Ministarstvo sporta i omladine Republike Srbije proglasilo je biatlon sportom od nacionalnog značaja. Postoje mnogi biatlon klubovi i zaljubljenici u ovaj nordijski sport, međutim, nemamo Biatlon centar pa samim tim izostaje finansijska i stručna pomoć Međunarodne biatlon unije, Evropskog fonda za razvoj i Međunarodnog olimpijskog komiteta.

Prema zvaničnom izveštaju Međunarodnog olimpijskog komiteta, biatlon je po popularnosti zimskih sportova na trećem mestu, iza hokeja i umetničkog klizanja. Ravničarski biatlonac Miroslav Šegrt smatra da kod nas biatlon nije toliko popularan prevashodno zbog nepostojanja adekvatnog Biatlon centra, jer se sve svodi na improvizaciju „štapom i kanapom“ ili korišćenje biatlon centara u inostranstvu, što, sa druge strane, znatno uvećava troškove.

Za ravničarske biatlonce vrlo su važni centri na Palama, u Bugarskoj i Sloveniji. Naravno biatlon je uz modernu opremu postao sport za koji sneg više nije neophodan, a na Eurosportu može se pratiti preko cele zime i tokom dobrog dela leta. Sve češće se pojavljuju i naši takmičari, ali za sada, kako je to decenijama unazad definisala Milka Babović – “sa odličnim manjim uspehom”.

- Ako se nekim zimskim sportom može baviti u Vojvodini, onda su to nordijske discipline kao što su skijaško trčanje ili biatlon. Ukoliko bi se pokrenula inicijativa o izgradnji Biatlon centra na Fruškoj gori, otvorile bi se velike mogućnosti za finansijsku i stručnu  pomoć Međunarodne biatlon unije, Evropskog fonda za razvoj i Međunarodnog olimpijskog komiteta. Kao odličan primer može se proučiti nastanak sportskog centra “Pokljuka” u Sloveniji. Inače, prema Pravilniku Ministarstva sporta i omladine Republike Srbije biatlon je označen kao sport od nacionalnog značaja – kaže Šegrt.

Sportski klub „Biatlon Novi Sad” zvanično je osnovan 20. januara 2007. godine. Za sada je to, nažalost, jedini takav klub u Vojvodini. Osnivač ovog kluba upravo je naš sagovornik, koji je svojoj odličnoj bazi u streljarštvu dodao i veštinu skijaškog trčanja, što se kaže langlauf. Brzo je pronašao sledbenike u Zrenjaninu i Novom Sadu. Osim novosadskog, u Srbiji postoji još sedam biatlon klubova: „Zlatibor“ i „Denčik“ sa Zlatibora, „Sjenica“, „Revuša“ i „Jelenak“ iz Sjenice te „Policajac“ i „Lavina“ iz Beograda.

U Novom Sadu za trening na ski-rolerima koristimo asfaltirane biciklističke staze na Sunačanom keju i na Bulevaru Evrope, jer zadovoljavaju uslove bezbednosti i kvaliteta asfalta. Podloga je nova i tu nema rupa i pukotina. Za trening na usponima i padinama idemo na lokacije prema Popovici, Glavici, Zmajevcu, Grgetegu... Gađanje vežbamo na strelištu Spensa, a iskusniji takmičari idu i na strelište MK kod Kaćkog mosta – za VM kaže Miroslav Šegrt, licencirani biatlon trener i član predsedništva Biatlon saveza Srbije, šampion Srbije u streljarštvu. Sa reprezentacijom i Biatlon savezom Srbije radi od 2008. godine i od tada naši reprezentativci ostvaruju sve bolje rezultate. U poslednjoj trci Međunarodne biatlon unije održanoj u Estersundu (Švedska), krajem novembra, reprezentacija Srbije imala je tri učesnika. Predstavljali su nas Damir Ristić, Milanko Petrović i Edin Hodžić, koji su redom zauzeli 53, 70. i 84. mesto u konkurenciji 120 takmičara.

Osnovna oprema za biatlon ista je kao i za skijaško trčanje, ali biatlonac nosi i pušku. Dakle, skije za skijaško trčanje (skejt stil), štapovi i cipele. Alternativa kada nema snega jesu ski-roleri koji se koriste na asfaltu ili betonu, cipele i štapovi isti su kao i za skije. Cene opreme u krugu polovno/novo/funkcionalno: ski-roleri sa vezom od 150 do 300 evra, štapovi od 20 do 200 evra, cipele koštaju od 20 do 250 a skije sa vezovima od 30 do 250 evra. Naravno, puška i meta su najskuplje, cena puške varira od 1.000 do 2.500 evra, dok je cena mete između 250 i 650 evra. Na kraju krajeva, naš biatlonac mora nešto da obuče - kombinezon, rukavice i kapa mogu se nabaviti po ceni od 50 do 250 evra.

Samo na prvi pogled biatlon na ovim prostorima deluje kao neka inovacija, međutim, u Vojvodini su se do 1990. godine održavala takmičenja u biatlonu. Iako trenutno ne postoje uslovi za organizaciju takmičenja u pokrajini, Šegrt ne odustaje od nordijske perspektive Fruške gore. Kao stručnjak tvrdi da postoji adekvatna lokacija na Andrevlju. Mesto nekadašnjeg strelišta u potpunosti zadovoljava kriterijume u pogledu geografske lokacije i orijentacije u prostoru. Za sada imamo samo to što nam je priroda dala. Ono što nam nedostaje jesu ozbiljan projekat i znatna ulaganja iz više fondova, a za početak neophodna je podrška lokalne i regionalne uprave, kao i prepoznavanje ekonomskog potencijala jednog takvog centra.

- Sve dok postoji entuzijazam, postojaće i jasna pozitivna perspektiva da se jednog dana održavaju i međunarodna takmičenja u letnjem i zimskom biatlonu na Fruškoj gori, kao i da se u dogledno vreme osnuje još nekoliko nordijskih biatlon klubova u pokrajini te Savez nordijskih sportova Vojvodine. Ovo je težak sport, pa ostaju samo najuporniji, ali dijamant nastaje u najtežim uslovima – uz ozbiljnost, ravnoj onoj na vatrenoj liniji, u ime ravničarski biatlonaca tvrdi Miroslav Šegrt.

    
     Izvor: Vojvođanski magazin
     Napisao Text: Srđan Janjušević, Foto: Srđan Đurić