Detaljna analiza uticaja dužine i radijusa skije na skijanje

[macak011]

Ova postovi su bili off topic u temi: http://www.skijanje.rs/forum/showthr...8947#post98947 pa su izvučeni u posebnu temu.

************************************************** ***

...
Stekan je potpuno u pravu, sirina skija nema veze sa visinom skijasa ali ima veze sa tezinom obaranja skije na rub.

Sto je skija uza, to ju je teze kontrolisati dok je na rubu i potrebna je veca preciznost prilikom obaranja uske skije na rub - dakle nema nikakve veze sa visinom skijasa, a pritom sto je skija uza, to ju je teze voditi na neuredjenoj stazi.

Uza skija trazi uredjeniju, ispeglanu i tvrdu stazu. Sa druge strane, duzina skija ima veze sa visinom skijasa tako da se pri vecim brzinama kratke ili krace skije teze kontrolisu od strane visokog (ili viseg) skijasa u smislu da ih je teze voditi kroz brzi, siroki karving zavoj (GS) ali opet ih je lakse kontrolisati u brzom vijuganju (SL).

Tezina skijasa, pak definise pritisak skije na stazu, pa samim tim i nivo kontrole. Mekana skija i tezak skijas nisu dobra kombinacija, kao ni lagan skijas i pretvrda skija. Otud postoje skije za decu - juniore i matore - seniore.

U tvom slucaju pricamo o juniorskoj GS skiji koja u ovim dimenzijama i duzini, a prema tvojoj visini ce biti u stvari kvazi-SL skija za tebe. Neizbezno je primetiti da je dobrih 20 cm kraca od tvoje visine, pa ces imati ozbiljnih problema prilikom vecih brzina pri nekom spustu na laganoj plavoj stazi recimo, kada skije nisu na rubovima - prilicno ce neugodno da "plesu" levo-desno sto moze imati ozbiljne posledice ako si neoprezan. Da ne pominjem kako ce da te prevare prilikom nailaska na hupsere, gde ces imati utisak da ni nemas skije na nogama, jer su mozda mekane za tvoju tezinu, po mojoj slobodnoj proceni min 90+ kg, vrhovi i repovi ce previse da se ugibaju... Doduse, imajuci u vidu da je to doberman, mozda i nece biti mekana..

Naravno, postoje, a i licno poznajem skijase koji sa svojih 190 voze cak 155cm kratku ali cistokrvnu tvrdu racing SL skiju i to iskljucivo brzim vijuganjem na crnoj stazi i to im savrseno odgovara.

Dakle, mislim da nije za tebe ali samo ako volis brzinu, imas tezinu oko 100kg i volis GS siroke zavoje.

Ako skijuckas kratko, krivudavo i oprezno niz crnu stazu mislim da ce ovih 170cm od nordike mozda ipak biti ok..

[stekan]

...duzina skija ima veze sa visinom skijasa tako da se pri vecim brzinama kratke ili krace skije teze kontrolisu od strane visokog (ili viseg) skijasa u smislu da ih je teze voditi kroz brzi, siroki karving zavoj (GS) ali opet ih je lakse kontrolisati u brzom vijuganju (SL).

Jesi li siguran da će pri brzim širokim zavojima na skijama dužine 160 cm skijaš visine 170 cm lakše kontrolisati skije od skijaša visine 200 cm? Ako je težina ta dva skijaša identična, ne vidim razlog da im se iste skije različito ponašaju u istim uslovima.
Glavni problem koji nama dvometašima pravi majka fizika je u sitnom vijuganju. Ako težište skijaša ide nizbdo približno u pravoj liniji, činjenica da su skije dvometraša udaljenije od njegovog težišta uzrokuje da su radijusi zavoja veći nego kod nižih skijaša. Gola fizika. Kod širokih zavoja nema bitne razlike između visokih i nižih skijaša (osim u otporu vazduha).

[macak011]

Nisam siguran da su bas isti uslovi. Po mom misljenju skijasi prave razlicite momente u odnosu na dve ose rotacije: jedna osa je ona koja spaja sredine pancerica, a druga je osa koja je paralelna rubovima skija, na sredini izmedju njih. Kriva oba momenta kod jednog i drugog skijasa po mom misljenju nije ista ali na nekom intervalu jeste identicna. U tom smislu visi skijas ima "manji" interval idealnog opterecenja skija te se u tom smislu nizi skijas moze komotnije osecati prilikom gresaka u vodjenju kroz siroki zavoj. Drugim recima, visoki ima manje prostora za gresku...

[niipheus]

Ako težište skijaša ide nizbdo približno u pravoj liniji, činjenica da su skije dvometraša udaljenije od njegovog težišta uzrokuje da su radijusi zavoja veći nego kod nižih skijaša. Gola fizika.

Slazem se, ukoliko se ne uzima u obzir to koliko ce sitno (krupno) vijuganje biti za odredjenu duzinu gde se posmatra vijuganje. Ako se u obzir uzme i to da visok i nizak skijas treba da na odredjenoj distanci naprave identican broj zavoja, radijus krivine viseg skijasa ce biti manji nego nizeg, bas zbog duzih nogu (opet uzimajuci u obzir to da se skijas krece priblizno ravnom linijom niz brdo.

Slazem se takodje da je i masa skijasa bitnija od visine, ali zbog same cinjenice da visi skijas ima i vise teziste, pravi se i veca poluga, pa samim tim i visina mora da se uzme u obzir kod duzine skija.

[macak011]

Ako visina ne bi bila znacajan faktor, onda ne bi postojala razlicita duzina skija u ponudi, vec striktno samo dve duzine, jedna za SL i jedna za GS, zar ne?

Inace, savijanjem skijasa u kolenima menja se i visina tezista, pa se u nekom trenutku pozicija tezista visokog i niskog skijasa idealno poklapa.

Sve sto je stekan primetio vazi, dakle iste skije, ista putanja, ista staza, pozicija tezista ista, nagib, brzina, sve, sem same visine skijasa. Medjutim, stanje tzv labilne ravnoteze za visokog i niskog skijasa u tom trenutku nije ista u smislu da visoki skijas, po mom misjenju, lakse ispada iz tog stanja labilne ravnoteze zbog delovanja niza faktora koji ga drze u toj ravnotezi - napor misica, drugaciji (veci) relativni ugao savijanja u kolenima, napor ostalog dela tela i lakse postizanje neodgovarajucih momenata i kao rezultat, laksi izlaz iz stanja labilne ravnoteze (pravilnog sirokog zavoja), pa samim tim i tezeg vodjenja skija kroz siroki zavoj u ovom slucaju.

Naravno, u prilog ovoj tvrdnji ide duzina skija, njena poduzna tvrdoca na torziju i otpor prema podlozi po jedinici duzine, te je elementarno jasno da se duza skija lakse "odupire" podlozi i lakse odupire torziji, sto visem skijasu "olaksava posao", odnosno produzuje "boravak" u zoni labilne ravnoteze - drugim recima, povecava poklapanje idealne krive raspodele momenata sa njegovom licnom krivom, odnosno lakse vodjenje identicnih modela skija ali onih duzih u odnosu na krace u sirokom karving zavoju. Podsecam, pri vecim brzinama, raste i otpor skija na savijanje i torziju, odnosno tada upravo dolazi do izrazaja tvrdoca skije.

Da skratim - svaka duzina skija ima neku svoju "idealnu" visinu, odnosno udaljenost tezista skijasa za prolazak kroz isti siroki zavoj. Po mom misljenju, za duzu skiju ta idealna visina je drugacija u odnosu na kracu, pa pozicija tezista kod duze skije nije na istoj relativnoj poziciji kao i kod kratke skije. Otuda niski skijas na kracoj skiji mora da savije kolena isto koliko i visoki skijas na duzoj skiji za isti tip zavoja i isti model skije. Visoki na kracoj skiji prosto mora da "oponasa" nizeg skijasa i da "juri" njegovo teziste smanjenjem svoje relativne visine sto rezultira tezim vodjenjem kracih skija od strane visokog skijasa.

[niipheus]

...njena poduzna tvrdoca na torziju i otpor prema podlozi po jedinici duzine, te je elementarno jasno da se duza skija lakse "odupire" podlozi i lakse odupire torziji...

Ako predmeti u dve razlicite duzine imaju isti otpor na uvijanje po jedinici duzine, duzi predmet ce imati veci ugao uvijanja od onog kraceg, odnosno skija u duzini 160 ce biti manje uvijena (za manji ugao) od iste skije duzine 180 (pod pretpostavkom da su obe skije napravljene na istovetan nacin, bez dodatnih ojacanja kako bi se nadomestilo vece uvijanje duze skije).

Ako sam pogresno razumeo ovo gore citirano onda se moj komentar moze zanemariti

[macak011]

slazem se da je ugao torzionog uvijanja veci ali pod pretpostavkom da je duza skija opterecena istom silom kao i kraca i na istovetan nacin, onda je valjda jasno da se i poduzni i poprecni otpor skije povecava samim povecanjem efektivne povrsine - duza skija ima veci otpor prema skijasu, nego kraca, bez obzira na veci ugao uvijanja pri torziji.

U granicnom slucaju, recimo blejd skije bi imale najmanji ugao torzionog uvijanja ali ja sa njima ne bih isao u brz, siroki karving zaokret zbog nestabilnosti i manje sile otpora/ravnoteze izmedju delovanja skijasa na skiju i podlogu i reakcije podloge... Prosto, efektivna povrsina koja prima silu podloge je daleko manja nego u slucaju duze skije, pa je stabilnost narusena, zar ne?
Drugo, ugao torzionog uvijanja jeste veci kod duze skije ali nikako ne smemo izbeci iz vida da se taj ugao javlja na vecem rastojanju od centra skije, sto itekako menja uslove stabilnosti o kojima govorim - drugim recima, a pitanje za tebe je sta se desava i koliki je ugao torzionog uvijanja duze skije na poziciji X od centra skije pod pretpostavkom da je na istoj udaljenosti X od centra krace skije postignut max ugao uvijanja? Da li je manji ili veci? Nisam siguran ali verujem da je taj ugao na istoj poziciji X od centra obe skije od vaznosti za identican sled dogadjaja, pa samim tim i savladavanja istog dela staze (mikro lokacije) ispod same skije. Drugim recima, duza skija ima "rezervu" u reakcionom delovanju na skijasa od strane podloge bas usled vece duzine...

[stekan]

Slazem se, ukoliko se ne uzima u obzir to koliko ce sitno (krupno) vijuganje biti za odredjenu duzinu gde se posmatra vijuganje. Ako se u obzir uzme i to da visok i nizak skijas treba da na odredjenoj distanci naprave identican broj zavoja, radijus krivine viseg skijasa ce biti manji nego nizeg, bas zbog duzih nogu (opet uzimajuci u obzir to da se skijas krece priblizno ravnom linijom niz brdo.

Ako liniju kretanja skija u sitnom vijuganju posmatramo kao sinusoidu, hoćeš reći da će za isti broj zavoja, tj. za isti period sinusoide amplituda kod višeg skijaša biti veća?
sin.jpg
period sinusoide = dužina na liniji niz padinu na kojoj skijaš napravi jedan lijevi i jedan desni zavoj
amplituda = najveća udaljenost putanje skija od linije niz padinu

U tom slučaju bi viši skijaš (zeleni trag skija) morao da pravi mnogo oštrije zavoje, tj. da ima mnogo žešći rad tijelom lijevo-desno od niskog skijaša (plavi trag skija). Nagib staze je isti za obojicu i nije realno da na istoj stazi nizak skijaš može voziti opušteno, a visok mora voziti ekstremno. Teško izvodivo.

Uz pretpostavku da na istoj strmini i visok i nizak skijaš trebaju u zavoju imati isti bočni nagib tijela u zavoju, niži skijaš će manje izbacivati skije u zavoj, pa će i amplituda lijevo-desno biti manja. To znači da će prije završavati zavoj i započinjati novi, tj. frekvencija će biti veća (period sinusoide kraći). Uz pretpostavku da viši skijaš ima i veću težinu, logično je da ima i nešto duže skije, a samim tim vjerovatno i veći radijus skija.
To u praksi izgleda ovako (lijevo nizak skijaš, desno visok):
sinfreq.jpg

Slazem se takodje da je i masa skijasa bitnija od visine, ali zbog same cinjenice da visi skijas ima i vise teziste, pravi se i veca poluga, pa samim tim i visina mora da se uzme u obzir kod duzine skija.

Nije mi jasno na koju polugu misliš.
Na ovoj slici sam označio crvenim krstićem težište niskog skijaša, a zelenim težište visokog skijaša:
nagib.jpeg
Oba težišta su na istoj rezultantnoj liniji sile koja pritišće skije u zavoj. Uticaj oba težišta na skiju je potpuno identičan (da ne ulazim sad u priču o vektorima). Problem nastaje ako je cilj da težište skijaša ide pravom linijom niz padinu (sitno vijuganje niz padinu) i taj slučaj sam opisao na početku ovog teksta (viši skijaš = veća amplituda = veći period sinusoide = manja frekvencija zavoja).
Zaključak: Skija u zavoju ni na koji način ne osjeti razliku u visini skijaša. Razlika je samo u frekvenciji (svaki kraći hepek brže vibrira od dužeg, ali duži ima veću dužinu hoda ).

[niipheus]

Care-kralju-legendo. Hteo sam malopre da postavim ovu sliku sa sinusoidom, ali me je mrzelo da rasplamsavam offtopic (cuvao sam je za kasnije ako bude potrebna). Koliko vidim, za tebe mi ta slika nije ni trebala, kad si iz one moje recenice uspeo da dodjes do istog zakljucka. S tobom je jednostavno nemoguce ne sloziti se, nemam sta da dodam ili oduzmem na ceo tekst.

Jedino sto mogu da uradim jeste da ti pojasnim na sta sam mislio za duzinu skije u odnosu na visinu skijasa i polugu. Posmatrao sam situaciju iz profila, pa sam na osnovu toga i rekao ovo za visinu. Visi skijas (vise teziste) ce imati vecu polugu pri opterecivanju vrha/repa skija, pa samim tim i skija mora imati dovoljno duzine da bi se oduprla sili. Gledano spreda/zguza, visina nema skoro nikakvog uticaja (kao na slici).

[niipheus]

Imam ustvari jednu opasku: veća amplituda = veći period sinusoide = manja frekvencija zavoja, sa ovim se ne bih slozio. Na ovom gore grafiku, period i frekvencija svake od sinusoida je isti. Brzina prolaska po liniji sinusoide vece amplitude mora biti veca nego po liniji manje, ali to nece promeniti frekvenciju kojom se i nizi i visi skijas vracaju u pocetni polozaj ako se gleda da oba skijasa idu istom brzinom niz brdo.