Lavine - sneg ubija » Skijanje.rs

Oko skijanja Ski zanimljivosti Lavine - sneg ubija

Lavine - sneg ubija

0groman snežni talas tutnjao je niz planinu strahovitom brzinom. Progutao me je u sekundi i počeo sam da se prevrćem kao da me usisala džinovska centrifuga u veš-masini punoj snega. Odmah su mi otpale skije, kapa i rukavice. Sneg mi se zavlačio niz vrat, u rukave, u gaće, čak i pod kapke. Nisam verovao daje tako nešto moguće. Svaki put kad bih udahnuo vazduh, udahnuo bih sneg koji se u mom grlu pretvarao u čep. Iskašljao bih ga i sve bi krenulo ispočetka. Nisam mogao da dišem. U deliću sekunde mi je prošlo kroz glavu da se davim, visoko u brdima, usred zime i na stotine kilometara daleko od najbliže vode.

Ovo je priča Brusa Trempera, direldora Centra za prognoziranje lavina iz Jute, koji je preživeo lavinu. On je imao sreće - Ljudi uhvaćeni u kandže lavine retko imaju priliku da ispričaju šta su doživeli.

Lavina je masa snega koji klizi niz planinsku padinu i godišnje se u svetu dogodi možda više od milion obrušavanja pošto se sneg na nagibima prilagođava sili zemljine teže. Problemi nastaju kad se u taj proces uplete čovek: statistika pokazuje da su u 90 odsto slučajeva sami ljudi krivi za survavanje snega. Prema podacima Međunarodne komisije spasilaca u Alpima (IKAR), od '85-86. godine preko 2.200 osoba je smrtno stradalo od lavina u planinama sveta, sa najviše žrtava u Francuskoj, Austriji i Švajcarskoj.

ŠTA RADITI KAD KRENE LAVINA

     Izbegavajte padine neuta banog snega, pod nagibom od preko 35 stcpcni. To su obicno istocne padine.
     Naizmenično tvrdi i meki slojevi snega ukazuju na nestabilne slojeve.
     Ako ste se već odlučili za skijanje po neutabanom terenu, otkopčajte lovce (da vas skije ne bi sputavale u slučaju pada) i kaiševe od štapova, da bi vam ruke bile slobodne.
     Na stmim padinama ne skijajte u grupi, već na većem rastojanju.
     Ako vas lavina zahvati, trudite se da se održite na površini na taj način što ćete imitirati pokrete plivanja.
     Kad osetite da lavina usporava, stavite šake ispred lica da biste napravili bar malo prostora za disanje.

Lavine se kreću neverovatnom brzinom. Odron ploča suvog snega, koji odnosi najviše žrtava, dostiže brzinu od 130 kilometara na čas posle sarno pet sekondi od pomeranja. Te ploče se ponašaju kao tanjiri koji padnu sa stola: čvrsta gromada snega se pomera jer se nalazi na nestabilnoj podlozi sve dok se ne obruši do dna padine. Čoveku najčešće nema spasa. U skoro 75 odsto slučajeva smrt nastupa zbog gušenja; žrtve zakopane viče od pola sata imaju samo 30 odsto sansi da se izvuku. Dok ploče suvog snega sadrže i do 70 odsto vazduha, lavine vlažnog snega imaju veoma malo suvog kiseonika, tako da je gušenje gotovo neminovno.

Vetar je čest uzrok lavina i može desetostruko da ubrza nagomilavanje snega na planinskim obroncima. Brzo otapanje snega takođe može da izazove probleme, posto time slabe veze između različitih snežnih slojeva, pa nastupa njihovo obrušavanje.

U nastojanju da ograniči broj nastradalih, Americko udruženje za lavine je čak napravilo profil žrtve na bazi postojeće statistike: ti- pična žrtva lavine je belac, izmedu 18 i 35 godina, obrazovan i veoma vešt skijaš, ali skoro bez ikakvog znanja o lavinama i načinu spasavanja. Za čoveka uhvaćenog u kandže bele smrti, opstanak zavisi od sreće, obuke i odgovarajuće opreme. Sreća je relativna stvar, ali oprema i priprema mogu da se kontrolišu. Skijaš mora da zna da se većina lavina dešava na padinama pod uglom od 25 do 45 stepeni, a ogromna većina nastaje u toku snežne oluje. Žrtva ima najiviše izgleda da se spase ako ostavi za sobom tragove - odeću, skije, štapove. Ključ je ipak u opremi i alatkama koje skijaš van utabanih staza mora da nosi sa sobom. Pored lopate, posebno je koristan takozvani javljač, digitalni uredaj koji konstantno emituje signale, a pričvršćen je skijašu za telo. Tako spasioci mogu da stignu do mesta gde je osoba zatrpana.

Najnovija tehnologija je usresređena na tri glavna cilja: da zadrži skijaša na površini snežnog talasa, da mu obezbedi vazduh i pokaže spasiocima lokaciju. Ruksak ABC (Air Bag System) ima ugrađena dva vazdušna jastuka koje skijaš sam aktivira i tako ostaje na površini lavine. Lavina se kreće kao tečnost, tako da sve što je gušće od snega tone uključujući tu i ljude. Ruksak je težek četiri kilograma, ima brojne džepove (za lavinske sonde i lopatu) i dva vazdušna jastuka koji se naduvaju za samo dve sekunde. Namenjen je pre svega profesionalnim spasiocima, vodičima i ski-patrolama.

Postoji i takozvana lopta za lavine, a njena svrha je da obeleži lokaciju žrtve. Čim uoči opasnost, skijaš je aktivira i ona se naduvava. Kad je sklopljena, liči na loptu za plažu, laka je i košta 150 funtu. Uočljivost mesta na komeje neko zatrpan predstavlja ključ uspešnog spasavanja.

Neke kompanije usavršavaju male robote, koji su međusobno u stalnoj komunikaciskoj vezi, a spasiocima pomažu u potrazi za zatrpanim skijašima.

Tekst iz dnevnog lista "BLIC" od 16.02.2004. CDC/JS