Subotnjom trkom skijašica u Soeldenu (24.10.2015.) započela je jubilarna pedeseta sezona svetskog skijaškog kupa kojeg su, sada već davne 1966. godine, osnovali skijaški entuzijasti predvođeni novinarom Sergeom Langom kao i skijaškim trenerima Honoreom Bonettom i Bobom Beattijem.

Prve trke održane su početkom januara 1967. godine u nemačkom Berchtesgadenu gde su muškarci vozili slalom i veleslalom, dok su žene svoje trke vozile takođe u Nemačkoj u Oberstaufenu. Čast da se upišu u istorijske knjige kao prvi pobednici trka imali su kod muškaraca Austrijanac Heinrich Messner u slalomu kao i Kanađanka Nancy Greene takođe u slalomskoj trci.

Osvajači prvog osnovačkog Svetskog kupa bili su velikani svetskog skijanja Jean-Claude Killy i već spomenuta Nancy Greene koji su taj uspeh ponovili i godinu dana kasnije nakon čega su oboje objavili svoje povlačenje iz skijanja.

U prvim sezonama trke Svetskog kupa obuhvatale su samo trke spusta, veleslaloma i slaloma što je trajalo do sezone 1974/75. kada se počinju voziti i trke kombinacije, a svoj današnji oblik koji uključuje i trke superveleslaloma oblikovan je od sezone 1982/83. kada je održana prva utrka u Val d'Iseru.

Današnji sistem bodovanja u kojem bodove dobija trideset najbolje plasiranih u trci je usvojen u sezoni 1991/92. i uz manju ispravku sezonu kasnije, ostao je na snazi sve do danas. Sve do tada sistem bodovanja se menjao svakih nekoliko godina i često ukupni pobednik Svetskog kupa nije bio skijaš koji je imao najviše bodova na svim trkama. Razlog za to je bio vrlo jednostavan pošto je u počecima sistem bodovanja bio takav da je vrednovao samo tri ili četiri najbolja rezultata u jednoj disciplini. To je posebno štetilo tada najboljem skijašu sveta, Ingemaru Stennmarku koji je, iako neprikosnoven u tehničkim disciplinama, bio često onemogućen u osvajanju velikog Globusa što je posebno došlo do izražaja nakon što je kombinacija postala deo bodovanja za veliki Globus. Uz sve to superveleslalom se u svojim početcima računao kao deo veleslalomskog bodovanja, a tek nekoliko godina kasnije je postao zasebna disciplina.

Rekordi:
Najviše velikih kristalnih globusa: Marc Girardelli 5 / Annemarie Moser-Proll 6
Najviše malih kristalnih globusa: Ingemar Stennmark 16 / Lindsey Vonn 15
Najviše pobeda u karijeri: Ingemar Stennmark 86 / Lindsey Vonn 67
Najviše pobeda u jednoj sezoni: Ingemar Stennmark, Hermann Maier 13 / Vreni Schneider 13
Najviše bodova u jednoj sezoni: Hermann Maier 2000 / Tina Maze 2441

    Izvor: hrsport.net   Domagoj Puš