Kroz mećavu do vrha Prokletija

[wlad]

JOŠ JEDAN USPJEH KOLAŠINSKIH PLANINARA I NJIHOVIH PRIJATELJA

Kroz mećavu do vrha Prokletija

POBJEDA, CRNA GORA
SEPTEMBER 16, 2009

U pohodu učestvovala 83 planinara iz Podgorice, Čačka, Vranja, Beograda, Novog Sada, Plava i Kolašina

Kolašin, 15.septembra - Upornost, volja, spretnost i entuzijazam planinara potvrđeni su proteklog vikenda novim potpisanim planinarskim knjižicama na vrhu Prokletija. U organizaciji planinarskog društva " Bjelasica" iz Kolašina organizovano je osvajanje najvećeg vrha Prokletija na visini od 2.534 metra. Kako nam je rekao Darko Medenica, predsjednik Planinarskog društva "Bjelasica", ovo je bio jedan od najmasovnijih planinarskih pohoda, jer su u njemu učestvovala 83 planinara iz Podgorice, Novog Sada, Beograda, Čačka,Vranja i Plava.

- Osvajanje najviše kote na Prokletijama je pratilo veliko nevrijeme, gotovo nezabilježeno u još uvijek ljetnjem periodu, priča Darko Medenica.- Kada smo bili blizu vrha, počeo je da pada snijeg, a pratila ga je mećava. Jednom smo morali da legnemo na zemlju, kako bi izdržali nalete ljetnje planinske mećave. Bilo je to najuzbudljivije i najneizvjesnije ljetnje osvajanje neke planine, a puno nam je pomogao Enko Drešković,član planinarskog kluba iz Plava.Kada u septembru preko snijega i kroz mećavu osvojite planinu, onda je to posebna vrsta zadovoljstva. Naš cilj je da prije zime osvojimo što više vrhova, a osvajanje Prokletija je pokazalo da smo vješti i po snijegu i mećavi. Ovo osvajanje Prokletija biće zapamćeno i po tome što je na vrhu planine planinarska knjižica uručena Ivani Peković, izvršnoj direktorici Nju Ski-centra "Kolašin 1450". Ona je na taj način učlanjena u planinarski klub "Bjelasica" i najavila da će i planinarenje postati dio kvalitetne i originalne turističke ponude Kolašina, kazao je Medenica.

[trendo]

12.09. Osvoio sam vrh na planini koja nije tako daleko od Prokletije. Naime radi se od vrhu Golem Turcin - poznatii kao Titov Vrv (2747 metara) na Sar Planini. Vreme je bilo 'nevreme' i mogu potvrditi da ta grupa koja se popela na vrhu Prokletija 12-13.09. (pretpostavljam za vreme vikenda) uradila je pravi pothvat za divljenje.

[barrcode]

da ovom prilikom izrazim čuđenje time što se samo 0.5% (ni toliko) srpskih skijaša bavi planinarenjem.
taj procenat je u ita, fra, aut barem 40%.

[Stit]

Zanimljiv članak, sniježna sezona u Dinaridima je započela, a gdje bi drugo, nego na Prokletijama, najvišoj dinarskoj planini. U nadi da će zima biti bolja (hladnija i snjegovitija) nego prethodne dvije, samo da dam jedan ispravak netačnog navoda. Neimenovani vrh od 2534m koji se pominje u tekstu nikako ne može biti ''najveći'' (pod ovim se valjda misli najviši) na Prokletijama. Ovdje se vjerovatno radi o vrhu Zla Kolata, koji je zaista visok 2534m i najviši je u Crnoj Gori. U njegovoj blizini (taj dio Prokletija se naziva Bjelič) su i Dobra Kolata (2528m) - drugi i Maja Rosit (2525m) - treći najviši vrh u Crnoj Gori (čuveni Bobotov kuk na Durmitoru sa 2523m je tek četvrti). Inače u samim Prokletijama ima desetak vrhova koji visinom nadmašuju Zlu Kolatu, i uglavnom se nalaze u Albaniji, par njih u Metohiji. Najviši su Maja Jezerce (2694m) i Đeravica (2656m). Evo spiska 10 najviših vrhova sa Wikipedije:

Maja Jezercë (2,694 m)
Đeravica (2,656 m)
Maja Grykat e Hapëta (2,625 m)
Maja Radohimës (2,570 m)
Maja e Popljuces (2,569 m)
Maja Briaset (2,567 m)
Maja Hekurave (2,561 m)
Maja Shnikut (2,554 m}
Maja Tat (2,543 m)
Maja Gusanit (2,539 m)

Nego, ovo i nije toliko bitno, ljetos sam malo planinario po Prokletijama i stvarno za skijanje ima nevjerovatnog potencijala. Osim ovih surovih, strmih, kamenitih vrhova ima dosta i travnatih površina ponegdje čak i do 2500m, idealnih za skijanje. Pošto su Prokletije i vrlo snjegovite planine, ski sezona bi bila duga, u najvišim zonama bi se bez problema skijalo i u maju. Da ne bih stavljao svoje ljetnje, zelene slike pozajmljujem nekoliko fotki sa sajta PD Prokletije iz Plava, od ove posljednje zime. Prvo vrh Popadija-Talijanka (2057m), januar 2009:

http://www.psd-prokletije.org/pd_prokletije/1/2009-01-17%20Popadija/source/image/talija~1.jpg

Dobra Kolata, mart 2009, snijeg višemetarski:

http://www.psd-prokletije.org/pd_prokletije/1/2009-03-1_zla-kolata/source/image/06sjev~1.jpg

http://www.psd-prokletije.org/pd_prokletije/1/2009-03-1_zla-kolata/source/image/04izla~1.jpg

Zla Kolata:

http://www.psd-prokletije.org/pd_prokletije/1/2009-03-1_zla-kolata/source/image/10zlak~1.jpg

http://www.psd-prokletije.org/pd_prokletije/1/2009-03-1_zla-kolata/source/image/11zlak~1.jpg

[Stit]

Evo još malo fotki, ponavljam pozajmljenih sa sajta PD Prokletije iz Plava. Ove su od 16.aprila 2009.

Maja Rops (2501m):

http://www.psd-prokletije.org/pd_prokletije/1/2009-04-16_bogdash/source/image/07maja~1.jpg

Pčelin krš (2372m):

http://www.psd-prokletije.org/pd_prokletije/1/2009-04-16_bogdash/source/image/32pcel~1.jpg

Još nekoliko od 26.04.2009. Većina dinarskih planina više nije imala snijega, a na Prokletijama koliko hoćeš! Slike su sa uspona na Tromeđu (2366m):

http://www.psd-prokletije.org/pd_prokletije/1/2009-04-26_tromedja/source/image/18nije~1.jpg

http://www.psd-prokletije.org/pd_prokletije/1/2009-04-26_tromedja/source/image/21haso~1.jpg

http://www.psd-prokletije.org/pd_prokletije/1/2009-04-26_tromedja/source/image/14sg10~1.jpg

[oggy]

Ja vec par godina imam zelju da se penjem bas na Prokletije, ali nikako da se poklopi... ali iduce 100%! :)

[wlad]

Valjda je tako pošto je članak iz CG novina, pa su mislili na najviši vrh Prokletija u CG... Kada sam postovao članak potražio sam kako se zove vrh:

http://en.wikipedia.org/wiki/Zla_Kolata

Ne sećam se na kom sajtu pl. društva u CG je ranije bio spisak svih vrhova u CG, ali ga je bilo, i bilo je lepo pošto su stajala "naša" imena vrhova. Pošto su ti najveći vrhovi uglavnom na granici CG-AL onda su "dvoimeni" vrhovi, ali lepo bi bilo kada bi se očuvala i "naša" imena, barem u našoj literaturi...

Prošlog leta sam malo planinario na Prokletijama, Plavski deo - oko Hridskog jezera i vidi se tu veliki potencijal, ali bogami i velika divljina. Bio sam i na drugim CG planinama, ali mi se čini da je Prokletija (Prokletinja ;)) najdivlja - pogotovo kada se zađe malo dublje - surovo ;).

[Stit]

Ne sećam se na kom sajtu pl. društva u CG je ranije bio spisak svih vrhova u CG, ali ga je bilo, i bilo je lepo pošto su stajala "naša" imena vrhova. Pošto su ti najveći vrhovi uglavnom na granici CG-AL onda su "dvoimeni" vrhovi, ali lepo bi bilo kada bi se očuvala i "naša" imena, barem u našoj literaturi...

Slažem se sa ovim Wlad, nažalost po onoj narodnoj ''čije stado, toga i planina'', naši nazivi već polako nestaju. Od ovih deset najviših vrhova u Prokletijama, osim Đeravice, Maja Gusanit (2539m) je, u stvari Gusan, i to je vrh na granici Metohije i Albanije, od ovih ostalih znam jedino da je Maja e Popljuces u stvari Pop Lukin vrh, i naravno Maja Jezerce je Jezerski vrh (dobio ime po dolini od sedam jezera u njegovom podnožju), zapravo se i iz albanskih naziva ovih vrhova vidi da su slovenskog porijekla. Za ostale nemam pojma!


Prošlog leta sam malo planinario na Prokletijama, Plavski deo - oko Hridskog jezera i vidi se tu veliki potencijal, ali bogami i velika divljina. Bio sam i na drugim CG planinama, ali mi se čiti da su Prokletije (Prokletinja ) najdivlje - pogotovo kada se zađe malo dublje - surovo

Taj dio oko Hridskog jezera je praktično najpitomiji. Okolne planine, Bogićevica, Tromeđa, Hridski krši, Pasji vrh, Maja Rops imaju dosta travnih površina, baš lijepih za skijanje, dok su Bjelič, Karanfili i dublje u Albaniju presurovi i prekameniti, s velikom opasnošću od lavina i sl. Kad već pominješ Hridsko jezero, evo par mojih ljetošnjih fotki:

http://img10.imageshack.us/img10/3721/ljeto2009009.jpg

http://img10.imageshack.us/img10/4374/ljeto2009084.jpg

Kontrast travnatih padina Volušnice i kamenitih Karanfila:

http://img27.imageshack.us/img27/7812/ljeto2009prvidio291.jpg

Karanfili (2490m):

http://img2.imageshack.us/img2/9928/ljeto2009prvidio294.jpg

Pogled sa Sjevernog vrha Karanfila (2460m), ka strašnim kamenitim vrhovima, sa najvišim Jezerskim vrhom u pozadini:

http://img245.imageshack.us/img245/8727/ljeto2009prvidio414.jpg

[JoeBananna]

Prokletije su gotovo jedini kutak koji je ostao divlji. Sebicno se nadam da jos neko duze vreme nikom nece poci od ruke da tamo pravi skijaliste i da ce ovako ostati.

Lepo je sto planinari iz Plava uzivaju u usponima u svojoj okoline i ne umanjujem njihova dostitgnuca. Problem su novinari koji samo lupetaju i traze u svemu senzacionalizam. Nije dovoljno sto je ljude zadesio sneg, nego mora da se izmisli i neko "naj", najveci, najvisi, najdeblji, najstrmiji vrh.. inace ce to mesto u novinama da se ustupi vesti kako je nasa poznata estradna um(j)etnica upravo kupila "naj"skuplje cipele..

Najsmesniji mi je taj izraz koji novinari koriste da neko "osvoji" vrh. Od koga su ga osvojili? Da se planina branila? Planine se osvajaju samo u novinarskim pricama.
Pravi planinari/penjaci sa postovanjem cekaju pravi trenutak da im planina dozvoli
da se popnu.

[wlad]

Da, upravo tako Stit, taj deo gde sam ja bio je i najpitomiji deo - Plavski deo - ali se vidi onaj "kamenjar" iza ;) - deo kod Gusinja je deo koji planinari više vole :). I naravno veći deo se nalazi u Albaniji. Po onome na wikipediji ovaj najviši vrh u CG je tek na 16 mestu na Prokletijama..

Moram da priznam da više volim planine koje su visoke, ali pitome u smislu livada/šuma - od "kamenjara".

[Highlander]

Čitam nešto ovu prepisku i nisam imao namjeru da se uključim ali moram samo da zahvalim Stitu na predivnim slikama vrha Karanfil koje je okačio...nemam riječi....božanstveno....zavidim mu što je imao priliku da sve to vidi i golim okom i u tome uživa....a hvala što je podijelio sa nama.....
P.S. inače u razgovoru sa nekim palninarima, došao sam do info da je najteži vrh za popet upravo Karanfil...ili je to bio Maja Kovac....zaboravio sam? :sm022:

[Stit]

Planinarski uspon na najviši vrh Prokletija i cijelih Dinarida Maja Jezerce (2694m) od 14.03.2010. dvojica bordera su iskoristila za prvi spust po ovim netaknutim i duboko zasniježenim prokletijskim padinama. Dio članka iz današnjih ''Vijesti'':


Na Maju jezerce četvrti put
TRADICIONALNI USPON PLANINARA NA PROKLETIJE
Plav - Četvrti tradicionalni uspon na najviši vrh Prokletija i Albanije, Maja jezerce, koji se nalazi na 2.694 metara nadmorske visine, održan je i ove godine.
U pohodu na Maju učestvovalo je 67 planinara iz klubova iz Srbije, Crne Gore, BiH i sa Kosova, a do vrha je stiglo 30.
Vodič planinara Milan Lončar, član PD “Pobeda” iz Beograda, istakao je da je vrh savladan uprkos lošim vremenskim prilikama, jer je “visina sniježnog pokrivača ove godine bila najveća”.
„Tura je trajala 18 sati. Krenuli smo u dva sata poslije ponoći, a na vrh stigli oko dva popodne. Povratak je trajao oko šest časova. Vrijeme nam nije bilo naklonjeno, dva dana padao je snijeg koji je predstavljao opasnost od lavine. U blizini karaule snijeg je dostigao visinu od dva metra, dok ga na vrhu ima od četiri do pet metara”, ispričao je Lončar.
On je kazao da je pohod bio naporan, ali je dobrodošao planinarima koji se pripremaju za ekspediciju na Himalaje i Akonkagvu.
“Na sat-dva do vrha, na oko 2.400 metara, jedan planinar je, zbog umora, iscrpljenosti i promrzlina, morao da se vrati do karaule. U tome mu je pomoglo nekoliko planinara koji su se vratili sa njim, a posebno član gorske službe spasa“, kazao je Lončar.
Ipak, planinari kažu da nije bilo bordera ne bi ni stigli na vrh, jer su im puno pomogli prilikom uspona, tako što su im probijali put, dok su se Aleksandar Svorcan i Miroslav Baletić iz Novog Sada spustili borderima od vrha Maje do jezera.
„Bilo je fenomenalno. Snijeg je bio predubok i na strmijim djelovima bord nam je puno pomogao jer služi kao oslonac i lakše je prtiti. Samo dio kroz šumu smo pješačili 30 minuta i nastavili do karaule u Zastanu. Sa vrha može da se stigne za sat vremena. Oko 90 odsto staze može da se vozi. Nijesam bio na ljepšem mjestu. Liči na Durmitor, ali je surovije“, kazao je Svorcan iz BiH.
Početak planinarskih pohoda i aktivnosti počeo je u okviru projekta prekogranične saradnje „Balkanski park mira“, a nastavljen je projektom „Prokletije bez granica“, u organizaciji PSK „Hrid“ iz Plava, kao vid prekogranične saradnje koji je direktno vezan za planinarske pohode. U okviru projekta svake godine se organizuju planinarski pohodi na tri najveća vrha Prokletija u Albaniji, na Kosovu i Crnoj Gori.


Mogu misliti kako su ljudi uživali! :sm011: Inače ove doline i strane u podnožju Maja Jezerca drže kompaktan snijeg skoro do sredine ljeta. Nađoh i nekoliko fotografija s ovog uspona autora Gorana Stamenkovića:

http://photos-d.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash1/hs486.ash1/26570_1409287516767_1369852250_1175833_6863679_n.j pg

http://photos-a.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc3/hs506.snc3/26570_1409287556768_1369852250_1175834_7887913_n.j pg

http://photos-d.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc3/hs486.snc3/26570_1409287756773_1369852250_1175838_4051530_n.j pg

http://photos-h.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash1/hs486.ash1/26570_1409287996779_1369852250_1175844_3264335_n.j pg

[oggy]

Uh, fenomenalno izgleda. Uzgred, zar nije Korab (Sara) najveci vrh u Albaniji?

[Stit]

Korab zaista jeste najviša planina Albanije, kao i Makedonije sa najvišim vrhom od 2764m (negdje se pominje i visina od 2753m). Korab, međutim pripada Šarsko-pindskom planinskom sistemu, a ne Dinaridima. Maja Jezerce je najviši vrh Dinarskog planinskog sistema, kao što sam već i naveo, tako da smo obojica u pravu. :ok:

[ehtelion]

ako mi je jasno kako je bilo lakse prtiti sa boardovima uzbrdo?! ili sam nesto pogresno shvatio

[trendo]

Planina Korab jeste najvisa planina Makedonije, koja jednim dobrim delom se nalazi i u teritoriju Albanije ali jednim malim delom i Kosova.
Najvisi vrh planine Korab je Golem Korab sa 2764m (a ima i vrh Mali Korab i oba su u teritoriju Mak), a spominje se i visina od 2824m (tacnije izmerena na satelitskom snimanju 1999g. , ali na zalost drzava Makedonija nije to dosad ozvanicila, i to nije jedina planina koja je 'porasla' odnosno to je slucaj sa skoro sve planine u zapadne Makedonije)
Naravno da se vidi iz ovog da Korab nema nikakve veze sa Sar planinom osim da po onom sta sam ja ucio u skoli da sve planine u zapadnu Makedoniju pripadaju dinarskom sistemu.
Slika dole je slikana sa najviseg vrha Sar planine Titov Vrv (do 1953 Golem Turcin) 2747m (naravno i on je dobio koi metar, nazalost ne snam tacno koliko) 14.03.2010.g.

[Stit]

ako mi je jasno kako je bilo lakse prtiti sa boardovima uzbrdo?! ili sam nesto pogresno shvatio

Nemam pojma, genijalne stvari se otkrivaju slučajno, možda je ovo jedna od njih. :confused: Lično nijesam probao... :sm021:




Naravno da se vidi iz ovog da Korab nema nikakve veze sa Sar planinom osim da po onom sta sam ja ucio u skoli da sve planine u zapadnu Makedoniju pripadaju dinarskom sistemu.


'Ajde za istorije, to je razumljivo, ali izgleda da nam više ni geografije nijesu iste! :kez:
Najbolji opis Dinarida na netu je: ovdje (http://www.summitpost.org/area/range/155326/dinaric-alps.html), lijepo su navedene granice ovog prostranog planinskog sistema. Korab, kao ni ostale planine Zapadne Makedonije (Dešat, Stogovo, Jablanica) nijesu unutar ovih granica. Ali, to je manje bitno...važno je da sve ove prelijepe planine postoje i da mi njihovi zaljubljenici imamo u čemu da uživamo...:dziveli:

[trendo]

Ali, to je manje bitno...važno je da sve ove prelijepe planine postoje i da mi njihovi zaljubljenici imamo u čemu da uživamo...:dziveli:
:ok::dziveli:
p.s. u prethodnom postu sam zaboravio da napisem da vrhovi planine koi se naziru iznad oblaka (na slici) su vrhovi Koraba

[milos_pg_91]

Lavine zamalo kobne

Plavski i gusinjski planinari preživeli su prije nekoliko dana pravi pakao u susretima sa lavinama, penjući se na Maju e Rosit, jedan od vrhova Prokletija, koji se nalazi na samoj crnogorsko-albanskoj međi, pišu Večernje novosti.

''Apelujem na sve kolege i zaljubljenike u planine, koji ovih dana planiraju odlazak u tu divlju ljepotu, da dodatno budu oprezni jer zbog visokih temperatura prijete lavine'', kazao je alpinista i vodič mnogobrojnih planinarskih ekspedicija Ahmet - Ašo Reković iz Gusinja.

On je prije nekoliko dana sa kolegama PSD ''Prokletije'' iz Plava, imao nekoliko bliskih susreta sa lavinama i samo zahvaljujući prisebnosti i pukoj sreći sve je prošlo bez žrtava.

''Zbog toplog vremena pojavile su se lavine, tako da je, gore u Prokletijama, jedna 'udarila' u Zuvda Bajraktarevića i Ramiza Redžematovića i ponijela ih nekih 150 metara. Potom je uslijedilo još desetak jakih lavina uz zaglušujuću huku, ali smo njih posmatrali sa pristojne udaljenosti'', ispričao je Reković.

Ekspedicija je, ipak, uspjela da se domogne vrha Maja e Rosit, koji je sa 2.525 metara treći po visini u Crnoj Gori.


Izvor: http://cdm.me/index.php?group=22&news=114291