Pogledati punu verziju : OdrŽavanje Opreme
Dakle interesuje me ko sve od članova foruma sam održava opremu?
Tj. sam oštri kantne, voskari bazu, popunjava rupe na bazi P-tex-om itd.
Naravno i koliko često i sa čim.
Ja lično voskarim bazu pre svakog izlaska na sneg voskovima TO-KO normal, kantne oštrim po potrebi običnom turpijom za metal, rupe popunjavam p-tex900 svećama. Ali na kraju sezone ipak odem do servisa da mi poravnaju(izbruse) bazu na brusnoj traci. Pred svaki izlazak na stazu obavezno prekontrolišem stanje vezova na bordu i eventualno dotegnem neki šraf.
Samo wax, nista drugo...
Pribavio sam skoro celu garnituru DaKiNe preparata, od Nitro waxa (cold/warm/all) do AfterBurner paste, preko citro base cleanera...
Zadovoljan sam do sada, www.dakine.com
Kantne sam ne ostrim jer mi mehanicke radnje, tj. preciznost na tom polju nikad nije bila jaca strana :D
Sitne brazde popune profesionalci, nema ih mnogo sva sreca, dubok sneg ne uzima veliki danak na proverenim rutama...
Podrazumeva se krstak za srafove na vezovima.
Skije peglam otprilike na svakih 3 do 5 dana skijanja - ToKo: pegla, Univerzal vosak i četka.
Rubnike sam oštrio ručnom spravicom (SKS Dual) otprilike svaka 3 dana skijanja, ali u zadnje vrijeme ih dajem na mašinsko oštrenje dijamantskim brusnim pločama. Čovjek tvrdi da manje skidaju od ručnog alata, a što je najvažnije, neće ništa da mi naplati. Ručni oštrač je i dalje uvijek pri ruci.
Manja oštećenja krpim ToKo svjećicama, a veća štapićima i lemilicom.
Nekad davno sam vezove sam montirao. Sad ih samo podešavam.
Skije peglam otprilike na svakih 3 do 5 dana skijanja - ToKo: pegla, Univerzal vosak i četka.
Rubnike sam oštrio ručnom spravicom (SKS Dual) otprilike svaka 3 dana skijanja.
Stekane koliko je to sve neophodno?
Stekane koliko je to sve neophodno?
Što se tiče peglanja, nije neophodno, ali volim da su mi daske uvijek "podmazane", i ne volim da mi klizna ploha uz rubnike "pobijeli". Ukupno 10-15 minuta posla.
Trudim se da vozim karving tehnikom i čim osjetim da mi skije "bježe" tj. počinju otklizavati, to mi je signal "turpijo, na tebe je red!". To je u praksi oko 3 puna dana skijanja na tvrdoj stazi (tamo gdje se ne čeka na žice i pravi puno kilometara dnevno). Na mekoj stazi oštrenje može izdržati i mnogo duže.
:confused: hajde kad se pokrenula ova tema,ja svoju opremu odrzavam na sledeci nacin---3do4 dana pre skijanja odnesem je kod servisera da odradi komplet servis,znaci sve,onda kad se nalazim na sredini svoga skijanja(3 ili 4 dan odnesem skiju da se samo podmaze,kad je sezona za mene gotova sam ponistim vrednosti na vezu na 0 i spremim skiju u torbu za skije,inace skijam 7-8 dana u god,da li je ovo dovoljno dobro ili bi trebao jos nesto da radim:dontknow:
:confused: hajde kad se pokrenula ova tema,ja svoju opremu odrzavam na sledeci nacin---3do4 dana pre skijanja odnesem je kod servisera da odradi komplet servis,znaci sve,onda kad se nalazim na sredini svoga skijanja(3 ili 4 dan odnesem skiju da se samo podmaze,kad je sezona za mene gotova sam ponistim vrednosti na vezu na 0 i spremim skiju u torbu za skije,inace skijam 7-8 dana u god,da li je ovo dovoljno dobro ili bi trebao jos nesto da radim:dontknow:
Bez primjedbe, sa napomenom da se nadam da uradiš još nešto prije nego što skije spakuješ u torbu nakon sezone: da ih prethodno ostaviš da se sva vlaga u vezovima osuši. Ja još upeglam vosak (bez struganja), te natopim papirnu maramicu sa WD40 i sa tim pređem preko rubnika.
I ja vezove "raštimam" na minimum nakon sezone, mada nije neophodno.
Ja mislim da je mnogo potrebnije da skije budu ostre, nego da klizna povrsina bude izmackana. Pogotovo sto sad carving dominira.
U proseku svaka 2-3 dana skijanja stavljam vosak (ToKo low flour + pegla)
Svakih 4-5 dana skijanja (najvise zavisi od podloge, ako je tvrda i dosta km predjem i na 3 dana) kantne lagano bakarnom turpijom (u univerzalnom ostracu ToKo) na 87 ivice i 1 stepen bazu i izglacam ih dijamantskom turpijom.
Na kraju sezone (posle 20-30 dana skijanja) u servis na brusenje podloge, masinsko ostranje kantni i punjenje plastikom podloge pa pod presu.
I ono sto sam ja Stekane cuo masinsko ostrenje trosi kantne vise nego rucno, a za podlogu je obrnuto.
Na kraju sezone (posle 20-30 dana skijanja) u servis na brusenje podloge, masinsko ostranje kantni i punjenje plastikom podloge pa pod presu.
Miloše, de mi pojasni ovo "pa pod presu".
1. Koje su okvirne cene svih tih alatki i preparata?
2. Je l' isplativije sve to nabaviti i odrzavati opremu sam, ili koristiti usluge servisa?
jovanitZa
01.02.2006, 11:51
mrzi me da se bakcem sa tim stvarima...
odem u servis i cao zdravo :)
1. Koje su okvirne cene svih tih alatki i preparata?
2. Je l' isplativije sve to nabaviti i odrzavati opremu sam, ili koristiti usluge servisa?
Pod 1.
- Vosak ToKo All-in-One 120g = 12 Eura
- Pegla ToKo = 35 Eura (i obična pegla je dobra, ako se žena ne buni)
- Pločica za struganje = 3 Eura
- Četka za poliranje = 12 Eura
Pod 2.
U vezi peglanja skija, više vremena i napora je potrebno za transport skija do servisa i nazad u odnosu na uradi sam metodu.
Po pitanju oštrenja, u slučaju da je serviser iskustan i da su cijene razumne, tada radije servis. U svim ostalim slučajevima preporučujem vlastite ruke.
U proseku svaka 2-3 dana skijanja stavljam vosak (ToKo low flour + pegla)
Svakih 4-5 dana skijanja (najvise zavisi od podloge, ako je tvrda i dosta km predjem i na 3 dana) kantne lagano bakarnom turpijom (u univerzalnom ostracu ToKo) na 87 ivice i 1 stepen bazu i izglacam ih dijamantskom turpijom.
Na kraju sezone (posle 20-30 dana skijanja) u servis na brusenje podloge, masinsko ostranje kantni i punjenje plastikom podloge pa pod presu.
I ono sto sam ja Stekane cuo masinsko ostrenje trosi kantne vise nego rucno, a za podlogu je obrnuto.
Uf ajd malo jasnije objasni 87 ivice i 1 sredinu? To su stepeni? Sta je prednost bakarne turpije, sta je dijamantska? Gde to ima i koliko kosta? Zasta sluzi univerzalni ostrac ToKo? pretpostavljam zbog uglova.
Pod 1.
- Vosak ToKo All-in-One 120g = 12 Eura
- Pegla ToKo = 35 Eura (i obična pegla je dobra, ako se žena ne buni)
- Pločica za struganje = 3 Eura
- Četka za poliranje = 12 Eura
Pod 2.
U vezi peglanja skija, više vremena i napora je potrebno za transport skija do servisa i nazad u odnosu na uradi sam metodu.
Po pitanju oštrenja, u slučaju da je serviser iskustan i da su cijene razumne, tada radije servis. U svim ostalim slučajevima preporučujem vlastite ruke.
Posto vidim da osim pegle (koju svi imamo :)) ostala sredstva nisu skupa, moze li malo detaljnije da li turpija moze biti i obicna masinska ili mora neka specijalna, za sta sluzi cetka za poliranje? Sta se dobija poliranjem klizne povrsine. I voskom se maze cela klizna povrsina ili ?
mrzi me da se bakcem sa tim stvarima...
odem u servis i cao zdravo :)
E tako je najlakse! Mi nemamo uslove za skijanje ovde da bi ja ostrio sam kantne i voskirao itd... Odes u servis, platis 5-10eur, zavrsis posao.
E sada, ove godine su mi ostrili kante na 87(ili bese 88):confused: kao to je bolje, to je za "jacu" voznju bolje i bolje se ponasa skija na stazi.
Ja rekao, ok , ajde da vidim.
zakljucak posle skijanja: hmmm, rekao bi da su ljudi u pravu, skija se odlicno drzi, vrhunska je slalom voznji, ako lepo se ponasa i ne bezi sto je najbitniji (ATOMIX SX7,DEVICE 310). :ok:
PREDLOG: AKo hocete (i volite) malo jacu voznju, dinamicniju (tj. kao pesmu!) onda na 87 stepeni.:yay:
Uf ajd malo jasnije objasni 87 ivice i 1 sredinu? To su stepeni? Sta je prednost bakarne turpije, sta je dijamantska? Gde to ima i koliko kosta? Zasta sluzi univerzalni ostrac ToKo? pretpostavljam zbog uglova.
Detaljno o uglovima i oštrenju pogledaj na: http://www.racewax.com/tuneedge.html
Oštrači: http://www.rain-sport.de/index.html?2-kantenschaerfer_fuer_beide_kanten.htm
...za sta sluzi cetka za poliranje? Sta se dobija poliranjem klizne povrsine. I voskom se maze cela klizna povrsina ili ?
Skija najbolje kliže po snijegu ne na vosku, već na kliznoj površini skije "natopljenoj" voskom. Vosak ostane u tankom sloju u plastici. Četka skine višak voska koji ostane nakon struganja plastičnom pločicom. Cijela klizna površina treba biti "upeglana".
Evo kratkog uputstva:http://www.ski-racing.com/waxing.htm
Uf ajd malo jasnije objasni 87 ivice i 1 sredinu? To su stepeni? Sta je prednost bakarne turpije, sta je dijamantska? Gde to ima i koliko kosta? Zasta sluzi univerzalni ostrac ToKo? pretpostavljam zbog uglova.
Sto se voskarenja tice nije lose jos imati i strugac od pleksiglasa (koji moze da se ostri) za skidanje voska.
Za ostranje kantni jako je bitno takozvano vodjenje, tj. da je turpija sve vreme bude pod jednakim i odgovarajucim uglom. Vodjica za turpiju, npr. univerzalna kakvu ja imam je sa fino podesivim uglom izmedju 85 i 90 stepeni i u kompletu sa mesinganom (bakarnom) turpijom je obicno nekih 40-ak evra, ali je jako korisna.
Ima po boljim ski prodavnicama (uglavnom ToKo oprema), ja sam npr. video na Kopu u prodavnici preko puta poste, vosak je bio 400din stadardni, high fluoro 1400, ostrac mislim 3800din. Skoro sigurno bi trebalo da imaju i u Intersportu.
88 stepeni je standardni ugao ivice u odnosu na osnovu (87 je agresivnije podesavanje)
1 stepen je standardni ugao kantne baze u odnosu na horizontalu.
Kad se rade ivice, one se prvo rade grubom (mesinganom turpijom), a posle u vodjicu stvis dijamantsku (finu) turpiju i uglacas ih i skines opiljke.
Za detaljni objasnjenje i slike vidi npr. http://www.vikinglodge.com.au/SkiTuning.html
E tako je najlakse! Mi nemamo uslove za skijanje ovde da bi ja ostrio sam kantne i voskirao itd... Odes u servis, platis 5-10eur, zavrsis posao.
Istina to se isplati samo ako skijas vise od 7 dana godisnje, mada ni servis nije bas tako jeftin cak ni kod nas. Retko gde ces da nadjes da ti dobro odrade za manje od 10evra.
Po zapadu je situacija dosta gora, jedan servis je 30-40evra, a ceo set opreme ispod 100. Ako radis bar 2 puta godisnje kantne i 5 puta vosak zestoko ti se isplati, a pritom ko sto rece Stekan, operacija je krajnje bezbolna, vosak je 15-ak minuta, ostrenje kantni takodje, jedino je punjenje plastikom malo komplikovanija operacija i traje malo duze (pola sata do sat).
Miloše, de mi pojasni ovo "pa pod presu".
Mislim pod masinu - na masinsko brusenje da se skine visak plastike, sto je mnogo bolje nego rucno skalpelom.
Hvala Stekanu i Milosu na linkovima i savetima i jos jedno pitanje kad uzmes nove daske iz prodavnice da li mogu odmah na sneg ili je bolje malo ih doterati prvo (pretpostavljam da nove nisu na 87-88 stepeni)?
Hvala Stekanu i Milosu na linkovima i savetima i jos jedno pitanje kad uzmes nove daske iz prodavnice da li mogu odmah na sneg ili je bolje malo ih doterati prvo (pretpostavljam da nove nisu na 87-88 stepeni)?
Nove daske su naravno ostre, mada su uglovi 0 i 90 stepeni. Ako hoces mozes da radis ivice, ali i ne mora, tj. cekas da se malo zatupe, pa ih onda uradis na 87-88.
Inace ako imas brz net, jos jedan jako lep link sa filmicima:
http://www.swixschool.no/
Hvala Stekanu i Milosu na linkovima i savetima i jos jedno pitanje kad uzmes nove daske iz prodavnice da li mogu odmah na sneg ili je bolje malo ih doterati prvo (pretpostavljam da nove nisu na 87-88 stepeni)?
Sve nove skije bi trebalo da su već spremne za snijeg. Rubnike nipošto dirati, a pegla i vosak im ne mogu štetiti. Po bjelosvjetskim ski forumima ljudi preporučuju višestruko peglanje (jednom sam vidio preporuku za čak i do 10 ponovljenih procesa peglanje-struganje) prije nego što skije prvi put osjete snijeg. Mislim da malo pregone (pretjeruju).
Vidim da je diskusija vrlo konstruktivna, pa da kazem i ja neku (pametnu).
Nova skija (bord) obavezno na voskiranje, kantne ne pipati.
Sto se tice popunjavanja rupa, sitnije rupe mogu i rucno, uz skalpel ili parce smirgle posle, ali masina sa smirgl trakom je sigurno preciznija, odnosno pravi ravniju povrsinu.
Ima dve vazne stvari koje niko nije pomenuo, a koje se ne mogu rucno odraditi.
Prvo, kod novih i kvalitetnijih skija, klizna povrsina nije idealno ravna, gledajuci poprecni presek klizne povrsine. Proizvodjac namerno pravi jedno ispupcenje na sredini (konkavnu povrsinu). Ideja je da skija u kretanju na pravcu vise “lezi” na kliznoj povrsini, a sto manje na kantnama. Iz istog razloga se pravi ugao od 1 stepena izmedju ravni podloge i donje ivice rubnika. Ukoliko skija dodiruje jednom od kantni podlogu, ona pocinje da “vuce” na tu stranu, odnosno nije stabilna.
Prilikom servisiranja vozenih skija, postoje masine sa smirgl trakom koje omogucavaju ponovno dobijanje ovakve klizne povrsine. Ovakva operacija se zove “tuning” klizne povrsine i moguce je cak birati i stepen te izbocine.
Drugo, Stekan lepo kaze da je klizna povrsina napravljena da nosi vosak, po kome skija kliza. Utrljavanje voska na skije po 10 i vise puta, se radi kako bi skija “upila” sto vise voska, odnosno kako bi on prodro sto dublje u skiju.
Narocito je ova stvar bitna za takmicare, kod njih ce iskusniji mehanicar u zavisnosti od temperature i kakvoce staze u odredjenim delovima, utrljavati sloj po sloj voska koji ne mora da bude uopste istih karakteristika. Pri brzini od 100 km/h, izmedju kantne i zaledjene staze se razvija temperatura i do 200 stepeni, koja se prenosi na podlogu i pomaze istiskivanju utrljanog voska ka povrsini klizne povrsine. Ko bolje pogodi mazu i utrlja dovoljno voska da mu potraje za celu trku, eto bolje kliznosti i vece brzine.
U vezi sa ovim, da bi kvalitetna klizna povrsina upila sto vise voska, skija mora da ima STRUKTURU. To su vrlo sitne brazde na kliznoj povrsini, a prave se na masini sa brusnim kamenom, i pomazu da skija bolje upije vosak. Mislim (izvinjavam se ako gresim) da nijedan servis u Srbiji nema ovu masinu, a na zapadu se ozbiljan servis ne moze zamisliti bez toga.
Kada u nekom domacem ski servisu, skiju dobro ismirglate na smirgl masini i takvu glatku povrsinu dobro izvoskirate, sva je prilika da ce to trajati za cela dva spustanja. Zasto? Zato sto klizna povrsina nije upila dovoljno voska, vec je sve ostalo na povrsini.
Da je posle smirglanja odradjena i struktura na kamenu, stvar bi bila drugacija.
Jevtinu skiju ne vredi raditi na brusnom kamenu, jer klizna podloga kod ove skije nije ni napravljena da primi mnogo voska, tako da radili strukturu ili ne, isti je efekat.
Voskiranje je jako vazno, ne samo zbog vece brzine kretanja, nego i zbog znatno brzeg ulazenja iz zaokreta u zaokret, usled bolje kliznosti.
Vise podmazivanja za bolji tehnicki dojam! I zapamtite, to ne vazi samo u skijanju!
Ma kod cika Djolete u Mlatisuminu!!!
Ja sam prezadovoljan kako uradi skije. Plus posavetuje. Jedino, u pocetku su malo preostre, pa se prvi dan malo teze vozi. Ali i to dobro dodje na zaledjenom(npr. vrh Pancica)
[Prvo, kod novih i kvalitetnijih skija, klizna povrsina nije idealno ravna, gledajuci poprecni presek klizne povrsine. Proizvodjac namerno pravi jedno ispupcenje na sredini (konkavnu povrsinu). Ideja je da skija u kretanju na pravcu vise “lezi” na kliznoj povrsini, a sto manje na kantnama. Iz istog razloga se pravi ugao od 1 stepena izmedju ravni podloge i donje ivice rubnika. Ukoliko skija dodiruje jednom od kantni podlogu, ona pocinje da “vuce” na tu stranu, odnosno nije stabilna.
Si siguran ti za ovo, skija nije sigurna kad je na kantni, a kad je na kliznoj povrsini je stabilnija?
p.s. Kakvoca snega sta je to?
Si siguran ti za ovo, skija nije sigurna kad je na kantni, a kad je na kliznoj povrsini je stabilnija?
p.s. Kakvoca snega sta je to?
Kod mene je skija uvijek na kantni.
Kakvoća ti je "zapadna" riječ za kvalitet.
Kod mene je skija uvijek na kantni.
Kakvoća ti je "zapadna" riječ za kvalitet.
Cak i ja koji sam smesan skijas za neke ovde se trudim da mi skija uvek bude na kantni iz milion razloga, ne vidim ni jedan pametan da ide na kliznoj povrsini.
Ne radi se o stabilnosti skije u zavojima, pretpostavlja se da je skija u zavoju uvek na jednoj od kantni.
Radi se o kretanju u pravoj liniji niz padinu (recimo kao spust), ukoliko metalom kantne dodirujete podlogu javlja se vece trenje (jer voska na kantni nema) i takodje se usled tog istog trenja javljaju bocne sile koje destabilizuju skiju, odnosno skija "vuce" na stranu one kantne koja vise dodiruje podlogu.
Naravno, ovo se pre svega odnosi na dobro pripremljene (tvrde staze), jer po mekanijoj stazi prica ne stoji, buduci da cela skija "potone" u sneg pa je efekat tuninga zanemarljiv.
Cao
Ok Krco al skoro 99%+ skijasa ne voze rekreativno niti Super G a kamoli skije za spust, svi maxom voze slalom daske, a one igraju kad su na kliznoj povrsini, nazalost slazem se da nigde kod nas nema sredjenih staza kao sto su preko, odnosno staze variraju od kompletno off road do polu sredjenih tako da mi nije jasno sto se ovde ljudi pale na skije sa malim radjusom i race oznake na istim?
Ne radi se o tome kakvu skiju ili disciplinu vozis, kako god da skijas uvek imas momente gde ides ravno niz padinu.
Takodje je ovakva geometrija klizne povrsine vazna kod izvodjenja zavoja, jer prilikom rasterecenja (kod klasicne tehnike) odnosno prebacivanja sa kantne na kantnu (kod carvinga) skija se u jednom kratkom (ili duzem, zavisno od tipa zavoja) trenutku ne nalazi ni na jednoj od kantni, a telo skijasa u tom trenutku se krece ka novom ravnoteznom polozaju oslonjeno jedino na kliznu podlogu skije. Nesmetano klizanje skije po kliznoj podlozi doprinosi da se taj momenat "desi" brzo i glatko, znaci rezultira u brzem izvodjenju zavoja.
Inace se slazem da na vecini nasih skijalista jako tvrda slalom daska nema bas mnogo smisla. Jos kada uzmu duzinu 155, sledi borba sa skijom celog dana.
Inace se slazem da na vecini nasih skijalista jako tvrda slalom daska nema bas mnogo smisla. Jos kada uzmu duzinu 155, sledi borba sa skijom celog dana.
Sta fali tvrdoj slalom dasci od 155cm? Na nasim stazama cak i kad su najneuredjenije retko kad da ima vise od 20cm rasturenog snega, a ako se neko sa tvrdom slalomskom daskom od 155cm bori sa time, onda bolje da batali te skije potpuno, ovakve daske jedino nisu dobre za spust i jako dubok, a star sneg (zaledjen).
Ja vozim tvrdi slalom od 155cm i za hupsere i tvdu stazu nema boljih skija, a bogami nikad nisam imao problema ni sa prsicem, pa makar ga bilo i metar. Skijam na zapadnim skijalistima i mnogo sam cesce off-piste nego na stazi. Ovde npr. 80% ljudi vozi freeride daske kod kojih maltene ne mozes da razlikujes vrh od repa.
Ako mene neko pita, ja bih uvek pre uzeo tvrdi slalom od 155cm, nego takva freeride korita, al dobro to je vec pitanje ukusa.
Ako mene neko pita, ja bih uvek pre uzeo tvrdi slalom od 155cm, nego takva freeride korita, al dobro to je vec pitanje ukusa.Možda ne toliko ni ukusa, koliko iskustva. Mnogi nisu nikad stali na druge skije osim onih koje su kupili, a i kupili su ih uglavnom na preporuku trgovca :glavaozid . Treba iskoristiti svaku priliku i probati "tuđe" skije. Mene u tome ograničava dužina đona pancerica od 355mm (skidam kapu onom ko je izmislio Railflex vezove). Čak i dva para istih skija, ali različitih dužina se ponašaju osjetno drukčije. I zaboravite na marku skija. Nije bilo koji Atomic ili Volkl bolji od bilo kojeg Head-a ili Elana.
Za izbor pravih skija postoji samo jedna jednačina:
Što više isprobanih skija = Veća šansa da izaberete sebi prave skije
Sve ostalo je lutrija.
Za izbor pravih skija postoji samo jedna jednačina:
Što više isprobanih skija = Veća šansa da izaberete sebi prave skije
Sve ostalo je lutrija.
Apsolutno tacno, al sta vredi kad su kod nas ski vikendi kad proizvodjaci daju opremu na testiranje misaona imenica. Jedino mozes od ortaka da pozajmis skije, ili da iznajmis, sto je opet glupo davati pare za probu ako vec imas svoje skije.
Al dobro stvari se menjaju, pa ce valjda i kod nas testiranje opreme jednom postati normalna stvar.
Za nekog ko nije nikad stao na npr. slalomske skije zlata vrijedi da posudi od kolege i proba. Možda će reakcija biti: Joj, na šta sam ja do sada gubio vrijeme!
Što više isprobanih skija = Veća šansa da izaberete sebi prave skije
Sve ostalo je lutrija.
Slazem se u potpunosti!
Treba probati sto vise skija
Npr. svi hvale Atomic!
Meni nikako ne lezi!
Ima li neko iskustva sa prahom za obržavanje(popunjavanje) oštećene baze. Dakle prah koji se koristi umesto p-tex sveća.
Da li je bolje koristiti prah ili sveće?
Prednosti mane praha odnosno sveća?
Hvala!
Ima li neko iskustva sa prahom za obržavanje(popunjavanje) oštećene baze. Dakle prah koji se koristi umesto p-tex sveća.
Da li je bolje koristiti prah ili sveće?
Prednosti mane praha odnosno sveća?
Hvala!
Za prah treba veoma topla pegla >160 stepeni i ne moze da popuni velike rupe i obicno je skuplji. Ali je rukovanje njime jednostavnije i posle popune baza je ravnija nego kod P-tex stapica.
Pokreće vBulletin® Verzija 4.2.2 Autorsko pravo © 2000-2024 Skijanje.rs. Sva prava zadržana.