Sun Peaks, BC, Canada - Drugo najveće skijalište u Kanadi - Decembar 2016
Nakon pet godina, i tada skijanja u Silver Star-u, Britanska Kolumbija, Kanada, opet sam imao sreću da uzivam sedam dana u jos jednom skijaskom biseru Stenovitih planina u gore navedenoj kanadskoj drzavi.
Ovaj put izbor je pao na Sun Peaks, jugo-istočni deo BC-a, 50-tak kilometara od gradića Kemlups (Kemloops). Kako sami domaćini tvrde na zvaničnoj web stranici (sunpeaksresort.com) u pitanju je – Drugo najveće skijalište u Kanadi!
Neko ko tek drugi put skija u Kanadi, naravno da ne može da zna da li je ovo baš tačno. Ono što je sigurno je da je prvo mesto rezervisano za Whistler, a takodje znam da sam pre polaska na put bio malo skeptičan da li je ovaj moto baš istinit, pogled na mapu skijališta mi nije baš bio uverljiv. Međutim, nakon sedam dana sve postane mnogo jasnije.
Da krenem redom. Selo (Village base) se nalazi na 1.225m nadmorske visine. Skija se praktično na dva brda. Prvo brdo, Mt. Morrisey, (najmlađi deo skijališta) pokriva jedan četovorosed koji se penje na 1.675m. Na ovom delu postoji oko 18 staza i uglavnom su plave i crne konfiguracije (jedan ili dupli dijamant) sa dve zelene staze. Jedan lift pokriva gore navedeni broj staza i nikada nema gužve. Ova stana nema mnogo sunca i pretpostavljam da i kada su veće temperature, tamo negde krajem februara i mart, može da se skija bez ikakvih problema. Prebacivanje na drugu stranu skijališta na skijama je naravno moguće. Ukoliko neko želi da hvata žičare na drugoj strani skijališta u centru sela, onda od vrha Mt. Morrisey-a može da se spusti fenomenalnom plavom stazom Grand return, ili nekim crnim alternativama, a ako želi da se prebaci na žičaru (Burfield) koja na drugoj strani vodi na najviši vrh, 2.100m, onda mu preostaje takođe divan spust kroz gustu četinarsku šumu stazom Back in time. Ukoliko se neko odluči na ovu varijantu, tu će ga sačekati jedino neprijatno iznenađenje, i to samo ako je baš debeo minus napolju, vožnja ovom žičarom traje 22min. Žica je stara i spora, ali ako vreme dozvoli pružiće vam mogućnost da se dobro odmorite i da na njoj uživate u predelima kroz koje vas vodi.
Na drugoj strani skijališta postoje tri glavne žice, jednu sam već naveo, a druge dve su moderne, brze i sa haubom za vetar, koje vas vode na još dva vrha, Sunburst and Sundance. Sve ukupno, sa ova tri vrha, pruža se mogunost za kombinovanje skijanja na najraznovrsnijim stazama sa različitim stepenima nagiba, širine, dužine, dubine snega……..van staze……na stazi……kroz šumu…… Ski centar ukupno broji 135 staza i 16 predela za skijanje (the glades). Staze su podeljene na zelene, plave i crne. Zelene nisu kao u Evropi, ovde su to mnogo ozbilniji nagibi i brzine. Posebno se izdvaja jedna - 5 miles (8km), to nema kraja, a kakvu brzinu dostže…..pa široko……ma, milina. Crvene staze su jako ozbiljne, ali širina i dužina daju mogucnost da se uživa u svakom pređenom metru i zaokretu. Neke se sređuju, a neke ne, isti slučaj je i sa crnim stazama, s tim što kod njih postoji crni dijamant i dupli crni dijamant kao nešto što je baš rezervisano za odlične skijaše. Duple dijamante nisam vozio, to su uglavnom staze za velikim hupserima , uže i potpuno nesređene.
Vreme je bilo baš karakteristično za severno-američki kontinet. Snega u izobilju, sa povremenim jakim vejavicama, kao i periodičnim sunčanim intervalima. Na sreću, temperature nisu bile mnogo niske, nekoliko dana je bio blagi minus (do minus 5) a poslednja dva dana je bilo nešto hladnije (oko minus 10). Kada su to uslovi dozvoljavali staze su bile odlično sređene i ispeglane.
Međutim, ono što nisam verovao da ću ikada da kažem….prava magija počinje kada pada sneg, tada se sve pretvara u skijanje po dubokom snegu. A, upravo je skijanje po powder-u ono što pravi najveću razliku o odnosu na skijanje u Alpima. Sa jako niskim procentom vlažnosti vazuduha sneg je tako mekan i rastresit da omogućava skijašu da toliko podigne lični stepen sigurnosti u sopstvene mogućnosti kod skijanja u ovim uslovima, da mu se učini da je spreman da ga “Salomon” zove da snimi one čuvene kratke off piste filmiće. Nebitno kakve skije ko ima, ja konkretno skijam na tvrdim, slalomskim….međutim, u tim uslovima sve ide i samo se pustiš i uživaš surfujući po snegu.
Kompletno skijalište je okruženo četinarskom šumom, potpuno bajkovito izgleda. U nekim trenucima kada skijaš ne nekoj od mnogobrojnih dugačkih staza, samo odjednom shvatiš da si se našao na samom rubu skijališta, u debeloj šumi okovanoj snegom, i da nema nikog oko tebe. Onda ugledaš znak koji te opominje da si na teritoriji gde “vladaju neki drugi”…..tako da možeš da naletiš na gladnog kuguara….kojota…šta god, ili pak na losa koji je baš tu odlučio da prepreči u potrazi za nekom ženkom. Tada samo noga na gas i štrafta nazad u selo.
Lokalni Kanađani (oni koji žive u Kemlupsu, 50km od Sun Peaks-a) uglavnom kažu da je Sun Peaks prepoznatljiviji kao odrednica za skijaše, više nego za bordere (mada i za bordere ima mnogo dobrih terena i snow parkova i sl. zezancija). Centar je čuven po kvalitetnom sređivanju staza, a i čitav jedan deo služi kao trening centar za slalom i veleslalom. Inače, tim delom centra rukovodi jedna od davno penzionisanih kanadskih olimpijskih skijašica. Kada se u neko doba dana sa tih staza povuku takmičari, ostaju vrhunski sređene piste i prava uzivancija.
Toliko od mene za ovo javljanje.
PS- Na zalost slika neće biti, desio se maler……..
