MpegTv
07.01.2011, 13:24
Upravo sam se vratio sa ski vikenda odnosno otvaranja sezone na Kopaoniku (09-12 dec) pa sam odlucio na napisem par reci obzirom da proteklih dana u stampi citamo razne neistine i lazi. Mi Srbi smo cudan narod, i zivimo u oblacima ali najtuznija je cinjenica da mnogi od nas nisu bili u inostranim skijalistima te nisu imali prilike da uporede ski centre. Ipak, ovaj tekst treba da bude na neki nacin opomena nadleznim osobama u Skijalistima Srbije i MK Mountain Resort obzirom da je Kopaonik glavna turisticka destinacija Srbije.
Marketing sluzba MK Mountain resorta ove sezone je fenomenalno odradila posao,a i cenovna politika smestaja je precizno isplanirana sto je rezultovalo prodaji gotovo svih smestajnih kapaciteta na otvaranju sezone.
Po dolasku na Kopaonik pojavio se problem koji vec godinama postoji, bez izgleda da bude resen, a to je parking. Nezamislivo je da hotel sa 4* poput hotela Grand nema obezbedjen parking prostor.
Sve u hotelu je manje vise identicno kao ranije osim recepcije, restorana i barova koji su u potpunosti renovirani i u skladu sa evropskim standardima. Sobe su i dalje minijaturne, nedovoljne kvadrature za hotel sa 4*. Soba u kojoj sam se nalazio nije adaptirana i jedina novina u odnosu na stari hotel Karavan (tako se 80-ih godina zvao danasnji Grand) je WiFi i LCD televizor.
Proces identifikacije gostiju je zadrzan kao posle drugog svetskog rata kada se svakom gostu urucuje kartonska kartica na kojoj je zapisano hemijskom olovkom ime i prezime. Ukoliko slucajno izgubite ili zaboravite kartonsku karticu sva vrata hotela bice zatvorena za vas.
Iako gosti hotela imaju pravo koriscenja spa & wellnes centra bez cuvene kartonske kartice ne mozete uci. Hotel sa 4* nema centralnu bazu podataka gostiju tako da ni pokazivanje kljuca od sobe, bade-mantila, itd... ne pomaze za ulazak u spa centar. Ipak propisi su propisi pa sam morao u kupacim gacama i bade mantilu da se vratim u sobu, uzmem kartonsku karticu, i prezentujem ljubaznom osoblju hotela. Ipak mojoj muci tu nije kraj. Nakon prezentacije kartonske kartice osoblje nam saopstava da je guzva u spa centru pa ce vise ljudi morati da deli kasetu za presvlacenje. Ulazim u svlacionicu i suocavam se sa situacijom koja mi je poznata jos iz vojnickih dana. Ne postoji kabina za presvlacenje u hotelu sa 4* vec svi muskarci raspistoljeni jure po svlacionici i guraju se u proseku 2-3 na jednu kasetu. Potpuno mi je nezamislivo da najelitniji hotel na Kopaoniku prilikom adaptacije nije izdvojio skromna sredstva i ugradio podno grejanje u svlacionicama. Zvuci neverovatno ali najmanji spa centri u Austrijskim skijalistima imaju podno grejanje u svlacionicama, kao i kabine za presvlacenje.
Hrana u hotelu je odlicna i nisam imao posebnih zamerki.
Po dolasku na planinu snega nije bilo dovoljno mada topovi za vestacko osnezavanje prvog dana nisu funcionisali, iako je temperatura bila u debelom minusu. Tek u petak su pusteni u pogon mada je primeceno da mnogi nisu bili u funkciji (npr. kod kafica Doll i Bell).
Obzirom da u petak nije bilo skijanja, prinudjeni ste da koristite sve sadrzaje hotela i okoline. Iako je sezona otvorena radovi na uredjenju hotela nesmetano traju iako verujem da je sve moglo biti zavrseno tokom letnje sezone. Cene su i dalje ostale neprimerene, tako da za 1 igru kuglanja koja u proseku traje 15-20min potrebno je izdvojiti 1500 rsd, dok je za 1h stonog tenisa potrebno izdvojiti 700 rsd. Cena pica je u proseku 300-350 rsd i prilicno ujednacena u svim kaficima/restoranima.
U petak uvece je napadalo dosta snega i uz pomoc topova za vestacko osnezavanje delovalo je da ce biti skijanja u subotu. Medjutim informaciju o otvaranju staze Karaman Greben cekali smo do 11h. U 11h nam je saopsteno da ce staza biti otvorena u 12h pa samo brze bolje pojurili ka skijasnici. Kad gle cuda ! Hotel Grand vise nema skijasnicu kakvu je ranije imao (sa kasetama...). Prostor nekadasnje skijasnice pretvoren je delom u kafic, a delom je ustupljen firmi koja se bavi rentiranjem ski opreme. Skijasnica hotela je spala na prostoriju od 30m2 i u toj prostoriji se nalaze sve skije i oprema gostiju. Da li mozete zamisliti sta se desava kada svi gosti hotela u 9h sidju po opremu, presvlace se, a potom ponovo cekaju u redu da odloze stvari. Totalni kolaps i dezorganizacija ! U proseku vam treba 45 min do 1h za ovu banalnost.
Dok sam cekao u redu da preuzmem opremu iz skijasnice na recepciji se vodila bitka za ski passove. Naime JP Skijalista Srbije nisu isporucili ski passove za goste hotela iako su bili uracunati u cenu aranzmana. Nakon 30 minuta prva kolicina ski passova je pristigla ali su gosti ubrzo shvatili da se radi o jednodnevnim kartama iako je u aranzman bio uracunat dvodnevni. U tom momentu razjarena grupa gostiju je negodovala i vikala na radnike hotela koji su bespomocno posmatrali. Ipak posle krace prepirke osoblje hotela je doslo na fenomelanu ideju upisivanja imena na listice papira kako bi obezbedili ski passove za sutradan.
Prostor ispred recepcije izgledao je kao Srbija 1993 god. 150 ljudi opkolilo je recepciju dok je recepcionarka prozivala po imenu i prezimenu svakog gosta. Posle 30 min cekanja konacno sam ugrabio ski pass i primetio da nigde nije ubelezeno ime i prezime. Ljutito sam povikao cemu ova farsa sa prozivanjem kad inace ski passovi nisu obelezeni, te je u tom momentu ljudima sinulo u glavu da mogu deliti ski passove bez prozivanja.
Pun entuzijazma krecem ka novoj sestosednoj zicari medjutim zastoj. 300 ljudi stoje u redu i negoduju ! Sta se desava, upitao sam? Odjednom saznajem da smo opet prevareni. Naime, umesto celodnevnog ski pass-a JP Skijalista su kreirali poludnevne ski passove i sistem nas ne pusta kroz rampu pre 12:30. Bespomocno stojimo u redu 20 minuta i posmatramo nase casovnike kad ce otkucati 12:30.
Nova sestosedna zicara je zaista brza medjutim primecujem da Skijalsta nisu izdvojili dodatna sredstva da opreme zicare sa zastitnicima za vetar. U svim Austrijskim skijalistima isti model zicare ima zastitu od vetra koja cini voznju lagodnom.
Popeli smo se na vrh i primetili da je samo desna staza Karaman Grebena osposobljena te je ceo Kopaonik prinudjen da skija na jednoj stazi. Da li mozete zamisliti guzvu koja se formirala na stazi? Posle prve voznje shvatate da to nije skijanje vec vestina izbegavanja ljudi na stazi pa ko prezivi pricace.
Izvozao sam taj dan, i sutradan se ponovo suocio sa istim stvarima. Red za novi ski pass, red u skijasnici... 10-ak voznji je proslo brzo a polovinom dana odlucio sam da napustim nasu zimsku Lepoticu.
Gospodo draga iz JP Skijalista, predlazem Vam da posetite najmanje (seosko) skijaliste u Austriji, i pogledate organizaciju i aktivnosti koje se tamo sprovode. Zaista mi je zao sto ne postoji sluh niti volja za razvoj zimskog turizma u Srbiji. Sticem utisak da se mnogim stvarima pristupa povrsno, i vodi racuna samo na extra zaradu bez kvaliteta pruzene usluge. Ukoliko se ovakvom ponasanju ne stane na put mogu slobodno da zakljucim da od turizma u Srbiji nece biti nista.
Ipak posle ovakvog iskustva, toplo preporucujem svima da posetite skijalista u Austriji, jer za 20-25e dnevno po osobi imacete priliku da uzivate u vrhunskim ski centrima sa 300-800km ski staza !!!
Pozdrav,
...MpegTv....
Marketing sluzba MK Mountain resorta ove sezone je fenomenalno odradila posao,a i cenovna politika smestaja je precizno isplanirana sto je rezultovalo prodaji gotovo svih smestajnih kapaciteta na otvaranju sezone.
Po dolasku na Kopaonik pojavio se problem koji vec godinama postoji, bez izgleda da bude resen, a to je parking. Nezamislivo je da hotel sa 4* poput hotela Grand nema obezbedjen parking prostor.
Sve u hotelu je manje vise identicno kao ranije osim recepcije, restorana i barova koji su u potpunosti renovirani i u skladu sa evropskim standardima. Sobe su i dalje minijaturne, nedovoljne kvadrature za hotel sa 4*. Soba u kojoj sam se nalazio nije adaptirana i jedina novina u odnosu na stari hotel Karavan (tako se 80-ih godina zvao danasnji Grand) je WiFi i LCD televizor.
Proces identifikacije gostiju je zadrzan kao posle drugog svetskog rata kada se svakom gostu urucuje kartonska kartica na kojoj je zapisano hemijskom olovkom ime i prezime. Ukoliko slucajno izgubite ili zaboravite kartonsku karticu sva vrata hotela bice zatvorena za vas.
Iako gosti hotela imaju pravo koriscenja spa & wellnes centra bez cuvene kartonske kartice ne mozete uci. Hotel sa 4* nema centralnu bazu podataka gostiju tako da ni pokazivanje kljuca od sobe, bade-mantila, itd... ne pomaze za ulazak u spa centar. Ipak propisi su propisi pa sam morao u kupacim gacama i bade mantilu da se vratim u sobu, uzmem kartonsku karticu, i prezentujem ljubaznom osoblju hotela. Ipak mojoj muci tu nije kraj. Nakon prezentacije kartonske kartice osoblje nam saopstava da je guzva u spa centru pa ce vise ljudi morati da deli kasetu za presvlacenje. Ulazim u svlacionicu i suocavam se sa situacijom koja mi je poznata jos iz vojnickih dana. Ne postoji kabina za presvlacenje u hotelu sa 4* vec svi muskarci raspistoljeni jure po svlacionici i guraju se u proseku 2-3 na jednu kasetu. Potpuno mi je nezamislivo da najelitniji hotel na Kopaoniku prilikom adaptacije nije izdvojio skromna sredstva i ugradio podno grejanje u svlacionicama. Zvuci neverovatno ali najmanji spa centri u Austrijskim skijalistima imaju podno grejanje u svlacionicama, kao i kabine za presvlacenje.
Hrana u hotelu je odlicna i nisam imao posebnih zamerki.
Po dolasku na planinu snega nije bilo dovoljno mada topovi za vestacko osnezavanje prvog dana nisu funcionisali, iako je temperatura bila u debelom minusu. Tek u petak su pusteni u pogon mada je primeceno da mnogi nisu bili u funkciji (npr. kod kafica Doll i Bell).
Obzirom da u petak nije bilo skijanja, prinudjeni ste da koristite sve sadrzaje hotela i okoline. Iako je sezona otvorena radovi na uredjenju hotela nesmetano traju iako verujem da je sve moglo biti zavrseno tokom letnje sezone. Cene su i dalje ostale neprimerene, tako da za 1 igru kuglanja koja u proseku traje 15-20min potrebno je izdvojiti 1500 rsd, dok je za 1h stonog tenisa potrebno izdvojiti 700 rsd. Cena pica je u proseku 300-350 rsd i prilicno ujednacena u svim kaficima/restoranima.
U petak uvece je napadalo dosta snega i uz pomoc topova za vestacko osnezavanje delovalo je da ce biti skijanja u subotu. Medjutim informaciju o otvaranju staze Karaman Greben cekali smo do 11h. U 11h nam je saopsteno da ce staza biti otvorena u 12h pa samo brze bolje pojurili ka skijasnici. Kad gle cuda ! Hotel Grand vise nema skijasnicu kakvu je ranije imao (sa kasetama...). Prostor nekadasnje skijasnice pretvoren je delom u kafic, a delom je ustupljen firmi koja se bavi rentiranjem ski opreme. Skijasnica hotela je spala na prostoriju od 30m2 i u toj prostoriji se nalaze sve skije i oprema gostiju. Da li mozete zamisliti sta se desava kada svi gosti hotela u 9h sidju po opremu, presvlace se, a potom ponovo cekaju u redu da odloze stvari. Totalni kolaps i dezorganizacija ! U proseku vam treba 45 min do 1h za ovu banalnost.
Dok sam cekao u redu da preuzmem opremu iz skijasnice na recepciji se vodila bitka za ski passove. Naime JP Skijalista Srbije nisu isporucili ski passove za goste hotela iako su bili uracunati u cenu aranzmana. Nakon 30 minuta prva kolicina ski passova je pristigla ali su gosti ubrzo shvatili da se radi o jednodnevnim kartama iako je u aranzman bio uracunat dvodnevni. U tom momentu razjarena grupa gostiju je negodovala i vikala na radnike hotela koji su bespomocno posmatrali. Ipak posle krace prepirke osoblje hotela je doslo na fenomelanu ideju upisivanja imena na listice papira kako bi obezbedili ski passove za sutradan.
Prostor ispred recepcije izgledao je kao Srbija 1993 god. 150 ljudi opkolilo je recepciju dok je recepcionarka prozivala po imenu i prezimenu svakog gosta. Posle 30 min cekanja konacno sam ugrabio ski pass i primetio da nigde nije ubelezeno ime i prezime. Ljutito sam povikao cemu ova farsa sa prozivanjem kad inace ski passovi nisu obelezeni, te je u tom momentu ljudima sinulo u glavu da mogu deliti ski passove bez prozivanja.
Pun entuzijazma krecem ka novoj sestosednoj zicari medjutim zastoj. 300 ljudi stoje u redu i negoduju ! Sta se desava, upitao sam? Odjednom saznajem da smo opet prevareni. Naime, umesto celodnevnog ski pass-a JP Skijalista su kreirali poludnevne ski passove i sistem nas ne pusta kroz rampu pre 12:30. Bespomocno stojimo u redu 20 minuta i posmatramo nase casovnike kad ce otkucati 12:30.
Nova sestosedna zicara je zaista brza medjutim primecujem da Skijalsta nisu izdvojili dodatna sredstva da opreme zicare sa zastitnicima za vetar. U svim Austrijskim skijalistima isti model zicare ima zastitu od vetra koja cini voznju lagodnom.
Popeli smo se na vrh i primetili da je samo desna staza Karaman Grebena osposobljena te je ceo Kopaonik prinudjen da skija na jednoj stazi. Da li mozete zamisliti guzvu koja se formirala na stazi? Posle prve voznje shvatate da to nije skijanje vec vestina izbegavanja ljudi na stazi pa ko prezivi pricace.
Izvozao sam taj dan, i sutradan se ponovo suocio sa istim stvarima. Red za novi ski pass, red u skijasnici... 10-ak voznji je proslo brzo a polovinom dana odlucio sam da napustim nasu zimsku Lepoticu.
Gospodo draga iz JP Skijalista, predlazem Vam da posetite najmanje (seosko) skijaliste u Austriji, i pogledate organizaciju i aktivnosti koje se tamo sprovode. Zaista mi je zao sto ne postoji sluh niti volja za razvoj zimskog turizma u Srbiji. Sticem utisak da se mnogim stvarima pristupa povrsno, i vodi racuna samo na extra zaradu bez kvaliteta pruzene usluge. Ukoliko se ovakvom ponasanju ne stane na put mogu slobodno da zakljucim da od turizma u Srbiji nece biti nista.
Ipak posle ovakvog iskustva, toplo preporucujem svima da posetite skijalista u Austriji, jer za 20-25e dnevno po osobi imacete priliku da uzivate u vrhunskim ski centrima sa 300-800km ski staza !!!
Pozdrav,
...MpegTv....