Ingemar Stenmark

Istorija Skijaške legende Ingemar Stenmark

Više od petnaestak sezona je “penzioner”, ali pred svaku sezonu u skijaškim krugovima nezaobilazna je tema. Ingemara Stenmarka, tihog kralja snežnih padina niko ne može da zaboravi kao ni njegovih 85 pobeda u svetskom kupu. Skijao je s toliko elegancije i lakoće da je to bilo prosto zadivljujuće.

Bio je savršeno miran i tih. Interesovalo ga je jedino, skijanje i, iza sebe nije ostavio ni jednu aferu. U svakom momentu znao je šta želi. A od malih nogu želeo je da bude najbolji. Oko izbora sporta nije imao mnogo dilema.

     U Ternebiju, gde je rođen, mogao je da bira između skijanja i hokeja na ledu. Gradić je više od šest meseci u godini okovan snegom i ledom. Mladi Ingemar je voleo čist vazduh, hladnoća mu nije smetala i logično je da se odlučio za skijanje. Staze su mu bile tu na dohvat ruku, mogao je od jutra do sutra da se skija. Već kao klinac, na stazu je dolazio sa željom da bude brži od drugih. Ustvari, velike brzine ga nisu privlačile već veština skijanja. Često je birao staze s drvećem i na zaprepašćenje svojih drugova vozio tamo, gde niko nije smeo. Ali sve je radio proračunato, prvo je snimio teren, obeležio moguću putanju, a onda je kao kompjuterom vođen prolazio šumom.
        Već kao omladinac bio je najbolji, s tim što su mnogi sumnjičavo vrteli glavom, tvrdeći da Šveđani nemaju šta da traže u alpskom skijanju. No, on je bio uporan, osvajao je prva mesta i već s 19 godina preuzeo je primat u dve klasične discipline - u slalomu i veleslalomu. U spustu je retko učestvovao, Pokušavao je nekoliko puta, ali nije išlo. Ili je bio prespor, ili je trku završavao pre vremena. Kasnije se bojao povreda, pa je vozio spust samo na velikim takmičenjima u kombinaciji.
        I sada je često na stazi. Redovan je učesnik trka veterana. Nedavno je bio najbolji na trci koju je organizovao Franc

Lična karta

Ingemar Stenmark rođen je 18. marta 1956. godine u malom švedskom gradiću Ternebiju, gde i sada živi.
Najbolji rezultati: olimpijade: zlatne medalje u Lejk Plesidu u slalomu i veleslalomu (1980. ), treće mesto u veleslalomu u Insbruku (1976. )
Svetska prvenstva: prva mesta u Garmišpartenkirhenu 1978. u slalomu i veleslalomu i u Šladmingu u veleslalomu 1982.
Svetski kup: tri puta sveukupni pobednik (1976, 1977, 1978.), osam puta prvi u slalomu i osam puta prvi u veleslalomu.

Klamer, nekadašnja zvezda austrijskog skijanja. Alberto Tomba nije mogao i da ne zapazi:
- Svi mi starimo, pokreti su nam sporiji, samo je Ingemar isti. Pogledajte samo s kojom lakoćom skija. Čak i ne stari, nema ni jednu sedu vlas. I sada bi mogao da se takmiči i siguran sam da bi bio među najboljima.
S 19 godina bio je suvereni vladar snežnih padina. Mnogi su pokušavali da proniknu u tajnu njegovih uspeha. Nisu pronašli odgovor. Njegov trener Herman Nogler je to ovako pojasnio:
- Već kao dečak Ingemar je sanjao o prvom mestu, o pobedama. Imao je ogromno samopouzdanje, nikada se nikoga nije plašio. Uvek je želeo samo prvo mesto. Uz sjajnu tehniku, imao je izvanrednu koncentraciju, a najbolji je bio kada je bilo najteže, da u drugom nastupu ispravi propušteno. A znao je da memoriše stazu, svaku kapiju je pamtio, i munjevito je i reagovao kod svake promene. Imao je sjajnu taktiku: retko je posle prve vožnje vodio, pa je u drugoj imao povoljniji startni broj, bolju stazu koju je znao da iskoristi - objasnio je Nogler. - Prvu olimpijsku medalju osvojio je 1976. godine u Insbruku, (ne u svojoj disciplini u slalomu), već u veleslalomu i to samo bronzanu. Naravno, nije bio zadovoljan. Želeo je više.

        I radio je više i uspesi nisu izostali. Redom je osvajao prva mesta, u slalomu je bio nedodirljiv. Olimpijsku godinu dočekao je potpuno spreman. No, neposredno pred takmičenje u Lejk Plesidu se povredio i bilo je do poslednjeg momenta neizvesno da li će se takmičiti. Oporavio se i, osvojio dve zlatne medalje, prvu u svojoj disciplini u slalomu, a potom i u veleslalomu. Interesantno da je posle prvih vožnji bio daleko od prvog mesta i medalje, ali u drugoj vozio je fenomenalno, bez i jedne greške.
        Naravno, Stenmark je znao da proslavi medalje, s tim što nije bilo izliva emocija. Stalno je isticao da bez svojih drugova i trenera ne bi ni bilo medalja. Nikada nije zaboravljao najveće rivale, uvek je u superlativima govorio o Filu Meru ili Bojanu Križaju.
Bio je stvarno najbolji-tvrdi Fil Mer, drugoplasirani na Olimpijadi u Lejk Plesidu. Sve je radio nekako drugačije, lakše od drugih. S lakoćom je uvek pronalazio najkraću stazu, težište je bez problema prebacivao, jednostavno bio je neponovljiv.
        Za Stenmarka skijanje je bilo sve. I u poznim takmičarskim godinama bio je uspešan. U Kalgariju 1988. s 32 godine bio je u slalomu peti, malo je nedostajalo da osvoji još jednu olimpijsku medalju. Čak je i novi as svetskog skijanja Alberto Tomba strepeo. A onda tiho kako je i došao, sišao je sa scene i vratio se u svoj rodni grad Ternebi. Otvorio je prodavnicu skijaške opreme. U njegovoj radnji može se pronaći sve što je najbolje, s tim što, nije želeo da proširi delatnost, i da otvori više prodavnica. I sada uživa u skijanju i biciklizmu. Često ga sugrađani sreću na trim stazama i tvrde da je u odličnoj formi. Kada počne skijaška sezona preseli se pored televizora i gleda takmičenja. Ima i svog favorita - Anju Person, mladu devojku iz susedstva, koju je naučio skijanju. Zato je Anja prvu pobedu u svetskom kupu posvetila svom učitelju Ingemaru Stenmarku, tihom kralju snežnih padina.

          Autor: G. Kovač    Izvor: www.dnevnik.co.yu/arhiva

Ingemar Stenmark u Beogradu otvorio EXPO-ZIM 2006

30.11.2006. Legendarni smučar, višestruki pobednik Svetskog kupa u alpskom skijanju, Ingemar Stenmark svečano je otvorio Expo-Zim na Beogradskom sajmu.
Manifestacija EXPO ZIM je postala jedna od najposećenijih i organizaciono najboljih sajmova Beogradskog sajma. Održava se svake godine početkom decemra i predstavlja jedinu manifestaciju ovog tipa u regionu. Ovo je sajam koji je izložbeno prodajnog karaktera na kome se tradicionalno izlaže najnovija sportska oprema, ptr svega za zimske sportove.
To je bila prilika i da posetioci Expo-zima 2006. dobiju autogram od Stenmarka...

   Ski legende ponovo na startu

     17.02.2007. u 19:30, održava se trka ski legendi koje su obelezile svetsjo skijanje 70 i 80-tih godina. U paralel-slalomu jedan drugom na megdan će izaci Ingemar Stenmark, Bojan Križaj, Luc Alphand, Ole Christian Furuseth, Olle Rolén, Franz Klammer, Andreas Wenzel, Lars-Börje Eriksson, Jonas Nilsson... Ukupno 20 bivsih takmičara će startovati na ovom prestižom revijalnom takmičenju. Finalne vožnje počinu u 20:10.

     Sav prihod biće uplaćen u fond za pomoć švedskom slalomašu Tomasu Fogdoeu, koji je tragično stradao pre 11 godina na treningu na istoj stazi, posle kojeg je ostao trajni invalid.
     Stenmark je apsolutni rekorder. U svojoj karijeri sakupio je ukupno 92 pobede, tri puta zaredom bio je ukupni pobednik Svetskog kupa, ima dva olimpijska zlata, jednu bronzu, tri zlata sa svetskih prvenstava, jedno srebro...

     Zbog pravila koja su u ono vreme bila na snazi, nije mogao da učestvuje na Olimpijadi u Sarajevu pošto se takmičio kao profesionalac. I u poznim godinama ostvarivao je vrhunske rezultate. Na svojoj poslednjoj Olimpijadi, u kanadskom Kalgariju, u slalomu je osvojio peto mesto. Po završetku karijere povukao se u rodni Ternebi. Otvorio je prodavnicu sa skijaškom opremom koji radi i danas.

Franc Klamer i Ingemar Stenmark, Švedska, Are, 18.02.2007. Photo: Cliff Endsley

Ingemar Stenmark - Voleo je skijanje puno

Jan Ingemar Stenmark rođen je 18. marta 1956. godine u Jusjeu, u Švedskoj. Uz Bjerna Borga najveća sportska i pop zvezda te države sedamdesetih i osamdesetih, bio je, tvrde mnogi, najbolji i najelegantniji slalomaš i veleslalomaš svih vremena.

Sa četiri godine sa roditeljima se preselio u Ternabi gde mu je komšija bio Stig Strand, tada najbolji slalomaš sveta. Počeo je da skija sa pet godina, sa osam postao prvak Švedske u konkurenciji najmlađih skijaša.

"Voleo sam skijanje tada, puno. Ali to ne zavisi od godina, ljubav prema sportu ne zavisi od toga koliko ste stari," pričao je nedavno.

Stenmark je rekorder po broju pobeda u Svetskom kupu, ukupno 86, a činjenica da se takmičio samo u te dve discipline čini njegov podvig još vrednijim. Drugi na 'listi večitih' je Herman Majer sa 54 pobede.

Superveleslaloma u njegovo doba nije bilo a kombinaciju nije voleo zbog toga što se, kako je sam govorio, "plaši velikih brzina".

Tri puta je bio pobednik Svetskog kupa a pravila su, stiče se utisak, 1978. godine promenjena upravo zbog njegove dominacije.

Kada se saberu trke za Svetski kup, svetska prvenstva i Olimpijske igre sjajni Šveđanin ima ukupno 92 pobede i 165 pobedničkih postolja u karijeri.

Tri puta je osvajao zlatne medalje na prvenstvima sveta, a posle Insbruka 1976. godine, kada je osvojio bronzu u veleslalomu u Lejk Plesidu 1980. godine bio je najbolji u obe 'tehničke' discipline.

U Sarajevu, četiri godine kasnije, nije nastupio, Međunarodna ski federacija nije mu dozvolila da se takmiči jer je imao status profesionalca.

Status obožavanog u Švedskoj nije izgubio ni kada se zbog poreskih olakšica preselio u Monako, a poslednji put je bio u novinskim naslovima 2004. godine.

Letovao je na Tajlandu u vreme zemljotresa u Indijskom okeanu i cunamija. Prošao je bez povreda.

INGEMAR STENMARK – SNEŽNI SLIKAR

Ima snegova gde su tragovi lepši i duže traju

Kad se sankaš, skijaš i grudvaš, baciš u meku, nevinu i elegantnu belinu, crtaš snežnog anđela i ne prestaješ da se smeješ, kad praviš Sneška Belića… Uz čaj ušuškaš pored osobe koju voliš ili samo gledaš belo prostranstvo svetlucavosti. Ima takvih snegova gde su tragovi lepši i duže traju. U Lejk Plesidu, Insbruku, Garmišpartenkirhenu, Šladmingu… U Deda Mrazovoj Laponiji i malom Tarnabiju ima onih koje svi možemo da vidimo. Kažu da jedan pogled u svetiljke dok pada sneg od tebe napravi pesnika, od Ingemara je stvorio slikara, najvećeg ikada na skijama, autora najlepših i neizbrisivih tragova u snegu.

Ingemar Stenmark je rođen u malom Joešeu u Laponiji, a sa četiri godine se preselio u Tarnabi koji smatra svojim gradom. U mestu koji je više od šest meseci okovan snegom i ledom mali i stidljivi Ingemar nije imao mnogo opcija i između hokeja na ledu i skijanja, ohrabren od strane oca koji je i sam bio dobar skijaš, izabrao je ovo drugo želeći da bude u prirodi i na čistom vazduhu ali i biravši mogućnost da se sam zabavi. Svaki slobodan trenutak je koristio da skija jer su mu staze bile na dohvat ruke i stalno dostupne. Od malena je voleo da se takmiči i bude brži od drugih, ali ga je od ostalih razlikovala i velika želja da bude veštiji. Umeo je da se zavuče u šumu i bira staze kojima se kasnije kretao koristeći drveće kao prepreke i stoga je jasno da je slalom oduvek bio njegov omiljeni izbor. Imao je sedam godina kada je prvi put pobedio na jednoj zvaničnoj trci, a već je kao omladinac postao jedan od boljih skijaša sveta, a u devetnaestoj i najbolji u slalomu i veleslalomu. U tajni recept kralja snežnih padina su mnogi pokušali da zavire i saznaju šta se to krije iza njegovih uspeha, ali je on donekle otkriven tek godinama kasnije kada ga je obelodanio njegov dugogodišnji trener:

– Već kao dečak Ingemar je sanjao o prvom mestu, o pobedama. Imao je ogromno samopouzdanje, nikada se nikoga nije plašio. Uvek je želeo samo prvo mesto. Uz sjajnu tehniku, imao je izvanrednu koncentraciju, a najbolji je bio kada je bilo najteže, da u drugoj vožnji ispravi propušteno. Znao je i da memoriše stazu, svaku kapiju je pamtio i munjevito je reagovao kod svake promene. Imao je sjajnu taktiku: retko je posle prve vožnje vodio, pa je u drugoj imao povoljniji startni broj, bolju stazu koju je znao da iskoristi. –

Bio je drugačiji, jedinstven, skijao je elegantno i sa velikom lakoćom. Izdvajali su ga i velika posvećenost i neponovljiva želja za pobedom, a pravi primer za to bilo je tiho nezadovoljstvo osvojenom bronzanom medaljom, njegovom prvom olimpijskom, u veleslalomu na Olimpijskim igrama u Insbruku koje je rezultiralo neverovatnom trudu i odricanjima koji su četiri godine kasnije doveli do zlatnih medalja u slalomu i veleslalomu u Lejk Plesidu. Pobede su bile još veće uzimajući u obzir da je u godini takmičenja vežbajući spust doživeo toliko ozbiljnu povredu da je neko vreme proveo na rehabilitaciji u bolnici. Ingemar je osvajač i četiri medalje na svetskim prvenstvima, ima 86 pobeda u Svetskom Kupu, daleko više od svih ostalih, od 1976. do 1978. je tri godine za redom osvajao kristalni globus za ukupnog pobednika iako nije vozio brzinske trke, a u svojoj kolekciji ima i osam manjih kristalnih globusa osvojenih u slalomu i veleslalomu.

Nacionalna je sportska ikona, savršen i skroman sportista koji iza sebe nije ostavio nijednu mrlju. U Švedskoj je dobio sva moguća priznanja i to ne samo sportska, a čak su ga i Norvežani nagrađivali za životno i sportsko delo. Danas živi mirno, radi na promociji zimskog turizma i sportske opreme i skija za svoju dušu. Ostaće upamćen kao najveći ikada.

Margaret Atvud, kanadska književnica, je jednom prilikom rekla da Eskimi imaju pedeset i dve reči za sneg zato što im je bitan i da bi ljudi trebali imati bar toliko reči za ljubav. Nekad je dovoljna ta jedna ljubav i bar pedeset dve posvete bitnoj nam. Ingemar Stenmark je proveo život posvećujući joj se.

Autor: Slobodan Višković Izvor: vratasporta.rs