U nedelju sam se vratio iz L2A. Sledi par utisaka.
Inače ne podnosim dužu vožnju busom, zbog čega pre nisam razmatrao Francusku, ali mi je put relativno lako pao. Kombinacija dobrog/čistog puta, bez gužve na granicama, sa fantastičnim pejzažom, učinio je da dobrim delom uživam u vožnji.
Mesto/selo je simpatično, sve što treba je tu i lako je dostupno. Neki lud noćni život nisam detektovao.
Prvi skijaški utisak spuštajući se niz staze na "manjoj" planini je klasifikacija staza koja je daleko od JUS-a, ono što je Francuzima plavo često ima nagib kao crne staze u Srbiji. Manja planina je bila avetinjski prazna iako su staze odlične konfiguracije. Donji delovi staza su bili tanki, pa smo se uputili ka gondoli i visinama preko 3000m.
Gondola je prvo sretanje sa francuskim manirima i poimanjem bezbednosti koje će potvrđivati sledećih dana na stazi van staze. Guranje i prekomerno natrpavanje ljudi u gondolu je u rangu pakovanja u autobus GSP-a '93. godine. Ko je doživeo nije zaboravio.
Izlazak gondole preko prelomnice na oko 2000m otkrio je spektakularni pogled na gornji deo skijališta i vrhove. Moćno i impresivno.
Iako je kraj marta, prirodni sneg na glečeru je bio fantastičnog kvaliteta i glečerske staze su kao izmišljene za puštanje skije i veleslalom.
Vreme je bilo sunčano bez oblaka, sa odličnom vidljivošću, nakon što izbijete na 3500m pogled na alpske vrhove i aplski pejzaž je nešto što po meni vredi celog puta.
Vikend je bila povelika gužva, pa sam skijao pažljivo i upoznavao planinu. U vreme naše smene pogodilo se da Rumuni organizuju svoju turu, od par hiljada skijaša. Rumuni su se lako prepoznavali na stazi po ganc novoj i skupoj ski opremi i neizostavnim gopro kamerama. Nažalost i po pogibeljnoj vožnji.
Radni dani su bili uživancija od skijanja. Ko bi poranio isplatio bi ceo dan sa nekoliko vožnji punom brzinom na praznim glečerima i stazi Signal. Sve posle je dolazilo kao bonus.
POseban užitak mi je činilo vraćanje u mesto. Plavi/zeleni ski putevi napravljeni da se vratite u selo su preopterećeni na kraju ski dana. Po meni su za svako izbegavanje. Najbezbednije rešenje je vraćanje u selo gondolom ili sedežnicama ili crnim stazama. Tako se ja zeznuh pa krenuh plavim putem podno oblasti Cretes. Pošto sam jedva izbegao padanje po drugima, skapiram da može da se vozi pravo dole van staze, paralelno sa Diablo stazom.
Razvaljen i izvožen sneg van staze, polu kačamak, ali totalno uživanje jer nema žive duše. Zaokret pa pauza za pogled na selo, pa zaokret pa kadar planine, pa zaokret pa pogled na klisure, ma milina. Uglavnom sam se vraćao Diablo stazom ili njoj paralelnim rutama.
Nije bilo svežeg snega, ali francuzi redovno skijaju van staza po već ugaženim offpiste trasama. Instruktori vode predškolce van staze na ogromne nagibe, pa polagano. Totalno drugi sistem obuke u odnosu na decu u Srbiji koja pluže po KGB-u.
Dobar broj Franacuza leti paraglajderima i skijama iznad i po stazi. Pa sam poslednjeg dana bio svedok budale koja je letela po mećavi i jakom vetru ispod 6sed-a, ugrožavaljući ne samo svoj život... Al valjda je to čar FR, sve je dozvoljeno.
Offpiste vezu sa 3600m ka La Grave nisam isprobao, možda neki drugi put, sa drugim skijama, većim znanjem i ekipom.
Dužina staza, nemam blage veze, meni to nije bilo bitno. Prošle godine sam najlepše skijanje imao skijajući 500m jedne prazne staze na Jahorini, palo mi na pamet da je drugačije skijam ceo dan i eto...
L2A ima mnogo više od tih 60km koje je jopopo napisao. Samo staze do 2000m imaju dužinu kao Kop. A te staze uglavno malo ko skija, a predstvaljaju manje od pola...
Sve u svemu odlično skijanje. Odlična ekipa koju sam upoznao. Pa se nadam čim pre novom putu u Alpe.
Odgovor sa citatom
History is made by those who dare to break the rules.