Bata Bane
15.01.2007, 01:44
Evropski skijaški centri zatečeni prolećem usred januara
Subota, Januar 13, 2007 14:18 -- Evropski skijaški centri su zatečeni prolećem usred januara. Na švajcarskim, francuskim i austrijskim Alpima se skijaši, umesto aktivnog odmora na skijaškim terenima - izležavaju i sunčaju. U većini evropskih država temperature su za do sedam stepeni Celzujusa više od uobičajenih za ovo doba godine. I u hladnim delovima Rusije već triput od početka godine su zabeležene rekordno visoke temperature za januar - iznad nule.
Za takvu situaciju stručnjaci krive - globalno otopljavanje. Evropska komisija je ponovo istakla da zemlje Evropske unije, a i ostatak Evrope, treba da smanje emisiju gasova koji izazivaju efekat 'staklene bašte' za bar 20 odsto u periodu do 2020. godine kako bi se ublažile klimatske promene i sprečile katastrofalne razmere. Globalno zagrevanje bi moglo da u narednih 10 godina dovede do smanjenja broja skijaških centara u celoj Evropi, a naročito u nižim oblastima, saoštila je nedavno Organizacija za privrednu saradnju i razvoj [OECD].
'Od evropskih zemalja, koje smo proučavali, najrizičnija situacija je u Nemačkoj', piše u izveštaju OECD, s napomenom da za njom slede Austrija, Italija, Francuska i Švajcarska, prenele su agencije. U Nemačkoj je temperatu za sedam stepeni Celzijusa višia od uobičajene za zimsko doba, a banke u Švajcarskoj su počele da odbijaju kreditiranje građana za kupovinu zimske opreme za oblasti koje se nalaze na nadmorskoj visini manjoj od 1.500 metara. Prema rečima jednog klimatologa, skijaški centri u Alpima doživljavaju najtoplije vreme u poslednjih 1.300 godina.
Neki naučnici smatraju da je reč o prirodnom fenomenu, dok drugi sumnjaju da je ova situacija tesno povezana sa emisijom gasova izazivačima efekta 'staklene bašte', koji se oslobađaju pri spaljivanju fosilnih goriva. OECD je uradio prvu sistematičnu studiju ove vrste, sprovedenu širom oblasti oko Alpa, pri čemu je obuhvaćeno 666 centara.
U oko 90 odsto od 666 centara ima dovoljno snežnog pokrivača za jedan određen period svake godine, što je iznosi 100 dana i više 'raja' za skijaše. Međutim, situacija iz godine i godinu se menja. Porast temperature za samo jedan stepen doveo bi da se u periodu između 2020. i 2025. godine broj skijaških centara sa dovoljno snega smanji na 500.
Porast temerature za dva stepena bi do 2050. godine smanjio broj tih centara na 400, dok bi porast od četiri stepena, što se očekuje krajem veka, sveo broj skijaških centara na samo 200.
Alpski turizam je glavni 'prikljupač' prihoda u privredi zemalja oko Alpa, podvlači se u izveštaju OECD-a uz naglasak da ima oko 160 miliona 'skijaških dana' godišnje u Francuskoj, Austriji, Švajcarskoj i Nemačkoj i da to koristi oko 60 do 80 miliona turista. Zime bez snega postaju sve češće, a turističke organizacije pred turistima ne može da da 'opravda' veštački snežni pokrivač na skijaškim terenima. Pravljenje veštačkog snega je opasno po životnu sredinu, a i pokazalo se beznadežnim pri određenim temperaturama. Ne pomažu ni zaštitini pokrivači, ističu stručnjaci. 'Plastični pokrivač može da zaštiti glečere, ali ih neće u potpunosti sačuvati ukoliko se nastavi globalno zagrevanje planete', naglašeno je u izveštaju OECD-a.
Izvor RTS
Subota, Januar 13, 2007 14:18 -- Evropski skijaški centri su zatečeni prolećem usred januara. Na švajcarskim, francuskim i austrijskim Alpima se skijaši, umesto aktivnog odmora na skijaškim terenima - izležavaju i sunčaju. U većini evropskih država temperature su za do sedam stepeni Celzujusa više od uobičajenih za ovo doba godine. I u hladnim delovima Rusije već triput od početka godine su zabeležene rekordno visoke temperature za januar - iznad nule.
Za takvu situaciju stručnjaci krive - globalno otopljavanje. Evropska komisija je ponovo istakla da zemlje Evropske unije, a i ostatak Evrope, treba da smanje emisiju gasova koji izazivaju efekat 'staklene bašte' za bar 20 odsto u periodu do 2020. godine kako bi se ublažile klimatske promene i sprečile katastrofalne razmere. Globalno zagrevanje bi moglo da u narednih 10 godina dovede do smanjenja broja skijaških centara u celoj Evropi, a naročito u nižim oblastima, saoštila je nedavno Organizacija za privrednu saradnju i razvoj [OECD].
'Od evropskih zemalja, koje smo proučavali, najrizičnija situacija je u Nemačkoj', piše u izveštaju OECD, s napomenom da za njom slede Austrija, Italija, Francuska i Švajcarska, prenele su agencije. U Nemačkoj je temperatu za sedam stepeni Celzijusa višia od uobičajene za zimsko doba, a banke u Švajcarskoj su počele da odbijaju kreditiranje građana za kupovinu zimske opreme za oblasti koje se nalaze na nadmorskoj visini manjoj od 1.500 metara. Prema rečima jednog klimatologa, skijaški centri u Alpima doživljavaju najtoplije vreme u poslednjih 1.300 godina.
Neki naučnici smatraju da je reč o prirodnom fenomenu, dok drugi sumnjaju da je ova situacija tesno povezana sa emisijom gasova izazivačima efekta 'staklene bašte', koji se oslobađaju pri spaljivanju fosilnih goriva. OECD je uradio prvu sistematičnu studiju ove vrste, sprovedenu širom oblasti oko Alpa, pri čemu je obuhvaćeno 666 centara.
U oko 90 odsto od 666 centara ima dovoljno snežnog pokrivača za jedan određen period svake godine, što je iznosi 100 dana i više 'raja' za skijaše. Međutim, situacija iz godine i godinu se menja. Porast temperature za samo jedan stepen doveo bi da se u periodu između 2020. i 2025. godine broj skijaških centara sa dovoljno snega smanji na 500.
Porast temerature za dva stepena bi do 2050. godine smanjio broj tih centara na 400, dok bi porast od četiri stepena, što se očekuje krajem veka, sveo broj skijaških centara na samo 200.
Alpski turizam je glavni 'prikljupač' prihoda u privredi zemalja oko Alpa, podvlači se u izveštaju OECD-a uz naglasak da ima oko 160 miliona 'skijaških dana' godišnje u Francuskoj, Austriji, Švajcarskoj i Nemačkoj i da to koristi oko 60 do 80 miliona turista. Zime bez snega postaju sve češće, a turističke organizacije pred turistima ne može da da 'opravda' veštački snežni pokrivač na skijaškim terenima. Pravljenje veštačkog snega je opasno po životnu sredinu, a i pokazalo se beznadežnim pri određenim temperaturama. Ne pomažu ni zaštitini pokrivači, ističu stručnjaci. 'Plastični pokrivač može da zaštiti glečere, ali ih neće u potpunosti sačuvati ukoliko se nastavi globalno zagrevanje planete', naglašeno je u izveštaju OECD-a.
Izvor RTS