zloglasni
04.03.2010, 22:13
Like nothing else on Earth – je reklami slogan iza koga se krije Vail.Pompezno nema sta ali uzimajuci u obzir da su ameri maheri za marketing i da mogu od babe da naprave devojku resili smo da licno preispitamo ovu tvrdnju.I tako je ove sezone izbor pao na Vail.Kompanija koja upravlja ski centrom Vail pod svojim okriljem drzi i Beaver Creek ( odrediste svetskog kupa ),Breckenridge,Keystone,A-Basin I Heavenly.Ovaj poslednji se nalazi u Kaliforniji dok su ostali u Koloradu i svi su u krugu od 80-ak km.Grad Vail nalazi se u drzavi Kolorado koja je povrsinski 3 puta veca od Srbije a ono sto je posebno interesantno je da se najniza tacka u celoj drzavi nalazi na 1050m nadmorske visne.Najvisa vrh ako nekog zanima je na 4400m.Sam gradic je uradjen u bavarskom stilu i preplavljen je barovima I exkluzivnim buticima.Xm..pocinjem da zvucim ko oni reporteri Politike drugih stampanih medija koji nemaju pojma o skijanju i iznose raznorazne gluposti koje nikoga ne zanimaju.Elem prvobitni plan je bio obici sva skijalista (njih 5) sa akcentom na Vail i Beaver Creek ali to se nije desilo tj.neki su izvisili a procitace te i zasto.
Dan prvi
Na 300 meter od hotele krece gondola koja vodi do polazne a ujedno i najnize tacke Beaver Creek-a 2200m a odatle krece cetvorosed koji je veza sa ostakom skijalista.Samo skijaliste se sastoji iz dva dela (naravno medjusobno povezana) koje odlikuje totalno drugacija priroda.Levim (gledano na mapi) dominira gusta cetinarska suma (sto je nama iz evrope prilicno cudno sozibriom da smo navikli da je granica drveca negde na oko 1800m) dok desnim dominiraju breze (ili je u pitanju neko drugo vrlo slicno drvo ).U svakom slucaju delujue fascinantno i totalno drugacije iskustvo od alpskog.Vertikalni transport cine 17 zicara mahom cetvoroseda koje opsluzuju 150 staza koje ce zadovoljiti svacije apetite.Na kljucnim zicarama kad se spusti onaj deo za noge ispred vas se pojavi mapa skijalista tako da ne morate da razvlacite papirnu mapu (sto moze biti problem kada bije vetar) ova inovacija nas je odusevila.Po slobodnoj proceni ukupna duzina staza se krece oko 120km ne postoje zvanicni podaci sobzirom da ameri velicinu skijalista izrazavaju u povrsinskim jedinicama.Zaboravi da napomenem da zicare izlaze do 3500m a maximalna visinka razlika koju je moguce iskijati je 1050m.Staze su dugacke,siroke odlicno pripremljene tako da je milina voziti njima a ima ih za sve uzraste i nivoe znanja.Ne znam kako bih prveo ali signature run Beaver Creek-a je svakako zloglasna staza svetskog kupa Birds of Prey.Stvarno zahteva pun respekt jer i uz najmanje opstanje lako mozete da postanete plen.Na stazama postoje profesinalni fotografi koji vas slikaju dok ste u akciji i na kraju svakog dana slike se pojave na website-u pa ako vam se svidi mozete da ih pazarite.Na stazama nema guzve ili ih bar nije bilo za vreme naseg boravka tako smo se u pojedinim trenutcima osecali kao da smo sami na planini a slike ce to dokumentovati.Sve u svemu bili smo prezadovoljni a posebno nas je radovalo sto ono najbolje tek predstoji.
Dan drugi
Posle obilnog dorucka sedamo u kola i prevaljujemo 10km auta-puta koliko nas je delio do Vail-a.Dan je predivan nigde oblacka ,debeo minus i bez daska vetra.Sa parkinga se prostire fenomenalan pogled na celu prednju stranu skijalista (front vail) sirine 7km.Upadamo pravo u gondolu i diskutujemo sa koje strane prvo napasti planinu.Celu noc je padao sneg tako da smo ocekivali neuredjene staze ali…prvo sto smo videli iz gondole je armija ratraka (njih oko 30-ak) koja u formaciji trougla sa upaljenim rotacionim svetlima i sirenema pegla staze (toliko o tome da ratraci ne izlaze na staze u toku dana).Iz uprave skijalista tvrde (a to im je ujedno i jedan od glavnih markting aduta ) da Vail ima najvise utabanih staza na svetu i da se staze sredjuju 24/7 u ovo drugo smo se licno i uverili.Po izlasku iz gondole stazu krecu na sve strane i na vecini njih stoji znak “snowcat working,use caution” ili ti ratrak na stazi budite oprezni.Staze na prednjoj strani skijalista su cak i sire nego u Beaver Creek-u i gotovo puste.Zvanicni podatak je da u prosecnom dana na 4000m2 bude 2 skijasa a kad je guvza onda su 4 skijasa na 4000m2.Sa kraja na kraj prednje strane skijalista treba sigurno 45 minuta od cega 9 min otpada na voznju zicom.Posle degustacije prednjeg dela odlucujemo da krenemo dalje ali na zalost vremena vise nema,13h je sati a druga dva dela se zatvaraju u 14:30 ali to nam i ne predstavlja neki problem sobzirom da ima mali milion staza na prednjoj strani koje nismo prosli.Merkamo staze na mapi i za oko nam zapada crna staza deklarisane duzine 5,5km.Pogledamo se medjusobno sa istim pitanjem u glavi : Sta mislis jel tabaju ovo?A odgovor smo brzo saznali i bio je pozitivan.Staza pod radnim imenom RIVA nas je stvarno ostavila bez daha i ona je po nasem izboru Signature run prednjeg Vail-a..Inace svako jutro na internet stranici Vail-a mozete da pogledate koje su staze tabene tokom popodneva,noci i one koje ce biti utabane u toku jutra.Ovo vazi i za Beaver Creek i ostala skijalista.Puni utisaka vracamo se u hotel I pravimo plan za sutra – naravno vracamo se opet u Vail da cekiramo druga dva dela skijalista.Kao i u Beaver Creek-u na stazama se nalaze profi fotografi koji vas slikaju u akciji.Umalo da zaboravim – VAIL JE NAJVECE SKIJALISTE U USA i svakog dana mozete da dobijete vodica koji ce vas proversti planinom i BESPLATNO JE.
Dan treci
Ista procedura kao i prethodnog dana stim sto sa vrha gondole biramo stazu koja vodi do drugog dela skijalista odnosno Back Bowls.BB se sastoje od 7 bowls ukupne sirine 11km tako da je moguce birati na stonine razlicitih linija za spustanje.Ovaj deo planine je svakako raj za one koje vole dubok sneg i hupsere.Ipak odredjeni broj staza se uredjuje mada neuredjeni tereni preovladavaju i vecinom se radi o crnim stazama.Ovde nas opet ceka iznenadjene u vidu prirodnog okruzenja koje je totalno durgacije od prednje strane.Drveca skoro i da nema,nema ni stena i jedino sto preseca beskrajna bela prostranstva su zicare koje u celom tom okruzenju deluju minijaturno.Iz podnozja sredisnje “ciniije” vode zice ka trecem delu skijalista pod nazivom Blue Sky Basin.Ovaj deo skijalista je kombinacija sume i otovrenih terena sa izuzento srtmim liticama i stazama prvenstveno namenjenim iskusnijim skijasima.Par staza je proseceno kroz sumu stim sto jele nisu u potpunosti uklanjene vec su ostavljanje sporadicno po stazi tako da skijanje dobija jednu potpuno novu dimenziju.Ove staze su utabane a kako su to izveli,tj kako su masine prolazile izmdju jelki do danas nam je ostalo nejasno.Obilaskom blue sky-a zaokruzili smo celo skijaliste i dan je vec bio na izmaku tako da je usledio povratak na prednju stranu i par voznji za kraj dana.
Dan cetvrti
Posle jutarnje rutine krecemo na nesto duzi put sobzirom da do nase sledece destinacije treba prevaliti oko 70-ak km.Vreme je danas oblacno,maglovito,vrlo hladno uz slabo provejavanje snega ali daleko od toga da nas omete.Posle 45min voznje stizemo na nase odrediste – Breckenridge.A zasto smo ovde kada staze sigurno nisu bolje nego u Vail-u i Beaver-u? Ovde smo cisto da se zapljunemo jer upravo u Breckenridgu se nalazi najvisa tacka na koju izlaze zicare u CELOJ SEVERNOJ AMERICI – 3914metara.Odmah po dolasku usledio je hladan tus – zica ne radi zbog lose vidljivosti.Skijamo malo tek reda radi onako razocarani i razmisljamo sta dalje.Vreme je ocajno sneg pocinje da pojacava a i vetar sa njime I u tom ocaju odjedamput ugledasmo vrh po prvi put (do tada je bio u magli).Sedamo na jednu od nizih zica gde nam se pridruzuju dva momka iz sluzbe spasavanje koji nas informisu da su upravo otvorili vrh jer je vidljivost bolja.Joy joy happy happy.Penjemo se dalje sporim trosedom i vec smo dobrano promrzli.Po izlasku sa zice jedan od clanova ekspedicije odustaje jer hladnoca postaje neizdrziva a tek predstoji uspon poslednjom zicom.Sva sreca pred sam pocetak zice koja vodi na vrh postoji Warming Hut – mala kuca koja ima jednu jedinu funkciju a to je da se ljudi ugreju.Ostavljamo promrzlog clana na sigurnom nastavljamo dalje.Sva sreca pa brzi cetvorosed vozi na vrh inace bi bilo kriticno.Posle nepunih 5 min stigosmo na krov severne amerike (bar sto se vertikalnog transporta tice) kratko slikanje pored znaka i brz spust dole sobzirom da se magla opet navukla a nema nikakvog drveca niti bilo cega drugog sto bi moglo da posluzi za orjenting.Nakon spusta ulazimo da se ugrejmo u vec pomenutu kucicu i posle sumiranja utisaka i krace debate odlucujemo da zavrsimo za danas jer je skijanje preraslo u mucenje.Predsotji nam dug spust do kola i nekih 850m visinske razlike da savladamo.Vreme je sve hladnije a meraci pored zicara su vec uveliko u negativnom fahrenheit-u (inace za one koji ne znaju 32F = 0 Celzijusa).Posle 20-ak minuta spustanja stigosmo u podnozje i polako se spremamo i krecemo nazad.Sto se samog skijalista tice nismo ga obisli u potpunosti jer za to treba svakako ceo dan sobzirom da raspolaze sa nekih 200km staza koje su podeljene na cetri brda medjusobno povezana.Rasprostire se na visinama od 2920-3914m a ospluzuje ga 30 zicara.Sezona je od pocetka novembra do kraja aprila.
Dan prvi
Na 300 meter od hotele krece gondola koja vodi do polazne a ujedno i najnize tacke Beaver Creek-a 2200m a odatle krece cetvorosed koji je veza sa ostakom skijalista.Samo skijaliste se sastoji iz dva dela (naravno medjusobno povezana) koje odlikuje totalno drugacija priroda.Levim (gledano na mapi) dominira gusta cetinarska suma (sto je nama iz evrope prilicno cudno sozibriom da smo navikli da je granica drveca negde na oko 1800m) dok desnim dominiraju breze (ili je u pitanju neko drugo vrlo slicno drvo ).U svakom slucaju delujue fascinantno i totalno drugacije iskustvo od alpskog.Vertikalni transport cine 17 zicara mahom cetvoroseda koje opsluzuju 150 staza koje ce zadovoljiti svacije apetite.Na kljucnim zicarama kad se spusti onaj deo za noge ispred vas se pojavi mapa skijalista tako da ne morate da razvlacite papirnu mapu (sto moze biti problem kada bije vetar) ova inovacija nas je odusevila.Po slobodnoj proceni ukupna duzina staza se krece oko 120km ne postoje zvanicni podaci sobzirom da ameri velicinu skijalista izrazavaju u povrsinskim jedinicama.Zaboravi da napomenem da zicare izlaze do 3500m a maximalna visinka razlika koju je moguce iskijati je 1050m.Staze su dugacke,siroke odlicno pripremljene tako da je milina voziti njima a ima ih za sve uzraste i nivoe znanja.Ne znam kako bih prveo ali signature run Beaver Creek-a je svakako zloglasna staza svetskog kupa Birds of Prey.Stvarno zahteva pun respekt jer i uz najmanje opstanje lako mozete da postanete plen.Na stazama postoje profesinalni fotografi koji vas slikaju dok ste u akciji i na kraju svakog dana slike se pojave na website-u pa ako vam se svidi mozete da ih pazarite.Na stazama nema guzve ili ih bar nije bilo za vreme naseg boravka tako smo se u pojedinim trenutcima osecali kao da smo sami na planini a slike ce to dokumentovati.Sve u svemu bili smo prezadovoljni a posebno nas je radovalo sto ono najbolje tek predstoji.
Dan drugi
Posle obilnog dorucka sedamo u kola i prevaljujemo 10km auta-puta koliko nas je delio do Vail-a.Dan je predivan nigde oblacka ,debeo minus i bez daska vetra.Sa parkinga se prostire fenomenalan pogled na celu prednju stranu skijalista (front vail) sirine 7km.Upadamo pravo u gondolu i diskutujemo sa koje strane prvo napasti planinu.Celu noc je padao sneg tako da smo ocekivali neuredjene staze ali…prvo sto smo videli iz gondole je armija ratraka (njih oko 30-ak) koja u formaciji trougla sa upaljenim rotacionim svetlima i sirenema pegla staze (toliko o tome da ratraci ne izlaze na staze u toku dana).Iz uprave skijalista tvrde (a to im je ujedno i jedan od glavnih markting aduta ) da Vail ima najvise utabanih staza na svetu i da se staze sredjuju 24/7 u ovo drugo smo se licno i uverili.Po izlasku iz gondole stazu krecu na sve strane i na vecini njih stoji znak “snowcat working,use caution” ili ti ratrak na stazi budite oprezni.Staze na prednjoj strani skijalista su cak i sire nego u Beaver Creek-u i gotovo puste.Zvanicni podatak je da u prosecnom dana na 4000m2 bude 2 skijasa a kad je guvza onda su 4 skijasa na 4000m2.Sa kraja na kraj prednje strane skijalista treba sigurno 45 minuta od cega 9 min otpada na voznju zicom.Posle degustacije prednjeg dela odlucujemo da krenemo dalje ali na zalost vremena vise nema,13h je sati a druga dva dela se zatvaraju u 14:30 ali to nam i ne predstavlja neki problem sobzirom da ima mali milion staza na prednjoj strani koje nismo prosli.Merkamo staze na mapi i za oko nam zapada crna staza deklarisane duzine 5,5km.Pogledamo se medjusobno sa istim pitanjem u glavi : Sta mislis jel tabaju ovo?A odgovor smo brzo saznali i bio je pozitivan.Staza pod radnim imenom RIVA nas je stvarno ostavila bez daha i ona je po nasem izboru Signature run prednjeg Vail-a..Inace svako jutro na internet stranici Vail-a mozete da pogledate koje su staze tabene tokom popodneva,noci i one koje ce biti utabane u toku jutra.Ovo vazi i za Beaver Creek i ostala skijalista.Puni utisaka vracamo se u hotel I pravimo plan za sutra – naravno vracamo se opet u Vail da cekiramo druga dva dela skijalista.Kao i u Beaver Creek-u na stazama se nalaze profi fotografi koji vas slikaju u akciji.Umalo da zaboravim – VAIL JE NAJVECE SKIJALISTE U USA i svakog dana mozete da dobijete vodica koji ce vas proversti planinom i BESPLATNO JE.
Dan treci
Ista procedura kao i prethodnog dana stim sto sa vrha gondole biramo stazu koja vodi do drugog dela skijalista odnosno Back Bowls.BB se sastoje od 7 bowls ukupne sirine 11km tako da je moguce birati na stonine razlicitih linija za spustanje.Ovaj deo planine je svakako raj za one koje vole dubok sneg i hupsere.Ipak odredjeni broj staza se uredjuje mada neuredjeni tereni preovladavaju i vecinom se radi o crnim stazama.Ovde nas opet ceka iznenadjene u vidu prirodnog okruzenja koje je totalno durgacije od prednje strane.Drveca skoro i da nema,nema ni stena i jedino sto preseca beskrajna bela prostranstva su zicare koje u celom tom okruzenju deluju minijaturno.Iz podnozja sredisnje “ciniije” vode zice ka trecem delu skijalista pod nazivom Blue Sky Basin.Ovaj deo skijalista je kombinacija sume i otovrenih terena sa izuzento srtmim liticama i stazama prvenstveno namenjenim iskusnijim skijasima.Par staza je proseceno kroz sumu stim sto jele nisu u potpunosti uklanjene vec su ostavljanje sporadicno po stazi tako da skijanje dobija jednu potpuno novu dimenziju.Ove staze su utabane a kako su to izveli,tj kako su masine prolazile izmdju jelki do danas nam je ostalo nejasno.Obilaskom blue sky-a zaokruzili smo celo skijaliste i dan je vec bio na izmaku tako da je usledio povratak na prednju stranu i par voznji za kraj dana.
Dan cetvrti
Posle jutarnje rutine krecemo na nesto duzi put sobzirom da do nase sledece destinacije treba prevaliti oko 70-ak km.Vreme je danas oblacno,maglovito,vrlo hladno uz slabo provejavanje snega ali daleko od toga da nas omete.Posle 45min voznje stizemo na nase odrediste – Breckenridge.A zasto smo ovde kada staze sigurno nisu bolje nego u Vail-u i Beaver-u? Ovde smo cisto da se zapljunemo jer upravo u Breckenridgu se nalazi najvisa tacka na koju izlaze zicare u CELOJ SEVERNOJ AMERICI – 3914metara.Odmah po dolasku usledio je hladan tus – zica ne radi zbog lose vidljivosti.Skijamo malo tek reda radi onako razocarani i razmisljamo sta dalje.Vreme je ocajno sneg pocinje da pojacava a i vetar sa njime I u tom ocaju odjedamput ugledasmo vrh po prvi put (do tada je bio u magli).Sedamo na jednu od nizih zica gde nam se pridruzuju dva momka iz sluzbe spasavanje koji nas informisu da su upravo otvorili vrh jer je vidljivost bolja.Joy joy happy happy.Penjemo se dalje sporim trosedom i vec smo dobrano promrzli.Po izlasku sa zice jedan od clanova ekspedicije odustaje jer hladnoca postaje neizdrziva a tek predstoji uspon poslednjom zicom.Sva sreca pred sam pocetak zice koja vodi na vrh postoji Warming Hut – mala kuca koja ima jednu jedinu funkciju a to je da se ljudi ugreju.Ostavljamo promrzlog clana na sigurnom nastavljamo dalje.Sva sreca pa brzi cetvorosed vozi na vrh inace bi bilo kriticno.Posle nepunih 5 min stigosmo na krov severne amerike (bar sto se vertikalnog transporta tice) kratko slikanje pored znaka i brz spust dole sobzirom da se magla opet navukla a nema nikakvog drveca niti bilo cega drugog sto bi moglo da posluzi za orjenting.Nakon spusta ulazimo da se ugrejmo u vec pomenutu kucicu i posle sumiranja utisaka i krace debate odlucujemo da zavrsimo za danas jer je skijanje preraslo u mucenje.Predsotji nam dug spust do kola i nekih 850m visinske razlike da savladamo.Vreme je sve hladnije a meraci pored zicara su vec uveliko u negativnom fahrenheit-u (inace za one koji ne znaju 32F = 0 Celzijusa).Posle 20-ak minuta spustanja stigosmo u podnozje i polako se spremamo i krecemo nazad.Sto se samog skijalista tice nismo ga obisli u potpunosti jer za to treba svakako ceo dan sobzirom da raspolaze sa nekih 200km staza koje su podeljene na cetri brda medjusobno povezana.Rasprostire se na visinama od 2920-3914m a ospluzuje ga 30 zicara.Sezona je od pocetka novembra do kraja aprila.