Sreća pa je nama u BiH glava tvrda.:sm022:


zato ja i padam samo na glavu :ski:

stekan
12.05.2006, 11:57
Još malo na temu podešavanja vezova.

U aprilu prošle godine je u Japanu održan 16. međunarodni simpozijum o povredama i sigurnosti u skijanju: http://www.ski-injury.com/lrn4.htm
Sledeći kongres će se održati od 6.-12. maja 2007 u Škotskoj. Između ostalog, za oko su mi zapele dvije informacije u vezi podešavanja skijaških vezova.

1. Od 2000-te godine Francuzi ne koriste ISO standard za podešavanje vezova, već su napravili svoju verziju (AFNOR standard), gdje su za žene i djecu predviđene niže vrijednosti podešavanja u odnosu na ISO tabelu. Kao posljedicu, statistika je pokazala osjetno smanjenje povreda koljena, a da pritom nije porastao broj povreda zbog "preranog" izbacivanja veza. Ako koga interesuje, evo jednog linka na AFNOR tabele: http://www.bernard-sport.be/FixationAfnor.html#tableau

2. Njemci su izvršili novo ispitivanje o podešavanju vezova u ski rentalima koji zadovoljavaju kriterije ISO standarda. Prethodno ispitivanje je obavljeno 1999 godine u Francuskoj, Austriji, Njemačkoj, Švicarskoj i Italiji. Rezultati su tada bili šokantni. 71% vezova su bili pogrešno podešeni, 16% ispravno podešenih i 13% približno ispravno podešenih.
U nedavnom ispitivanju i dalje šokantni rezultati. 70% vezova je bilo neispravno podešeno. 66% dječijih vezova je imalo riskantno visoke vrijednosti podešavanja.

Mogu samo zamisliti kakva je situacija kod nas po ovom pitanju.
U ski servisu u Austriji sam vidio da i oni podešavaju vezove isključivo prema težini skijaša (najlakše je i nabrže). Dužina đona pancerice je izuzetno bitna. Npr. neko sa vezom podešenim na 8 sa đonom od 355mm ima 20% jače podešen vez nego neko sa istom vrijednosti podešavanja ali đonom dužine 295mm. Sila izbacivanja veza je ista, ali je moment 20% veći (sila x krak = moment).

stekan
10.07.2006, 12:34
Još jedan link na online podešavanje vezova: http://29644b21d13e84bf.edelwiser.com/de/skis/bindungssytem/z-wert_kalkulator/

Neophodno je poznavanje 8 riječi njemačkog ili upotreba Altavistinog prevodioca http://babelfish.altavista.com/ (u igri su samo svjetski jezici).

pop67
11.07.2006, 01:06
Majstore svaka cast sada i o tome mislim kada budem rentirao ski opremu!
Veliki pozdra

stekan
28.03.2008, 12:41
Red je da i u ovu temu dodam najnoviju tabelu za podešavanje vezova (sezonu 08/09). Nova je kolona za pancerice sa đonom dužim od 351 mm.
http://www.tyrolia.com/fileadmin/downloads/dealer/ISO_Chart_A3_08.09-English_web.pdf

Tadija_91
13.05.2008, 12:09
evo jos jednog kalkulatora : http://www.dinsetting.com/