Utisci i Reportaže

Uprkos poteškoćama, isplaćuju se i ulaganja u takozvane male skijaške centre. Dok je većina prezadovoljna i planira nove investicije, fijasko samo na Zlataru. Presek stanja u malim skijalištima srbije tokom zime 2012: Zlatibor, Golija, Divčibare, Goč, Stara Planina, Zlatar, Iver.

Treba napomenuti da postoje još neka skijalista koja ovde nisu pomenuta, a u koima postoje veći skli liftovi tipa tanjir ili sidro: Kraljevica - Zaječar, Crno vrh - Bor, Rajkovo - Majdanpek, Vidlič - Pirot, Besna Kobila - Vranje, Bojanine vode- Niš, Nagramak - Tara, ...

Srbija može da se pohvali brojnim sportskim uspesima. Od početka godine nizale su se pobede rukometaša, vaterpolista, tenisera… ali u svakom od nas postoji jedna posebna pasija -- prema skijanju.

Kopaonik je gotovo svima bio sinonim za skijanje u Srbiji. Iako najveći ski centar, tada i jedini, vapio je za pomoć. Žičare skoro dotrajale, staze ne tako dobro pripremljene… A onda se vreme promenilo. Sa dobrim idejama i voljom da se Srbija vrati u turističku ponudu Evrope, ubrzano se radilo da ski centar Kopaonik stane rame uz rame sa evropskim skijalištima.

Ako ste ludi za skijanjem kao mi, ništa vam novo nećemo otkriti ako kažemo da se na Babinom Zubu trenutno užurbano radi na pripremi novih smeštajnih kapaciteta, staza i žičara, za sezonu 2011/2012. Sa uverenjem da ćemo tamo zateći uobičajenu sliku na srpskim gradilištima (sa nijansama finansijske krize), skoknuli smo do Zuba, spremni da se tamo takmičimo u sarkazmu.

However, ono što se danas tamo vidi, ostavlja bez teksta.

Oko hotela na Jabučkom ravništu, danas možete da vidite stotinak radnika, tone istovarene opreme i materijala, kamione, šlepere, građevinske mašine od kojih nijedna ne stoji.

Srbija nije zemlja u kojoj ima skijališta. Nema ni visokih planina na kojima bi bilo moguće graditi i razvijati skijališta. Tim pre što nestabilne vremenske prilike i zadnje godine u kojima nije bilo snega još više smanjuju srpski potencijal za skijanje. Zato je bilo kakvo skijalište u Srbiji svojevrsna senzacija. Stoga nismo oklevali kada smo dobili poziv od prijatelja Miše Pavlovića da odemo na ski vikend na Staru planinu, na Babin zub. Tim pre što o tom delu Istočne Srbije nismo znali ništa, a osim Felix Romuliane, Grze, Zaječara i planine Rtanj, nismo išli dalje, ni više. Zanimalo nas je da vidimo taj medijski propraćen projekat skijališta na Staroj planini, projekat koji može po mišljenju Evropljana da prodje samo u Srbiji i nigde više. Zašto to misle? Stoga što se savremena skijališta ne grade više ispod 2000 do 25000 metara nadmorske visine, kako bi njihova sezona što duže trajala, ne bi li bila rentabilna. To što Babin zub stigne samo do 1600 metara nije predstavljalo prepreku u razmišljanju za naše političare zaljubljenike u lokalno skijanje. Nadam se da će biti u pravu i da to neće biti samo jedan u nizu ekonomskih promašaja naše promišljene i mudre države. I da taj projekat neće uništiti nacionalni rezervat prirode.