Zadivljeni drevnim umećem naroda Severa, Francuzi su krajem prošlog i početkom ovog stoleća uveli skije i skijašku veštinu u život Starog kontinenta...
Planina je postala manje nepristupačna i lakše savladiva, a kakvu lavinu pokreću - pioniri skijanja nisu, verovatno, ni sanjali. Računa se da su Laponci i narodi naseljeni na tlu Skandinavije čitava dva milenija pre Isusa Hrista konstruisali skije, primitivno prevozno sredstvo koje im je značajno olakšavalo kretanje kroz nepregledne snežne pustare Severa.

O njihovom ranom pronalasku koji će, nekih 4.000 godina kasnije, postati evropski i svetski hit, svedoče crteži u stenama, koji su vremenski beskraj preživeli skriveni u pećinama Norveške.
 
Devetnaesti vek se prelivao u dvadeseti kada je Francuzima odnekud došla ideja da uvedu skije u alpsku svakodnevicu. U početku su one korišćene isključivo u krajnje pragmatične svrhe, kao deo standardne opreme specijalnih vojnih, medicinskih i poštanskih službi koje su, silom profesije, morale da špartaju po planinskim vrletima. Alpski bataljoni odigrali su odlučujuću ulogu u popularisanju skijanja u Francuskoj. Vojnici regrutovani u ove jedinice su sticali vrhunsku obuku u upotrebi ovih, u to vreme čudnih, pomalo grotesknih drvenih predmeta, ali su, služeći vojni rok, imali obavezu i da nauče sami da prave skije. Stečena znanja primenjivali su i kasnije, u civilstvu.

Prva škola skijanja u Francuskoj otvorena je 1903. godine u mestu Brijansonu. U njenom radu nesebično su učestvovali norveški instruktori, koji su na zapadnu stranu Alpa dovedeni da obučavaju francuske vojnike ovoj dragocenoj veštini. Još jedan detalj vezan za francusku skijašku istoriju: iste te, 1903. godine, na Pirinejima se osniva Pirinejski skijaški klub. Fama je prostrujala zapadnom Evropom, željnom svih mogućih čuda tog, toliko očekivanog 20. veka. Skijanje je, odmah se videlo, imalo perspektivu.
 


U godinama koje dolaze ubrzano se usavršavaju tehnike proizvodnje skija, ali i metode obuke budućih skijaša. Tokom tridesetih godina danas čilećeg stoleća inovacijama su se posebno isticali Austrijanci. Vremenom su i skije, samim izgledom, počele da pružaju utisak veće bezbednosti - pojavljuju se vezovi, metalom ojačani špicevi, a kasnije se došlo i do skija od fiberglasa, dočekanih kao vrhunac tehnološkog progresa u predmetnoj oblasti.

Bila je 1907. godina kada je Abel Rosinjol, zanatlija iz Voarona, u oblasti Izer, došavši na internacionalni konkurs u Monženevr provalio skije i momentalno se zagrejao za ideju. Ubeđen da je na putu da lansira pravi hit, bacio se na proizvodnju prvih francuskih skija. Danas proizvodi sa zaštitnim znakom firme "Rosinjol" spadaju u red neprikosnovenih veličina na svetskom tržištu skija i skijaške opreme.

Decenije su se smenjivale, pa je i ono što nazivamo "običnim" skijanjem bilo izloženo permanentnim inovativnim disciplinama. Svet zaljubljen u snegom zaogrnute padine upoznao je i monoski, surf, skvol i parabolično skijanje, a rehabilitovana je i stara norveška tehnika telemark.
 
Da ova naša priča - koja ne zalazi u sferu takmičenja i velikog svetskog "belog cirkusa", u pripovesti o slavnim spustašima i majstorima slaloma - ne bi ostala bez "glave", za kraj smo ostavili poneko slovo o pionirima skijaške veštine u modernoj istoriji. Bila je 1878. godina, čuvena po Berlinskom kongresu, kada je žitelj francuskog grada Grenobla Anri Diamel odlučio da skokne do Pariza i poseti Svetsku izložbu. U skandinavskom paviljonu ugledao je neobične, tanke špicaste daske koje su domaćini nazivali "skijama". Nabavio je jedan par i sa visova Šamrusa hrabro krenuo u osvajanje novih znanja. Koliko istorija pamti, nije se opasno skršio, ali je njegov pionirski skijaški poduhvat nemilosrdno ocenjen kao "prilično neuspeo".

Nekoliko godina kasnije, lekar iz Šamonija dr Pajo uviđa da će mu intrigantni skandinavski produkt biti od ogromne pomoći u obavljanju svakodnevnih dužnosti. Pajo je smatrao da će skije, kao što su lađe i brodovi omogućile čoveku da se upusti u morske i okeanske avanture, pomoći narodu koji naseljava planinske nedođije da ne živi odsečen od sveta. Agilni doktor osnovao je u svom Šamoniju Alpski francuski klub i organizovao drugi internacionalni konkurs 1907. u Monženevru. Tu je, ako se sećate, i preduzimljivi zanatlija Abel Rosinjol ugledao sunce svog budućeg poslovnog prosperiteta...

    Pripremio: Vladimir D. Janković

Srodne strane

Alpi - 1. deo: Demonski vilajet

Najviši vrh Alpa, Mon Blan, osvojio je dr Mišel Pakar, vođen nepogrešivim instinktom pustolova koji se zvao Žak Balma, davnog 08. avgusta...

Alpi - 2. deo: Trbuhom za kruhom

Dok su se pustolovi, istraživači, naučnici i umetnici zanosili tajanstvom snežnih alpskih nedođija, narod koji je živeo po obroncima evropskog planinskog mastodonta...

Alpi - 4. deo: Od prvih taskmičenja do Zimske olimpijade

U Šamoniju su 1924. godine održane prve Zimske olimpijske igre. Tada se broj zaljubljenika u smučanje procenjivao na tri do pet hiljada,...

Аlpi - 5. deo: Prvi turisti

Pre nego što su planinsku krasotu zaposeli poklonici zimskih sportova, Alpi su u letnjim mesecima privlačili aristokratiju željnu odmora i ozdravljenja u...

Аlpi - 6. deo: Planina u ekjspanziji

Tokom tridesetih Alpi od elitističke privilegije postaju destinacija dostupna široj javnosti - prilazni putevi sve su bolji, ugostiteljska infrastruktura doživljava procvat, sve je...

Аlpi - 7. deo: Pod istim krovom

Alpska arhitektura je, kao sintetički odblesak proklamativne zapadnjačke tolerancije i svugde istog života u divljini, dala najveselije kuće u kojima ljudi i životinje...