Naši olimpijci u zimskim sportovima su daleko od svetskog vrha, što ne znači da Srbija ne može bolje. Igre u Sočiju nam nisu donele radost, ali su pokazale tačno gde nam je mesto u svetu zimskih sportova. Ono je nisko. Vrlo nisko.
Kada se ocenjuje učinak naših olimpijaca rasprava ne treba da se vodi o tome zašto su uopšte išli ili šta nam to treba... To može da dovede samo do pucanja ionako tankog leda na kojem se kao ekvilibristi održavaju fanatici koji zemlju bez prošlosti u zimskim sportovima pokušavaju da uključe u svet.
Da bi se nešto pravedno ocenilo, a samo od toga može da bude koristi, ne treba da poistovećujemo želje i mogućnosti. U ovom slučaju je razlika između njih ogromna.
Poslednje mesto, ubedljiv poraz, nedoraslost za velika dela nisu sramota. To je trnovit put kojim mora da ide onaj što počinje od nule. I ako neko neće ili ne može da uklanja to trnje, ne mora još i srču da baca.
Što je učinak naših na „beloj olimpijadi” takav kakav jeste to nije zbog njihove nezainteresovanosti. Oni su učinili sve što su mogli. Ali za uspeh ili, tačnije, za ispunjenje naših neosnovanih očekivanja treba mnogo zajedničke pameti, snage i sredstava.
Šta bismo dobili da, recimo, nismo imali nijednog jedinog predstavnika na XXII zimskim olimpijskim igrama? Ne bi se videlo koliko zaostajemo čak i za prosečnima u svetu?
Ako krijemo od sveta naše zimske sportove ništa nećemo da poboljšamo kod njih. Od toga što se nije „brukao” u Sočiju naš hokej, na primer, nema nikakvu vajdu.
Štaviše, nema veće bruke, nego kad neke zemlje nema na takmičenju kakve su olimpijske igre. To je plasman ispod poslednjeg mesta. Ona ne postoji.
Naši olimpijci u zimskim sportovima su daleko od svetskog vrha, što ne znači da Srbija ne može bolje. Čak i sa ovim istim sportistima.
Međutim, treba da se postave ciljevi, rokovi kada treba da budu ostvareni i da se znalački radi. Neki nagoveštaji da se ide u tom pravcu postoje i zato to treba da se ubrza i pojača, a ne da se dignu ruke.
Izvor: Politika, autor: Ivan Cvetković objavljeno: 24.02.2014.
