TEME
Supernovatravel 486x60 M1
Filiptravel2016Baner468x60

"Kučaj-Beljanica" novi nacionalni park u Srbiji

| 30.05.2017. | novosti.rs
Beljanicamapa2 640x389

Kategorije

Povezane strane

Kako pišu "Novosti", posle više od tri decenije, Srbija će dobiti novi nacionalni park! Planine Kučaj i Beljanica, uz Frušku goru, Đerdap, Taru, Kopaonik i Šar-planinu, biće šesto prirodno područje pod najvišim stepenom zaštite.

U "elitnom" društvu, ovi predeli netaknute prirode naći će se jer su najveći rezervoar pitke vode u Srbiji, imaju velike površine pod šumama u okviru kojih je nekoliko prašumskih rezervata, tri stroga prirodna rezervata, oko 150 speleoloških objekata, 12 spomenika prirode...

Zvanično proglašenje novog nacionalnog parka "Kučaj-Beljanica", kako "Novosti" saznaju, očekuje se naredne godine. Njegova severna "granica" je Beljanica, a južna Kučaj, pod čijim najvišim vrhom izvire Resava. Obuhvataće 50.000-60.000 hektara, najviše u opštini Despotovac, kao i u atarima Žagubice, Bora i Boljevca. U Zavodu za zaštitu prirode Srbije kažu da će biti svrstan u prvu kategoriju kao zaštićeno područje od međunarodnog i nacionalnog izuzetnog značaja.

- Mnogo je prirodnih vrednosti koje kučajsko-beljanički planinski masiv "kvalifikuju" da bude proglašen novim nacionalnim parkom u Srbiji - kaže Dragana Petraš, koordinator izrade studije zaštite "Nacionalni park Kučaj-Beljanica". - Ovo područje je, pre svega, najveći rezervoar pitke vode u Srbiji sa mnogobrojnim kraškim izvorima i vrelima. Osim toga, ima očuvane velike površine pod šumama. Bukove sastojine u okviru kojih je izdvojeno nekoliko prašumskih rezervata. Ujedno, Kučajske planine su najveći nenaseljeni prostor u Srbiji.

Dosad je na području budućeg nacionalnog parka, po rečima naše sagovornice, zaštićeno 12 spomenika prirode, tri stroga rezervata prirode - Vinatovača, klisura Resave i Busovača, kao i jedan predeo naročite prirodne lepote.

- Pećine i drugi speleološki objekti, njih 150, posebno su blago ovog kraja, a najpoznatije su Velika Atula i Radoševa i Zlotska pećina - priča Petraš. - Iz bogatog geonasleđa izdvajaju se Lazarev kanjon, čuvena prerast Samar, uvala Rečke i Busovata. U čitavom području rastu stare, reliktne biljne vrste kao što su tisa, grab, bršljan, jorgovan... Stanište je 755 takozvanih biljnih taksona, što je petina ukupne flore naše zemlje, a čak 45 je u Crvenoj knjizi flore Srbije. Tu raste i srpska ramonda, cvet feniks čijim se nošenjem na reveru u Srbiji obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

Planinska celina Kučaj-Beljanica, kaže naša sagovornica, dom je i za 23 odsto faune gmizavaca, 130 vrsta ptica i 70 odsto ukupne faune sisara. Među njima su i ris, vidra, mrki medved i vuk koji su na Crvenoj listi ugroženih kičmenjaka Srbije.

- Oblast novog nacionalnog parka, istovremeno je bogata i kulturno-istorijskim nasleđem, još od praistorije - naglašava Petraš. - U okolini Despotovca nađeni su najstariji ostaci ljudskih naseobina na ovim prostorima, a naselje u Zlotskoj pećini u kom su izrađivani nakit, alatke i oružje, postojalo je od četvrtog milenijuma pa do sedmog veka pre naše ere. Tu su i manastiri Manasija i Ravanica, ali i Senjski Rudnik, i Aleksandrov potkop, koji je nepokretno kulturno dobro od velikog značaja.

ČEKAJU 20 GODINA
PRVA obimna istraživanja područja Kučaj-Beljanica urađena su još 1949. godine - kaže Dragana Petraš. - Tada su u tom kraju, zaštićeni i proglašeni i prvi spomenici prirode - Velika Atula i Radoševa pećina. Potonja obimna, višegodišnja istraživanja stručnjaka našeg Zavoda potvrdila su da planinska celina Kučaj-Beljanica poseduje osobine nacionalnog parka. A, sama ideja da to i zvanično postane, "provlači" se dvadesetak godina.

SRPSKE PRAŠUME

PRAŠUME Vinatovača i Busovata su već strogo zaštićeni prirodni rezervati kučajsko-beljaničkog planinskog masiva - objašnjava naša sagovornica. - Poznati su po očuvanim, vrlo kvalitetnim bukovim šumama. Među njima ima mnogo stabala starijih od 200 godina, dok su neka stabla bukve pravi gorostasi - visoki po 46 metara i prečnika većeg od metra.
---------------------------------------------

- Skijalište "Beljanica" - Generalno rešenje - 2008.
Generalno rešenje je izdadio Fakultet za primenjenu ekologiju "Futura", a po narudžbini opštine Žagubica. Rukovodilac projekta je prof dr Jordan Aleksić sa dipl ing arh Slobodanom Mitrovićem. Detaljnije.... 

Komentari

Istorija

featureImg

Petar Popangelov

*Petar Popangelov* (Петър Попангелов) je prvi bugarski skijaš koji je dospeo u svetsku skijašku elitu. Rođen je 31. Januara 1959 u Samokovu,...

Istorija

featureImg

prof.dr. Rastko Čukić 1938 - 2001

     *Dugogodišnji predsednik Smučarskog saveza Srbije*      05. Februara 2001, tragično je nastradao prof.dr. Rastko Čukić, dugogodišnji predsednik Smučarskog saveza Srbije, redovnii profesor Beogradskog...

Istorija

featureImg

BIH skijanje 1974. - Tri nove sedežnice na Jahorini

O tome kako su se pripremili za novu sezonu 1974/1975., koja je već započela u smučarskim centrima BiH, govori predsednik Smučarskog saveza...

Istorija

featureImg

Henrik Angel, Norvežanin koji je donio prve skije u Crnu Goru

Prvi ski klub i škola skijanja na Balkanu su osnovani na padinama Lovćena u Crnoj Gori davne 1892. godine zahvaljujući norveškom kapetanu...

Istorija

featureImg

Olimpijska baklja ZOI Sarajevo 1984

Postoji decenijski običaj da iz Grčke pođe olimpijska baklja, da putuje svetom, zatim se donese u zemlju-domaćina Olimpijskih igara, a potom se...

Publikacije

featureImg

Snowboard - 2001

Naslov:  *Snowboard* Autor:  *Aleksandar Medenica* Izdavač:  lično A.Medenica,  Podgorica-Beograd Godina izdanja:  Januara 2001 Recenzija:  prof.dr. Dragoslav Jakonić Ilustracije:  Goran Šćekić Format:  120 x 180 mm Broj strana:...

Publikacije

featureImg

Skijaški skokovi - 1953

Naslov:  *Skijaški skokovi* Autor:  *Ivica Šafar* Izdavač:   Sportska stručna biblioteka - Saveza sportova Hrvatske Godina izdanja:   Zagreb, 1953 Format:  140 x 200  mm Broj strana:  96 Povez: ...

Oko skijanja

featureImg

Lavine - sneg ubija

0groman snežni talas tutnjao je niz planinu strahovitom brzinom. Progutao me je u sekundi i počeo sam da se prevrćem kao da...

Istorija

featureImg

Početci skijanja na Zlatiboru

    U periodu izmedu prvog i drugog svetskog rata Zlatibor postaje poznat i kao smucarski centar.     "Bez preterivanja moze se reci...

Ski Centri

featureImg

Divčibare - Pešačke staze

Pešačke staze na Divčibarama nisu previše zahtevne, kreću od centra Divčibara i duge su po nekoliko kilometara. Sve staze su označene planinarskim...